Uzgoj prasadi

[Sorder]

Pozdrav svima!

Ovo je moja prva objava na ovom forumu tako da bi ovim putem htio pozdraviti sve vas i raspitati se u vezi teme koja me vec dosta dugo zanima.
Naime studiram veterinu u Zagrebu i uskoro cu diplomirati. Nakon fakulteta htio bi se baviti uzgojem prasadi. Cesto sam slusao kako je u europi kronicni manjak prasadi i da je to majstorski posao buduci da zahtjeva veliko iskustvo i znanje. Zanima me kolike su cijene prasadi tezine cca 25 kg i koliko je ulaganje potrebno da bi se ozbiljnije krenilo u tom smjeru? Razmisljao sam cak i o odlasku na 5 godina u dansku ili njemacku kako bi radio kao veterinar na farmi i na taj nacin skupio kapital i prakticno iskustvo jer kao sto svi znamo teoretsko znanje fakulteta nije dovoljno da se netko nazove majstorom. Zemlje nemam niti sam ikad prije nesto uzgajao. Inace dolazim iz slavonije.

Lijep pozdrav i zahvaljujem

 

[senpai]

pa kaj god ti napraviš naša ljepa naša če uvesti iz jeftinije nego češ ti ikada napraviti.ali kada postavljaš pitanja za prase cca 25 kg (to ti se u praksi zove odojak) u mom kraju (KLC i okolica ) za kvalitetnije domače prase 20-25 kn po kili žive vage. čuo sam priče da iz mađarske možeš nabaviti i po 12 kn. što se tiče ulaganja članska iskaznica ti je vrlo poželjna jer češ uvijek lakše do poticaja. a iskustvo ti je relativno. ako hočeš normalno relativno prirodno kvaliitetno prase onda ti ne treba danska itd. ako hočeš turbo prasad danska i te druge blagoslovljene zemlje su obavezne.

 

[Sorder]

Cuo sam i ja te price o uvozu odojaka iz madarske. Mozda grijesim ali pola tih odojaka vjv jako brzo zavrsi u agroproteinci. Moj finalni cilj je intenzivno proizvoditi visoko kvalitetne odojke. Visoki naglasak bi stavio na kvalitetu uzgoja. Siguran sam da zvucim nadobudno ali sve sto radim volim raditi kako spada. Mozda hrvatsko trziste ne moze podrzati taj oblik uzgoja no zato sam ovdje da se raspitam. Na koncu svega isplati li se opcenito uzgajati svinje u hr?

 

[mikula]

Cijena ti je najmanja briga jer na nju ne možeš utjecati, tvoj cilj mora biti da proizvedeš što jeftinje. Radio sam 4,5 g. na farmi u Kanadi (2600 krmača) koja je proizvodila odojke do 27 kg i cijena odojaka se kretala od 1,8 do 2,2 CAD (1 CAD je cca 5 kn) s time da nijedan radnik nije imao manje od 16 CAD (brutto) po satu. A sve farme profitiraju isključivo zbog količine, jer je nas 12 radnika "izbacivalo" godišnje više od 70 000 prasadi plus još cca 600 do 700 izlučenih krmača. A 5 mjeseci sam radio na farmi koja je prodavala odojke odmah nakon odbića i tu nas je radio 14 na 6000 krmača. Najbitnije je sve posložiti da se sa što manje ulaganja i troškova ostvari što veča proizvodnja. A to znači moderna i automatizirana farma, dobra biosigurnosna politika i naravno odlična genetika ( PIC ili Topigs npr.). Obje farme dosta za ishranu koriste otpad iz destilerija s time da je prva koristila dehidrirani pšenični trop ( DDGs ) od 5 pa do 25% (ovisno o kategoriji svinja) u hrani a druga je koristila tekuči ostatak od destilacije ( stillage na engleskom) a kao glavni izvor proteina stočni grašak. Prva farma je imala suhu ishranu a druga tekuču. Dalo bi se o tome pisati par stranica teksta ali je teško ovako opčenito pa ako te nešto konkretno zanima postavi pitanje a ja ču ti ako znam drage volje odgovoriti.

 

[mikula]

U ovom postu imaš neke slike farme, a na zadnjoj stranici i jedan video kako izgleda unutra Slike strojeva i radova u Alberti (Kanada)

 

[Sorder]

hvala vam na odgovoru. Puno mi to pomaze jer je ovo prvi put da cujem nesto od covjeka koji ima konkretnog iskustva s tim. Ukratko trzista ima i zaradit se moze u bilo kojoj drzavi samo treba moci proizvesti jeftino?
iskreno malo me strah bilo kakvu proizvodnju pocimati u hrvatskoj zato sto previse slusam losa iskustva ljudi koji su se necime poceli baviti. Sto mislite hoce li mi iskustvo iz npr danske pomoci prilikom pokretanja biznisa i hoce li me pripremiti za nasu lokalnu problematiku?
Btw farme i mehanizacije izgledaju bolesno dobro. Rad na takvoj lokaciji sigurno iziskuje profesionalni pristup svemu.

