SS priključak s kardanom i sjedalom

[draza]

...Taj ruski primjerak svakako mora imati mogućnost isključivanja stražnjeg pogona na stražnjem diferencijalu, kako bi preko motokultivatora mogao uključiti frezu. Nije to prikazao niti u jednom videu da se vidi koliko je stvar ozbiljna.

Taj minitraktor NIJE ruski primerak nego ORIGINALNI GOLDONI SUPER SPECIJAL 140 i IMA mogućnost isključivanja zadnjeg pogona ispod sedišta na desnoj strani i prikazano je to na gore dužem video prilogu.

 

[julij cezar]

Meni sliči ona ručka kako ručna za kočnice. Ali rusko ne razumjem, šta majstor kaže. Svekako zanimiv traktor.

 

[draza]

Ako koristite laptop ili računar, na youtube imate mogućnost prevoda na slovenački ili hrvatski klikom na simbol za tekst dole levo od simbola zupčanika.

 

[draza]

Priključak sa sedištem i standardnim diferencijalom...

 

[smilan]

Standardni??? Jel posjeduje izlazno kardansko vratilo? Bez izlaznog kardana zs frezanje ili kačanje nekog pogonjenog kardanom priključka, može se ugraditi bilo koji diferencijal odgovarajućeg prenosnog odnosa ili kako si naveo 10/41 ili 4,1x prenosnog odnosa.

 

[julij cezar]

Ja sam nešto slično uradio sa prednjim diferencialom lade nive. Radi dobro ali samo za vuču 4x4 po polju ali za avto prikolicu. Nima kardana odzadi. Sada sem kupio labin sa uredenim zadnjim krajem sa jednim zuženim zadnjim diferencialom od lade. Imao je tudi kardan odzadi za frezu, ali sve je zjebano, puno luftova. Kardan je izlazio iznad diferenciala. Freza se je kacila odzadi kao na tomo vinkoviču. A zadnji kraj ima i hidrauliku za dizanje. Sada sklapljam mjenjac od labina jer je i mjenjač prilično uništen zbog lufta u kardanu je uništilo lezaje i zupčanike. Prvo hoču sklapati prednji kraj, da ču motokultivator raditi normalno a onda još zadnji kraj. Nadam se, da mi uspe, da ču freza raditi dobro, sa hidrauliku pa i oranje i drugo.

 

[draza]

Standardni??? Jel posjeduje izlazno kardansko vratilo? Bez izlaznog kardana zs frezanje ili kačanje nekog pogonjenog kardanom priključka, može se ugraditi bilo koji diferencijal odgovarajućeg prenosnog odnosa ili kako si naveo 10/41 ili 4,1x prenosnog odnosa.

Ne može bilo koji diferencijal nego isključivo standardni diferencijal sa odgovarajućim zubima 10/41 ako se želi sinhronizovani pogon na sva 4 točka isključivo istih prečnika u slučaju oranja ili vuče teške prikolice bez kardana.... Kad pišem "standardni diferencijal" znači bez izlaznog vratila za frezanje ili kačenje priključka pogonjenog kardanom kao na primer kardanska prikolica ili vadilica krompira radi tresanja....

Ja sam nešto slično uradio sa prednjim diferencialom lade nive. Radi dobro ali samo za vuču 4x4 po polju ali za avto prikolicu. Nima kardana odzadi. Sada sem kupio labin sa uredenim zadnjim krajem sa jednim zuženim zadnjim diferencialom od lade. Imao je tudi kardan odzadi za frezu, ali sve je zjebano, puno luftova. Kardan je izlazio iznad diferenciala. Freza se je kacila odzadi kao na tomo vinkoviču. A zadnji kraj ima i hidrauliku za dizanje. Sada sklapljam mjenjac od labina jer je i mjenjač prilično uništen zbog lufta u kardanu je uništilo lezaje i zupčanike. Prvo hoču sklapati prednji kraj, da ču motokultivator raditi normalno a onda još zadnji kraj. Nadam se, da mi uspe, da ču freza raditi dobro, sa hidrauliku pa i oranje i drugo.

Šta znači "kardan izlazio iznad diferencijala"?

Ako se misli na kardan koji izlazi ka gore iz diferencijala pod uglom od 90 stepeni u odnosu na pogonski kardan iz menjača SS pitanje se postavlja kako je izveden zajedno sa međuzupčanikom od 10 zuba radi održanja istog smera obrtanja u odnosu na pogonski kardan? Da li imate sliku?

Bolje bi bilo da kardan izlazi iz diferencijala pod istim uglom u odnosu na pogonski kardan iz menjača SS radi znatno smanjenog opterećenja zgloba kardana.

