Starter za paljenje traktora i auta

[danot]

Evo nesto za ova tema, home made startera, sjecate se ovi prvi 2 slike:


Uploaded with ImageShack.us


Uploaded with ImageShack.us


Uploaded with ImageShack.us


Uploaded with ImageShack.us
Transformatori smo motali so otac, oba su po 100 A, i 14 volti, povezani su u paralelni rad na jedan ispravuvac, znaci starter daje struja od 200 amperi, auto, traktor poput TV upali bez problema i bez akumulatora.
Sve se to odlicno uklopilo u staro kukiste od kompjutera, kao iz tvornica:lol:

Edit:


Uploaded with ImageShack.us


Uploaded with ImageShack.us
Program za proracun transformatora: http://www.box.net/shared/dfscx6hnzs

 

[antonio183]

molim pomoć oko transformatora

dobar dan daniele....pogledao sam tvoje slike startera što si ih stavio na forum...ali mi nije jasno zašto dva transformatora (ako sam dobro primjetio).zar sve to ne može obaviti jedan transformator?
i reci mi koje su snage na primaru i sekundaru..koje je debljina namotaja i na prim .i na sek....te koja je izlazna snaga na sekundaru ....pitanja se odnose na oba transformatora u tvom starteru ..molim te da mi pomogneš u rješavanju te dileme......hvala unaprijed.....

 

[danot]

Zasto 2 transformatora?
Trazio sam dugo vreme tako veliko jezgro kako bi to izaslo sa jedan transformator, znaci da se dobije velika struja sa jedan transformator, ali tako veliko jezgro nisam pronasao.
A malo manji jezgra je lakse pronaci,ovi uzeo sam ih od otpada, 2 su zato sto tako su mi dozvolili uslovi i nista vise. Transformatori imaju po 3 izlaza na sekundaru, 12, 14, 16 V, I na onaj izlaz 14 V su racunati za 100 ampera, pa racuaj kolika je snaga. Sada su povezani na onaj izlaz za 16 V, ali tog napon od 16 V je bio presmetkovni, to u praksa je izaslo 15.3V, sta je ipak dobro.
Prijesek zice i da ti kazem to ti ne vrjedi jer prijesek zice i br. navivke su ovisni od dimenzije jezgro koe imas ili ces pronaci.
Mozda sam napravio mala pogreska, trenalo je napon da izracunam da bude negde 18 V.!

 

[vlč.puknuti]

Ajmo ujkani ..koliko se može izvući iz ovog kina?

Spojeno je s dvije diode ,..ma , tko razumije shvatit će iz slike ..
Dodatno pitanje kako znati tj. spojiti 220V /380V ?..ima tri žice na rednoj stezaljci .
I kako opteretiti "na prazno" da izmjerim struju na sekundaru?

 

[savoris]

računaj sam kako mi po slikama da znamo parametre presjeka žice i jezgre
zavisno od trajnosti opterećenja možeš izvući 5A/1mm2 poprečnog presjeka sekundara (neka srednja vrijednost), ako se radi o bakru , a ako je Al onda je odnos Cu:Al čini mi se 1:1.8

a ako je ovdje primar na jednom kalemu a sekundar na drugom imat ćeš strašno velike gubitke

 

[vlč.puknuti]

Dimenzija jezgre je 70 x 30
Primara ima i ispod sekundara
Sekundar je Cu 8x2..kako 5A/mm'2 kad ima po tablici 160 A

Ja sam njega skinul na 2 X (19)20 V ..jel sam ja sad dobio više A na sekundaru?

 

[danot]

Puknuti, prijatele, da budem kratak, neces to kino gledati kako ovo zaanlasova traktor:roll: (bez akumulator)...
Voleo bi vidit tog preradeni aparat koi ce da to ucini:scratch

Spored meni imao bi neki 50A, evo max 60, nista vise!

 

[savoris]

neme veze što si skidao namotaje , struja je ostala ista jer ona zavisi od presjeka žice , ne od broja namotaja

5A je za stabilna opterećenja , varenje nije stabilno nitii konstantno opterećenje , a ako dodamo to da proizvodjači UVIJEK lažu onda može biti i 300 a ne 160

samo moraš biti siguran da su naponi (broj namotaja) od oba izlaza podjednaki , jer ako nisu onda nemaš nikakvu iskorištenost uređaja

 

[vlč.puknuti]

Puknuti, prijatele, da budem kratak, neces to kino gledati kako ovo zaanlasova traktor:roll: (bez akumulator)...
Voleo bi vidit tog preradeni aparat koi ce da to ucini:scratch

Spored meni imao bi neki 50A, evo max 60, nista vise!

