Vani je 31 u hladu, pa dok čekam da nam dođe večer i malo ugodnija temperatura, dopustite mi da dignem ovu temu iz zaborava i osvrnem se na tu pošast u vidu crvenih puževa.
Unazad par tjedana, ove godine, kao nikada do sad, ja i supruga vodimo strašno upornu borbu protiv tih "crvenih vragova". Sakupljamo ih po istim trasama oko dvorišta svakodnevno u jutro i na večer, redovito po više desetaka kom.
Prošle smo ih godine viđali po susjedstvu i oko ceste, na udaljenosti 200 - 300 m od našeg dvorišta. Sada nam na našu žalost dolaze iz tri strane svijeta, od istoka, sa sjevera i sa zapada. Opkoljeni smo zapuštenim tuđim obiteljskim posjedima / dvorištima i ove godine imamo horor, užas, najezdu.
Uglavnom imamo svaki po jednu kanticu s octom, 2 kom drveta, hodamo oko naših cvjetnih gredica i oko vrta i pobiramo ih korak po korak (i ubacujemo u kanticu s octom).
Najgore je to što nam je do prije par dana susjeda tupila: "kaj? ja da na svojem gruntu imam puževe? i da bi od mene puževi išli k Vama?, Vi ste ni normalni!" Ovih dana melje kuruzu / šrota, posipava, "proba ih brati, jer više pred večer nema od njih kamo stati". I da više nas ne smatra blesavima, sad ima totalnu pušionu.
Ni susjedi udaljeni od nas par kuća nisu ništa "pametniji"; a ne nema kod nas puževa vele nam i uporno tvrde. Idem ja k njima kasno na večer, pa to sve gmiže na sve strane po njihovim tlakavcima, po travi, po grmlju - užas, a oni, nema kod njih.
Obzirom da se s njima borimo tjednima, ne samo da nam se totalno gade, pomalo nas sve to i umara, tim više dok vidimo kako drugi ne poduzimaju ama baš ništa. Posjed im je zarastao u korov, ne kose, ja sam pokosio s njihove strane tampon zonu da lakše po njoj pobiram i sprječavam najezdu, a oni me pitaju "a zakaj si pokosil po našem". Ljut sam, ma hebem vas smotane, blesave i lude, zato da lakše pobiram te crvene štetočine, da svi ne dogmižu k nama, jer su užas, živi užas.
giggle):