 

[damirko]

Moraš imati svoj kukuruz da bi imao niske inpute u proizvodnji. Isto tako moraš biti rob doslovno na toj farmi nekoliko godina da bi jednog dana nešto stvorio. Proizvodnja hrane će tek dobiti na značenju ali treba dobro zasukat rukave i moraš to volit da bi imao šanse za uspjet, bez toga ćeš brzo ključ u bravu.

 

[mikula]

Sto mislite hoce li mi iskustvo iz npr danske pomoci prilikom pokretanja biznisa i hoce li me pripremiti za nasu lokalnu problematiku?
Btw farme i mehanizacije izgledaju bolesno dobro. Rad na takvoj lokaciji sigurno iziskuje profesionalni pristup svemu.

Naravno da će pomoći ali oko raspodjele i organizacije proizvodnje jer to je manje više istobez obzira na državu , a problemi oko plasmana su ti koji su specifični za svaku državu. Samo je bitno da radiš na farmi koja je dobro organizirana, kao npr. prva farma na kojoj sam radio gdje je sve bilo posloženo u detalje , tako da se točno zna što se koji dan radi za razliku od druge koja je bila " A je to" farma i gdje se radilo kaotično bez ikakve prave organizacije.

Jako je bitno da vidiš koje se mjere prevencije provode od same organizacije posla pa do vakcinacije, Razgovarao sam sa kolegom koji radi u jednoj firmi kod nas na farmi i dosta stvari koje se rade u Kanadi oni ne rade ( stimulacija krmača nakon zalučenja, "back feeding", pranje i dezinfekcija krmača itd. ). A to su neke male stvari koje sve zajedno daju rezultate o kojima oni mogu samo sanjati ( 93 % osjemenjenih krmača do sedmog dana od zalučenja, 92% suprasnosti, 88 do 90 % oprašivost, koeficijent prašenja 2.4 itd. ) . Farma je bila kako oni kažu RWA (raise without antibiotics) i nama je preko 75% prasadi zadovoljavalo te uvjete a za to je jako bitno ne samo rad već i sama organizacija posla ali i raspored objekata.

Tamo smo zalučivali prasad s prosječnom starosti od 25 dana i za to je potrebno 9 soba za prašenje koje se onda pune i prazne po principu "sve van sve unutra", nisam siguran ali mislim da je u EU dozvoljeno zalučivanje nakon 28 dana i za to onda treba deset soba , na taj način se dosta sprečava prijenos bolesti.

Nadalje objekti odgajališta su udaljeni 300 m od glavne farme i međusobno 200 m (bila su dva objekta) što također doprinosi manjoj mogučnosti prenosa bolesti iz jednog objekta u drugi. Radnik kada jednom uđe na farmu iz nje ne izlazi do kraja radnog vremena a ukoliko se ipak ukaže potreba radi se procedura kao i kod dolaska na posao ( zamjena odjeće, tuširanje). Uglavnom kako sam napisao o toj temi bi se dalo napisati par stranica teksta.

 

[senpai]

hvala vam na odgovoru. Puno mi to pomaze jer je ovo prvi put da cujem nesto od covjeka koji ima konkretnog iskustva s tim. Ukratko trzista ima i zaradit se moze u bilo kojoj drzavi samo treba moci proizvesti jeftino?
iskreno malo me strah bilo kakvu proizvodnju pocimati u hrvatskoj zato sto previse slusam losa iskustva ljudi koji su se necime poceli baviti. Sto mislite hoce li mi iskustvo iz npr danske pomoci prilikom pokretanja biznisa i hoce li me pripremiti za nasu lokalnu problematiku?
Btw farme i mehanizacije izgledaju bolesno dobro. Rad na takvoj lokaciji sigurno iziskuje profesionalni pristup svemu.

Cuo sam i ja te price o uvozu odojaka iz madarske. Mozda grijesim ali pola tih odojaka vjv jako brzo zavrsi u agroproteinci.Dobro si čuo.
Sto mislite hoce li mi iskustvo iz npr danske pomoci prilikom pokretanja biznisa i hoce li me pripremiti za nasu lokalnu problematiku?
Svako iskustvo je dobro. Lokalna problematika ti je jako veliki problem. ako češ nešto graditi čekati češ papire jako dugo. računi če doči brzo. znam ljude koji su uzimali milijune kune imali plan i plan propo. tržište se mijenja. u ovom času troškovi su niski a profit dobar a za godinu dvije troškovi velik a profit nizak. a kredit ide i dalje. koliko ja primječujem kod mladih ljudi(kojih je sve manje a stari umiru ) piletine ti je budučnost.
također uzgoj bilo čega ti je veliki proces. od proizvodnje vlastite hrane,do rada sa svinjama,prodaje i vođenja papirologije.
znam ljude u švicarskoj oni imaju unaprijed ugovore za otkup junadi i po dvije godine. to znači ako ti ne napravis koliko se traži ti snosiš penale. ako napraviš previše tvoj problem. bitan ti je marketing (šta(prodati),kome, koliko, kada,itd).
Moj finalni cilj je intenzivno proizvoditi visoko kvalitetne odojke. Visoki naglasak bi stavio na kvalitetu uzgoja. ja imam dosta iskustva sa kvalitetnim mesom. od oplodnje kroz rast klanje i pečenje. kvalitete nema bez kvalitetne hrane(moraš dati koncentrata u startu da prase ne zargne(zaostane u razvoju) ali moraš smanjivati procenat koncentrata i miješati žitarice(šta imaš to daješ ali samo kukuruz i ječam ti daju masno meso najbolje je miješati zob i kukuruz) i odvojena prehrana u jednoj posudu suha hrana(šrot) a u drugoj tekučina(ja imam krave pa dajem mljeko +voda + napoj (ostaci od ručka+povrče) )) čista voda + koncetrat to meso ništa ne valja,prostora(čistoča,friški zrak). također kvalitetno meso traži ljude koji tu kvalitetu mogu prepoznati i cijeniti i platiti. uloži pare u peč za odojke ako ti se desi da imaš viška odojaka spečeš i prodaš.također ulozi ako možeš u malu klaonicu pa prodaš. kako speči prase nije teško ako imaš dobro prase. ja sam peko prasad zaklanu od 9 do 40 kg (ovaj od 40 kg najbolje meso ikad).