Ajde sraćunaj kolika bi trebala biti jezgra da bi imam "dovoljno " ampera ?
i broj i presjek žica za primar i sekundar(sekundar bi bio limena traka)
Da li ovakva konstrukcija jezgre ( na jednom "stupu" primar a na drugom sekundar) povoljnije ili ne u odnosu na jezgru kakvu imaš ti?
I da li razmak stupova (odnosno primara i sekundara ima veliku ulogu u iskoristivost ? -dakle ako idem na izradu jezgre da ne štedim na prostoru

 

[rudamaca]

Snaga transformatora je kvadrat od površine jezgre(kod EI izvedbe površina sredine na kojoj se nalazi namotaj ovakve nikad nisam motal doma , ali mislim da je isto . Normalno radi se o trafo limu i 50hz.

Na sekundar spoji nekakav poznati napon, recimo 24v izmjenično sa kakvog manjeg transformatora ,pa onda na primaru odrediš mjerenjem izvode prema omjeru

220/380 = 1:1.73

Dakle izabral si prave izvode kad potrefiš one koji imaju taj omjer .

Debljina žice ima veze sa gubicima i grijanjem, ali ak jezgra ima premali presjek ode u zasićenje i nikakva žica ti nebu pomogla,zato prvo sigurno ustanovi jel presjek jezgre dovoljan za potrebnu snagu .

Ovi od švasaparata oćeju biti nezgodni, orginal su tak namotani da imaju veliki zračni raspor,kaj smanjuje struju kratkog spoja, ali uzrokuje brzo zasićenje i gubitke i veliku razliku između napona praznog hoda i napona kod opterečenog trafića . Dobro je za početak švasanja da je napon veći, lakše se uspostavi luk, al za starter ne valja .

Ak sam kaj fulal, nemojte odma poludeti, nisam se ovim bavil stvarno dugo :scratch

 

[vlč.puknuti]

Na sekundar spoji nekakav poznati napon, recimo 24v izmjenično sa kakvog manjeg transformatora ,pa onda na primaru odrediš mjerenjem izvode prema omjeru

220/380 = 1:1.73

Dakle izabral si prave izvode kad potrefiš one koji imaju taj omjer .

Ja ovo ne razumijem ..možda preko noći sjedne ali sad ne ide nikako ?

 

[savoris]

kako ne razumiješ , spojiš napajanje ''sa druge strane'' odnosno napojiš trafo na njegovom izlazu a on će da ti ''kaže'' koji su mu naponi na ulazu

trafo radi u oba pravca , znači uporedi ga sa običnim reduktorom , okrećeš ulaznu osovinu ono se okreće i izlazna , okrećeš izlaznu osovinu okreće se i ulazna
kontaš ?
znači ako znaš broj obrtaja izlazne osovine i počneš okretati nekim drugim pogonom tu osovinu , e onda izmjeriš broj obrtaja ulazne osovine , izračunaš prenosni odnos i sve ti je jasno , potpuno isto poredjenje kao i sa trafoom

 

[rudamaca]

Vidim da je savoris već objasnil , ali da nisam pisal bez veze evo i mene

Mi se čini da si rekel da je problem kam spojiti 220/380.

Sad vidim ovo tvoje je transformator sa više odsjeka na primaru tak da to dodatno komplicira stvar . Nemaš tri žice, nego cijelu hrpu .Ak te interesira kam na rednu stezaljku spojiti onda probaš tak kak sam rekel , stavi nekakvi mali napon (24v)na sadašnji sekundar i pokreni trafo naopačke .Pazi da te ne drmne
Na stezaljki mjeriš napon po principu 1-2 pa onda 1-3 i 2-3 . Svaki put ti je jedna žica zajednička, pa prema druge dvije mjeriš. Svi naponi budu različiti - trebaš odabrati ona dva koja imaju pravi omjer ,nije bitno koliki napon , omjer je bitan . Mora biti 1 prema 1.73 . Kad bi na sekundaru potrefil pravi napon , i primar bi ti bil točan,ovak je samo omjer napona točan i to ti je dosta .
Recimo dobiješ 122 volta i 211 volti .To ti je isto ko i 1 prema 1.73 odnosno 220 prema 380 .

Sad komplikacija :finga:

Trafo ti ima više izvoda na primaru koji idu na sklopku .Štos je kaj ti trebaš najkrači moguči izvod da iskoristiš puni magnetski tok i maksimalnu snagu transformatora .
Neznamo kak je proračunat .
Regulacija struje može ovde na dva načina . Ili izračunaš namotaje za napon 220/380 pa sklopkom dodaješ još namotaja-radi na premalom naponu pa smanjuješ struju zavarivanja .To nebi imalo utjecaja na ED i od toga se nebi grijal .

