Dok sam bil dijete, tjednima prije Božića je padal i bil snijeg. Koline su bile par dana prije Božića, tak da bi bilo friškoga mesa.
"Zimske" su večeri bile duge, nije bilo televizora, tek poneki radio.
Na večer bi se, danima prije Božića ljudi po hižama okupljali i družili, žene su zajednički izrađivale "kinč" / nakit od krep papira, te od srebrnog ili zlatnog papira od čokolade, ako je bilo kaj malo u toku godine spremljeno za tu namjenu. Kinčalo se pred Božić raspela, zrcala (ogledala), izrađivale su žene šarene lance koje bi se u kućama postavilo za ukras na plafone, bilo je i vještih ljudi koji su izrađivali tzv. "lustere od slame".
Na Badnjak se išlo nabaviti "bor" uglavnom vrh neke smreke, koji su unesli u sobu uz prigodnu molitvu. Bor smo kitili s crvenim jabukama božićnicama, kupilo se i malo "salon bombona" zamotanih u šerene papire. Modernih kuglica je bilo malo, ili nikaj, to je došlo puno kasnije u naše selske kuće, nije se imalo penezi / novaca, a niti što takvo niti gde za kupiti. Redovno se u sobu donesla slama i tu je bilo valjanja malih i velikih, starijih i mlađih, veselja, smijeha.
Nama djeci su odrasli nabavili karabita, pa smo vani, danima, pucali s karabitom do iznemoglosti. Puno smo kaputa, đempera i druge odječe "skurili ispod pazuha" jer smo tak znali stiskati pikse / kutije od vazelina ili farbi, puno smo put dobili i po nespretnim dječjim prstima dok se piksa razletela.
Na Badnjak se postilo, išlo se uglavnom na Polnoćku i jedva smo dočekali da prejde polnoć, da se odma skuhaju kobasice, mmmmm koji je to doživljaj bil za naša "gladna" usta.
Z bora se bomboni nisu smeli uzimati tak dugo dok nije prešel "župnik z križecom" i obavil blagoslov kuća, tek onda se moglo malo zasladiti s salon bombonima.
Bor smo držali u sobi do blagdana Sveta tri kralja, iza toga smo ga "raskinčali" i odnesli nekam na vrt...
Postojalo je iščekivanje i radost tih druženja, jedno večer pri jedni hiži, drugu večer pri drugi hiži, a navek se je našel i nekakvi zdigani kolač za pojesti. Stareši su se družili, jeli i pili pa i zapopevali, pri kraju večera, navek je bilo veselo. Puno su se put prepričavale koje kakve aktualne dogodovštine, pa bi mi deca znali načuliti vuha ak su se stareši spominali koja je puca fkanila kojega dečka, poznatuga suseda, ili obrnuto.
Danas je takav oblik druženja nestao, zanemaren i neki bi ga s prijezirom komentirali, danas nije dobro radi pravljenja smeća unesti slamu, danas ako nema" vužganih 600-1600 lampici" to nije prigodno adventsko ukrašavanje. Danas ako se ne speče 14 vrsti kolača to ni Božić, ako se nema bakalara, janjetine, odojka, teletine, francuske šalate, ak se ispod bora ne najde najnoviji mobitel veličine šlape, to ni Božić.
Ja bum rekel točno denes više to ni onaj meni draži Božić - to je konzumerizam i naše "preseravanje", od oholosti i prestiža više neznamo kaj bi zmislili i napravili.
Hvala ti
@vlč.puknuti kaj si zmislil ovu lijepu temu, barem sam se i ja zmislil, kak mi je negda prije Božića i radi Božića lijepo bilo, makar je bilo siromaštvo i makar sam bil mali.
