sezonci

[adan]

Da tak je, radnika treba platit, najgore je kad neko veli nema ljudi za delat.Ima ljudi al ih treba platit a ne iskorištavati i bogatit se na njima.

Kad sam otvorila ovu temu nije mi bio cilj raspravljati o tome tko je dobar radnik, a tko nije, a još manje o bogaćenju u poljoprivredi. Pitanje je bilo kolika je ove godine satnica za povremeni (sezonski) rad u poljoprivredi. Kod mene je prošle godine bilo 35 kn po satu, ove godine 6 eur-a. E sad ako je netko voljan napisati konkretno satnicu u redu, ako ne opet u redu, ali stvarno nemam volje raspravljati o dobrim ranicima i lošim poslodavcima u ovoj temi.

 

[johabica]

Malo sam kasno otvorila ovu temu, ali možda pomogne.
Nas dvoje - muž moj i ja - smo radili sami 2000 m/2 plastenika i svu proizvodnju prodavali na placu na malo.
On je u trgovinu išao 2 puta tjedno na sajmove, ja 6 puta tjedno na gradsku tržnicu, a u udarnim mjesecima - šesti, sedmi, osmi, deveti - je subotom radio sa mnom na gradskoj jer je za jednog bilo previše posla. I uspjevali smo 95% posla u proizvodnji odraditi bez problema. Ostalo mi je odrađivala susjeda - počupala drač kraj parapeta, na kasnoj paprici razvrstala špage za vezivanje, omotala stabljike paprika ako ja nisam stigla na špagu......i nikada nije radila po satnici niti u strogo zadanim terminima - od prvoga dana sam joj rekla - radi kada ti paše - ujutro, popodne, "po noći" , dvije ure pa idi kamo hoćeš pa se vrati kasnije, deset sati u komadu....ali to mora biti odrađeno. Hoćeš li to napraviti za sat vremena ili za dva dana, meni je nebitno, taj posao meni vrijedi toliko kuna i toliko sam spremna platiti ti.
I nikada nije odbila posao.

Pokušaj, pa ćeš vidjeti kako to funkcionira.

 

[adan]

Hvala puno na savjetu, ali na žalost u mojem kraju to ne prolazi. Naša generacija više ne može odrađivati fizičke poslove, a mlađi ne žele kako Darijus kaže na ledinu. Opet je sramota raditi u polju, a ono malo ljudi što bi radilo traže 6 eura po satu. Ne kažem ja da je to puno na troškove života danas, ali ne mogu toliko plaćati i biti u pozitivi. Ostaje mi smanjiti proizvodnju , a time i troškove, prodaja na kućnom pragu i uz penzije bude za život.

 

[johabica]

Onda se organiziraj drugačije.
Ako imaš povrće u polju, sve šta se može sadi na foliju. U startu ima malo više posla i treba više vremena, ali je kasnije puno lakše. Radiš na povišene redove tako da kiša kada pada dođe u jarke i voda bude što bliže korjenju, a prostor između redova ili pošpricaš, ili sa trimerom ili kosilicom jednostavno kosiš.
Mi smo, kada smo mali nekada vani papriku na foliji ostavljali međuprostor između greda i vrtnom kosilicom ga kosili.
Pola jutra kupusa koji je bio bez folije posađen, u ranu jesen je udario korov, uzeo muž trimer i pokosio među redovima. Eh, to što su lopovi DOSLOVNO cijelu parcelu na jesen porezali preko vikenda kada je došla berba je nešto drugo.
Imam na taj dio našeg proizvodnog života sačuvanu uspomenu - bunt od 100 glanc novih zelenih vreća, ostale im na parceli zaboravljene kada su nam pokrali kupus.

 

[adan]

Sve sadim na foliju i u plastenicima i vani. Muž je napravio strojček koji radi povišene gredice, stavlja crijevo i foliju u jednom prolazu, a kad ga već hvalim, ispred traktora je stavio tačke koje rasipavaju peletirani gnoj. Od pravog gnoja smo odustali prije nekoliko godina jer više nismo u snazi tovariti ga na prikolicu, a nitko neće ni za koje novce. Imali smo i malu prikolicu za razbacivanje gnoja i prodali smo ju. Nisam pristaša špricanja, ono baš kad bude mokro da se ne može motikom, prođem špricom po stazama i onda deset noći sanjam kako je sve počelo venuti pa ujutro prvo trčim u polje pregledati jesu li biljke žive. Na košnji smo ubili četri kosilice, tri guralice i jednu samohodnu. Za ovu godinu smo kupili one prostirke, ja ih zovem tepih, tamno zelene su i jako čvrste, a bome i skupe 5,50 kn m2 (još sam s eurima na oni). Našli smo taman širinu koja nam paše 83 cm, pa će i to smanjiti rad, ali treba to postaviti, i drže ih tiple za fasadni stiropor od dvadeset cm što je puno jeftinija opcija od pravih držača, a još je važnije da se daju skinuti na jesen. Muža ozbiljno muče kukovi, a mene koljena pa ti radi na zemlji kad ne možeš kleknuti ni čučnuti, a ako i čučneš treba dizalica da te digne, prošo rok trajanja, za otpis smo. A ovaj drugi dio sa nepozvanim beračima mi je isto poznat. Preko noći otišla tri plastenika babure - prva rana berba, još su i ogradu srušili, bilo im daleko nositi do ulaza. Tko je ikad posadio tri satruka babure zna kako se mora brati da ne lomiš grane, a ovo što je ostalo iza mojih "berača" nije za pričati. Drugi ili treći dan je bila oluja s tučom i raskrilo mi jedan plastenik, izubijalo biljke do bola, ali vjerovala ili ne, ta se paprika prije oporavila nego ova koju su opustošili u noćnoj berbi. Jagode su mi jednom prilikom odnijeli par metara (odrezali foliju i crijevo) i zajedno s jagodama u punom cvijetu odnijeli, a o krađi zrelih da ne pričam. Niski grah je bio pobran na vrlo zanimljiv način, čak sam razmišljala da i ja tako berem. Nogama je držana biljka, ostali tragovi na zemlji, a rukama samo povučeno odozdola prema gore. Biljka ostala bez i jednog lista, samo gole stabiljke. Eto svima nam je isto kad smo bedasti pa delamo na zemlji.