Od svega što sam danas radila najviše ni se sviđa ovo zadnja - što sam napravila budalu od sebe.
Počlelo je na placu još prijepodne - dođe gospođa k meni i pita male krastavce - one malecke, najmanje što su. Ja velim - nemam, proiala sam. A mogu li nabrat danas. Mogu, oko osam, pol devet. Usput dobim kompliment za nešto tako u razgovoru, kao ja sam puno mlađa od nje, veli ona meni, ma nisam, velim ja, koje sam godište, pita ona - ja joj velim, ona se čudi, pa kako onda nismo išle skupa u školu - ma ona iz susjednog sela, a u ono vrijeme smo imali zajedničku školu - tako, velim ja što sam ja išla u prvi osnovne sa šest godina minus tri dana starosti, i blablablablabla....i veli ona meni ma će doći po osam kila malih iza osam k meni doma. Dobro velim ja i ja joj naberem, zapravo sam ja brala pedesetak kila, ali sam njoj izabrala baš onih najmaleckijih osam kila - a ona nije došla. Nije niti zvala, a bila si je i broj uzela.
I tako sam ja ispala bedak teški, tak mi treba.