Sve nas čeka smrt nažalost, to je neizbježno nažalost, samo neznamo kad i di.
Svi svo nekad izgubili nekog svojega voljenoga, znamo kak je to, ali ovak kaj se ovoj ženi dogodili, toj gospođi, pa nemremo si zamislit koja je to tuga i žalost, to je nekaj neopisivo. Kakve ta žena dane prolazi, opće neću mislit na to jer je to samo za plakati.
Evo npr slučaj od ženine kolegice sposla baka završi u nedjelju u bolnici, dan prije doma čistila piceke, niš joj nije bilo do nedelje, dobila temperaturu i pritisak u prsima, zvali hitnu testirali ju i pozitivna, završi u bolnici sa teškom upalom pluća.
Bila na respitaturu do utorka, pa joj bilo bolje i onda ju stavili samo na kisik, i baka se javi doma mobitelom kak joj ke puno bolje, a i doma tak skužili kad zove sa mobitela. U srijedu, tj jučer ju zove kćer, mama od ženine kolegice da joj veli da se išla i ona testirat i da je pozitivna. Baka se ne javlja na mobitel, doma je ludnica jer su pomislili na najgore, popodne opet zovu baku al se opet ne javlja, javila se sestra i sestra niš ne govori, nego bude vam se dokror javil. To je bilo oko 4,da bi zvao doktor i veli baka niš ne trza više i niš ne osjeća, opet na aparatima, da bi navečer zvali jučer oko 22h da je baka umrla.
Eto u par dana kaj se dogodilo od korone.
I sad kaje najgore iz kuće di je baka niko nebu mogel na sprovod jer su svi pozitivni, Bože dragi kakva je to sudbina. Katastrofa kaj nas snašlo a očito neko misli da je to sve napuhano.