 

[smilan]

Ne može bilo koji diferencijal nego isključivo standardni diferencijal sa odgovarajućim zubima 10/41 ako se želi sinhronizovani pogon na sva 4 točka isključivo istih prečnika u slučaju oranja ili vuče teške prikolice bez kardana.... Kad pišem "standardni diferencijal" znači bez izlaznog vratila za frezanje ili kačenje priključka pogonjenog kardanom kao na primer kardanska prikolica ili vadilica krompira radi tresanja....

Pitanje je bilo "standardni" i ša smatrate pod tim. Prenosni odnos nije to što ti misliš, pod termin "standardni" pa sam naveo da mogu biti mnogi drugi ugrađeni istog prenosa.
Malo da razjasnimo da oni koji prate ili naiđu na ovo imaju jasniju predstavu.
Standardni bi bio ukoliko taj par zubčanika može da se bez korekcija postacu u mjenjačku kutiju pogona i zamjenik onaj konusno tanjirasti par. To nije moguće jer iz tvog opisa (postavljene slike difa) recimo konusni zubčanik je na osovini koja imat takvu vrstu sklopa da se ležaji kononusno valjkasti drže u sklopu zazora pomoću kronerske flašne, prenos snage dobija sa krsta kardana na tu flašnu.
U mjenjačkoj kutiji se nalazi sličan zubčanik istog prenosnog odnosa na kojem pored ležaja nalazi se na osovini još najmanje jedan zubčanik. Da je original taj zubčasti par iz mtk bi se mogao prebaciti u ovo što ti postavi sliku diferencijla. Ali ta zamjena nije moguća. Što znači da nisi isti. Te tvoj naziv original ne pristaje.
Takođe da ti malo pojasnim moguće je dodavati drugu pogonsku osovinu od bilo kod proizvođača ako zadovolji prenosni odnos 4,1. Jedino nije moguće ako pored prenosa treba i minimum snage. PRIMJER. na mnoge razne freze sam pravio pogonske prikolica gdje su ugrađivanje dostupne pogonske osovine. Ako su bile razlike u prenosnom odnosu onda sam vršio korekciju sa veličinom gume. Takođe nema razlike di je broj zba 10/41 ili 20/82 . Ako je samo u pitanju prenosni odnos.

 

[smilan]

Slika1. Lijevo osovina os suzuki samuraj, desno osovina sad tačno i neznam od čega uglavnom su isti prenosni odnosi. Osovina desno je kombinovan iz više različitih dijelova , diferencijal je prilagođen prema prenosnom odnosu a trube i poluosovine prema rasporedu vijaka i potrebi točkova. Može se uočiti var mjesto presijecanja i kombinovanja.
A to je sve ugrađeno u neki home traktorčić. Na trećoj slici se može pogledat prilagođavanje diskova osovini koja je imala doboše.

 

[smilan]

Evo jedne varijante ugradbe tandem osovina. Dve pogonske osovine kojima se kardanska vratila okreću različitim smerom.Što šematski izgleda ovako.

 

[smilan]

A da još dodam. Da je moguća ugradnja nekog diferencijala (divljanera), kolega forumaš "borislav 360" je na ursusa ugradio neki nestandardni diferencijal. Ili čak ovaj video.

 

[draza]

@smilan,

Svaka ti čast što se tiče poznavanja materije u vezi menjača, diferencijala.....

Pitanje: kad treba da se kupi polovan neidentifikovani diferencijal negde na autootpadu, kako proveriti koji mu je prenosni odnos a da se ne otvara diferencijal radi brojanja zuba?

Za GOLDONI SS može diferencijal od ZASTAVA/FIAT 1300 ILI LADA ŽIGULI. Danas se takva vozila više ne prave a i retko da na autootpadu može naći ta dva pomenuta putnička vozila a takav diferencijal NOV kažu da se može nabaviti od METALAC - Ivanjica koji proizvodi te diferencijale.

 

[smilan]

Veći broj dif na sebi posjeduje pločicu na kojoj piše prenosni odnos.
Ovo gore je bilo u kontekstu kaki je nemoguće ugraditi bilo koji od drugog proizvođača.
Znam da nema diferencijal za naći zbog nekih svojih daljih potreba recimo posjeduje određenu količinu u šta sam morao investirao. Na slici lijevo na deklu je al pločica a neki imaju na deklu štampane brojeve.