Ili izračunaš namotaje za 220/380 pa sklopkom oduzimaš od toga.Tak radi na prevelikom naponu ,struja zavarivanja raste, grije se i u praznom hodu i ED pada .

Ili je dio namotaja protufazno namotan ?
Na kaj se odnosi ono 8%ED: pregrijavanje zbog toga kaj je prevelika struja primara , pregrijavanje zbog toga kaj je premali presjek žica , grijanje dioda ?


Radil sam jednog za točkasto zavarivanje , i koristil sam sve živo od ovoga navedenog ( imal sam dvije tri sklopke ko stonoge viška pa da iskoristim)

Skoro sam zaboravil

Iz ovoga kaj piše na njemu još dva problema najmanje .
Ima regulaciju struje sklopkom, dakle sigurno ti i izlazni napon varira ovisno o položaju sklopke i to od 43 do 60v u praznom hodu sa sadašnjim namotajem na sekundaru To može biti i prednost , staviš namotaj za nekakav srednji polžaj pa se da regulirati ak je premalo ili previše .

Druga je stvar kaj pod opterečenjem taj napon iznosi 21-26v, pola manje od praznog hoda .

Jezgra vjerojatno ima zračni raspor ili papir izmeđi limova,pa ak doboiješ 12 v kod startanja, pod opterečenjem, moglo bi skočiti na 24 iu praznom hodu . Akumulator i regler nebuju sretni .Ak smanjiš napon u praznom hodu, pitanje kolko bu pal pod opterečenjem i jel bu dosta

 

[danot]

Ajde sraćunaj kolika bi trebala biti jezgra da bi imam "dovoljno " ampera ?
i broj i presjek žica za primar i sekundar(sekundar bi bio limena traka)

Dovoljno ampera, recimo nek jadro bude 100 x 75 ili jos bolje 100 x 80.
Sekundarni napon na 16 volti i bi imao struja od 280 odnosno 320 ampera.
Zice 3.81 sa 12.65 mm^2.
To su ti velike dimenzije jezgra, zbog ta pricina kod meni su 2 TR.


Jas imam 200 ampera, i kad palim, anlaser izbaci bendex i malo na trenutak stane anlaser, pa krene i uspesno zaanlasova i upali TV(anlaser je 2.4 Kw). Nije cudo da ide unutra jos jedni trafo, ali ipak ja nikada necu paliti totalno bez akumulatora pa nek mi ostane i ovako.
Mislam da bi imao jos malo ampera ne bi tako stao anlaser.
I kakav takav losi akumulator nek stoi na traktoru a ja cu samo da pomognem sa starter.
Evo, bolje si proracunaj sam, probaj razliciti kombinacije, sprema naponu koi zelis i prema zice koju mozes nabaviti, da ne bi danot posle bio krivac nes:
http://www.box.net/shared/dfscx6hnzs

Da li ovakva konstrukcija jezgre ( na jednom "stupu" primar a na drugom sekundar) povoljnije ili ne u odnosu na jezgru kakvu imaš ti?
I da li razmak stupova (odnosno primara i sekundara ima veliku ulogu u iskoristivost ? -dakle ako idem na izradu jezgre da ne štedim na prostoru

Ja mislam da je do negde svejedno kakvo je jezgro, dali su oba namotaji na jedan stup ili su na oba stupa kao kod aparata, neznam, mozda i gresim, nisam 100% siguran, tako da nemoj ovo uzimati u obzir.
Fluks koi se proizvodi od primarni namotaj ostaje u jezgro, pa svejedno dali namotaji su na jedan ili na 2 stupa, sekundarni namotaj je opfaten od tog fluksa.
Nek me nekog ispravi ako gresim u ovo
Ovog moj program smeta dek u jezgro ima zagube od 25%!

Jel znas da originalni starteri imaju unutra akumulator, neki imaju od 17Ah, pa neki se do 38 Ah, to olaksa start, i oni imaju tamo neki smesni transformator.

Planiras izrada jezgrorayer:, svaka cast, ako ga napravis daj i slike da ga vidim.
Onda u nikoj slucaj nemoj planirati sa 2 diode, namotaji planiraj za 4 diode, obavezno posteni grec sa 4 diode, tako bi postignao i bolja iskoristenost jezgro kao sto vec sam ti i rekao ranije.
Ono sa 2 diode je ok za mali Trafa, ali za ovako velike nije dobro.

 

[vlč.puknuti]

Joj puno je to štiva ....opet se vračam teoriji da je bolje jednom u 5 god. uzeti jedan od 75 Ah i imaš starter ..i to bežični ...

