Danas sam s dokazom da je i supruga punopravni HR penzioner išao po naše iskaznice za korištenje Hrvatskih željeznica. (Nismo se vozili vlakom godinama, dugo, dugo vremena, pa kad se daje "svima" da probamo malo te avanture.) Na šalteru mi, službenica ozbiljnim glasom kaže: vaša supruga je mlada trebam dokaz da je u mirovini. (Očekivao sam, to i pripremili smo dokaz za "predaju zahtjeva" ali nisu htjeli ni primiti, niti pogledati. Budete dali ako bude trebalo kod preuzimanja.) OK.
Nisam se suzdržao, nasmijao sam se i komentirao. Gospođo zašto vam "sad" treba dokaz, papir, pa več ste i za suprugu izradili iskaznicu. Veli meni gospođa, pa ja lako nju poništim. Gospođo zašto uporno radite sve naopako, zašto bi prvo nešto radili pa poništili, to je loše i naopako. Dao sam joj papir, uzela je i naplatila mi iskaznice. Nešto je mrmljala na temu nas penzionera, pa sam joj uzvratio, shvatite gospođo mi smo vaša budučnost. Nije me shvatila u trenu, ali je skužila za par sekundi, u stilu tko zna kako bude dok bude ona za penziju...
U subotu, prije par dana smo se kod kćerke družili s našim župnikom, više od 2,5 sati. Zvala nas je mama, tata dojdite, znate se s njim, pa da se malo družimo i obavimo blagoslov kuće (nisu radi skijanja bili doma, pa ga uvijek pozovu naknadno, nebitno). Jedna od naših tema je bila koliko je naših sugrađana preninulo, a koliko se djece rodilo. Mi smo, ja mislim, mala župna zajednica, ali smo svejedno u grdom raskoraku, puno je više naših sugrađana preminulo, nego se djece rodilo.
U tom se grmu skriva i odgovor, zec, na brundanje blagajnice HŽ-a, tko zna kako to bude dok dođe njezino vrijeme za penziju. Nije baš optimistički za vidjeti. Naši HR mladi parovi imaju po jedno do dvoje djece, sve se teže nalazi obitelj s troje ili više djece.
Več sad moramo imati ako se ne varam oko nekoliko stotina hiljada stranih radnika, da bi HR mogla elementarno funkcionirati. Oni su tu, oni dolaze, ako zadrže svoje svjetonazore, da ipak imaju više djece u obitelji nego mi, s pravom se zapitala blagajnica HŽ-a tko zna koliko brzo i kako se sve to u HR bude promijenilo, protiv nas, na našu štetu.
(Kad me več Država potiče hajde stara budalo, vozi se s željeznicom i ti malo, prihvatio sam izazov. Znam da nam netko od naše troje djece bude uskočio i umjesto nas nahranio i napojio naše kućne ljubimce, u rezervi je tu i petero unučadi, ali čini mi se da smo nekako u HR po tome u manjini...)
🥂