 

[smilan]

Evo jedan eksperiment sa gumom 6.00-16. Poluprecnik ovog točka je 35 cm, I pređenih put za jedan krug je 2,198 metara. Isti točak nedovoljno naduvan koji leži za 1 cm, ima smanjen poluprecnik prema zemlji i on je 34 cm, a njegov pređeni put za jedan krug je 2,135 metara. Na stotinu krugova ta dva točka dobijemo razliku od 6,3 metra.
Daljim posmatranje recimo tri različita diferencijala.
8/39=4,87 x 100 obrt točka =487 obrtaja kardana.
9/44=4,88 ×100=488
11/54=4,90 ×100=490
Ovo su prenosni odnosi od recimo tri kombija, iveko,lt 35 i mercedes. Na 100 obrtaja točka je razlika do 8 obrtaja kardana što je u konačnici 8÷4,88=1,63 x 2,198 ( obim točka) = 3,6 metara. Ovo je razlika izmedu prenosnika i manja je nego kod loše naduvanog, tamo je razlika 5,3 metra. Bilo je takođe nekoliko komentara na ovom forumu oko usklađenost.
Zato sam na komentar original usklađenost stavio tri upitnika, a to isto važi i za razlike opterećenja po točku.

Evo još da dodam ako je potrebno izvršiti prilagodbu neke feluge na osovinu a da se ne vrši prepravke feluge ili poluosovine onda se odradi jedna ploča u kojoj se mogu postavljati vijci po potrebi, kao i prilagodba i veličina središnjice.

 

[draza]

Veći broj dif na sebi posjeduje pločicu na kojoj piše prenosni odnos.
Ovo gore je bilo u kontekstu kaki je nemoguće ugraditi bilo koji od drugog proizvođača.
Znam da nema diferencijal za naći zbog nekih svojih daljih potreba recimo posjeduje određenu količinu u šta sam morao investirao. Na slici lijevo na deklu je al pločica a neki imaju na deklu štampane brojeve.

Iskren da budem, ne vidim ništa na toj slici neku oznaku.

Drugo, ni na mom starom diferencijalu skinutog od nekog starog vozila LADE koji mi stoji oko 25 godina se takođe ne vidi ništa koji je prenosni odnos.

Evo jedan eksperiment sa gumom 6.00-16. Poluprecnik ovog točka je 35 cm, I pređenih put za jedan krug je 2,198 metara. Isti točak nedovoljno naduvan koji leži za 1 cm, ima smanjen poluprecnik prema zemlji i on je 34 cm, a njegov pređeni put za jedan krug je 2,135 metara. Na stotinu krugova ta dva točka dobijemo razliku od 6,3 metra.
Daljim posmatranje recimo tri različita diferencijala.
8/39=4,87 x 100 obrt točka =487 obrtaja kardana.
9/44=4,88 ×100=488
11/54=4,90 ×100=490
Ovo su prenosni odnosi od recimo tri kombija, iveko,lt 35 i mercedes. Na 100 obrtaja točka je razlika do 8 obrtaja kardana što je u konačnici 8÷4,88=1,63 x 2,198 ( obim točka) = 3,6 metara. Ovo je razlika izmedu prenosnika i manja je nego kod loše naduvanog, tamo je razlika 5,3 metra. Bilo je takođe nekoliko komentara na ovom forumu oko usklađenost.
Zato sam na komentar original usklađenost stavio tri upitnika, a to isto važi i za razlike opterećenja po točku.

Imam utisak da je mnogo komplikovano i otežavajuće ako nema odgovarajući diferencijal 10/41.

 

[smilan]

Ako nađeš 10/40 ili 10/42 nikad nećeš uočit razliku.

 

[draza]

Neće se uništiti getriba (menjač) SS zbog razlike od jednog zuba većeg zupčanika ako se vozi sinhronizovano na sva 4 točka?

Meni je bitno da ne upropasti getribu SS i mene nije briga da li ima razlike ili nema u odnosu na 10/41.

 

[smilan]

Ako si razumio gore opisane parametre. Vidiš razliku. Koliko ima razlike zbog nepravilno naduvanog točka. Sumnjam da ćeš i ti i bilo ko prije neg krene provjeriti svaki put pritisak guma. Takođe imaš daleko veći problem prilikom polukruznog okretanja, zadnji točkovi imaju manju putanji i tad imaš najveću nesihronizaciju prenosa, među osovinama.

 

[draza]

@smilan,

u pravu si što se tiče nejednako napumpanih guma pogotovo kad je kardanska prikolica pod najvećim opterećenjem od oko jedne tone.

Što se tiče polukružnog okretanja ili savlađivanja krivine pod uglom od 90 stepeni najveći problem je teška upravljivost sa punom prikolicom tereta od oko jedne tone zbog velikog opterećenja zgloba kardana koji spaja prikolicu sa getribom SS.

 

[smilan]

To ono što se tebi odrazi je otpor upravljanja, ali tad je prenosni mehanizam koji spaja dve pogonske osovine prenapregnut, ako obe osovine imaju vučne funkcije.