 

[vlč.puknuti]

Ili je dio namotaja protufazno namotan ?

To je za mene samo teorija

Na kaj se odnosi ono 8%ED: pregrijavanje zbog toga kaj je prevelika struja primara , pregrijavanje zbog toga kaj je premali presjek žica , grijanje dioda ?

Pretpostavljam da jje to interminenca..
Diode sam ja unutra nagurao

Jezgra vjerojatno ima zračni raspor ili papir izmeđi limova,pa ak doboiješ 12 v kod startanja, pod opterečenjem, moglo bi skočiti na 24 iu praznom hodu . Akumulator i regler nebuju sretni .Ak smanjiš napon u praznom hodu, pitanje kolko bu pal pod opterečenjem i jel bu dosta

Jezgra nema papira niti šupljine (to je valjda raspor) ..Netko me je nafilal da je taj pad napona od praznog hoda do uspostave luka odnosno njegova razlika upravo radi takve konstrukcije jezgre tj. ta "dva stupa " ...i valjda njihov razmak?
A da je najbolja jezgra za takvu namjenu motana u krug pa piljena da bi se mogli ubaciti namotaji , jel znaš kako to izgleda ?

 

[rudamaca]

Znam da je interminenca,interersantno mi je zakaj samo 8%.Diode si stavil sam,
ak se ne grije na prazno, onda su jednostavno primar namotali na premalo žice , i grijanje riješili večom kvadraturom .
Daj probaj izmeriti struju primara na praznom hodu.

Niš mi drugo ne pada na pamet nego da su ga izračunali sa prekratkim namotajem, sam oblik jezgre sam viđal kod sasvom normalnih trensformatora i rade ok .
Sa prekratkim namotajem primara dobiješ veliku struju praznog hoda ,grijanje se riješi povečanom kvadraturom žice . I ponaša se baš tak , kad ga opteretiš jezgra nemre reagirati jel je več na praznom hodu skoro zasičena pa napon jako padne.Za švasanje super,za starter loše .

Možda buš moral preračunati i premotati i primar i sekundar .

Znam kak izgleda takva ukrug namotana i prerezana jezgra, samo tam su limovi prešani, zaljepljeni pa spojevi brušeni da skoro pa dihtaju , malo mi izgleda zahebano za doma napraviti .

Inače najbolji oblik jezgre bi bil sa tri stupa trofazni trafo, znači ne 380 nego 3x380 i ispravljač sa 6 dioda .To je onda najbliže ispeglanom istosmjernom naponu kaj moreš dobiti bez elektronike.

 

[danot]

Da li ovakva konstrukcija jezgre ( na jednom "stupu" primar a na drugom sekundar) povoljnije ili ne u odnosu na jezgru kakvu imaš ti?

Eve imam sad precizniji odgovor na tvoi pitanja, svejedno kakvo je jezgro, dali kao kod mene ili ono sa 2 stupa, samo je bitno da jezgro ima dovolna povrsina, da nema zasituvanje u jezgro kao kod aparata.
Znaci kod aparata namotaji su predimenzionirani za to jezgro, zbog to sto to povolno vlijae i to je vec objasnio @rudamaca.
Znaci duri i da premotas primar, i dalje ne bi imao starter, jer jednostavno to jezgro nemoze da da struja koju trazis za startovanje, ima mala povrsina.

I da li razmak stupova (odnosno primara i sekundara ima veliku ulogu u iskoristivost ? -dakle ako idem na izradu jezgre da ne štedim na prostoru

Da, razmak stupova ima velika uloga u iskoristenosti jezgra, sto manje rastojanie to bolje. Kod startera bi bilo bolje da namotaji se skoro dodirnu jedan do drugi, a ne kao kod aparata, duri i neki 5 cm.

Ono za onaj bežični starter koi si napomenuo i nije losa ideja:finga:, ali nemoj sad udustat, realiziraj to.

 

[vlč.puknuti]

struje bez tereta na sekundaru je oko 1 A ..na 220V ...na 380 sad ne mogu probati .
Ma niš, ako uleti lim za jetgru kako se nadam onda idem u izradu trafa ..ako ne nek ide sve u mp3 .
danot ,ako uvrstim ovako podate snaga trasformatora je abnormalna .
Koliko bi po ovim parametrima primar povlačio struju ?

 

[danot]

Struja je stvarno velika:scratch
5620 W,i ako uzmes zagubi od 25%, na sekundar imas 4496 W, teoretski. kod mene je primar 4000W(teoretski), i je OK.

Ako ne, smanji malo:scratch
Zato je dobro rekao @rudamaca, trofazni trafo, ispravljac sa 6 diode i da vidis struja, ali...