 

[Sorder]

Dečki hvala vam na svim savjetima. Ukazali ste mi na ključne probleme u tehnologoji proizvodnje. Svakako ću po završetku studija otisnuti se van i vratiti se s iskustvom i kapitalom. Znam da sam sad zelen i da ne dolazim iz obitelji koja se bavi poljoprivredom ali stočarstvo mi je oduvijek bila želja. Kaže se da na mladima svijet ostaje tako da valjda ima nade i za mene.

 

[Kapetan_broda_Kupljenec]

Za probu si prvo kupi 2do3 komada za sebe, pa buš videl kak ti bude išlo.Ako imaš viška vremena možeš sa pajcekima i na pašu, dok vidiš kakva bude kvaliteta onda se širiš polako. Ako ti se to dopadne odma možeš proširit za duplo sve. I onda samo pomalo. 😉👌Bolje gledaj da zbrišeš u Francusku a ne u Dansku, Francuzi guštaju u odojcima, pripremaju ih na sto načina, rep i nogice plaćaju bogatstvo, a za Dansku ne vjerujem da se trgaju za tim.
Ponudi Francuzima svoj proizvod i na konju si😉još kad te uvrste u Mišelinovu zvjezdicu nebuš mogel tolko prodavat kolko bude potražnje. Normalno nebuš odma na konju, trebaju godine upora i iskustva, al ak počmeš nema odustanjanja.

 

[senpai]

sa praščičima na pašu bez DOBRE ograde ni pomisliti. posle buš ih sa puškom lovil. tehnika i kvaliteta nisu problem dobil buš sve informacije iz prve ruke. sve drugo ti je problem.

 

[Sorder]

Problem je sto sam trenutno u zagrebu na faksu a vracam se na dulje vrijeme tek kad ga zavrsim. Odmah po diplomi bi isao raditi tako da mi to nazalost nije opcija. Dansku sam odabrao jer je svinjogojstvo u njoj uzasno razvijeno. Bio sam na jednoj prezentaciji poslova i covjek mi je rekao da cim diplomiram da mu se javim. Posla na farmama ko u prici. Sto se tice uzgoja peradi znam da je tu potraznja visoka i da je to meso jako popularno ali se nikada nisam vidio u peradarstvu. Jedini oblik proizvodnje koji me istinski zanima i koji volim je svinjogojstvo i eventualno tov junadi. O mlijecnim kravama ni ne pomisljam jer svi redom propadaju. Htio bi jos pitati koliko je tesko izvoziti svinje u druge drzave u regiji? Takoder me zanima zasto vec spomenuti stranci mogu biti konkurentni na trzistu a mi ne?

 

[senpai]

Takoder me zanima zasto vec spomenuti stranci mogu biti konkurentni na trzistu a mi ne? politika bajo moj. svima drugima paše da smo mi nerazvijeni pa mogu nama prodavati stara mesa kojima ističe rok. naša vlast dobije neku kintu od njih i prave se glupi. šta ti misliš da švaba hoče od nas da uvozi meso? hr ti kolonija.

 

[mikula]

Senpai da li bi ti bio zadovoljan da imaš 50 kn zarade po odojku? Ili sto kn po tovljeniku? Vjerojatno ne, a taj stranac je vidiš zadovoljan jer na ovih 70 000 odojaka godišnje on ima tri i pol miljuna zarade ili na tu moju bivšu firmu je to nekih 25 miljuna kuna na odojcima. To jedan od najvecih razloga zbog cega oni mogu prodavati jeftinije. Obicno ti dolazi jedan radnik na 250 do 400 krmača ovisno o nacinu ishrane i tipu farme tj. da li se prasad odmah prodaje nakon odbica ili kao 25+ kg (u kanadi je standard 60 funtj i tj. 27,2 kg). Ne znam kako je drugdje ali u toj firmi ( koja je btw zadruga 150-ak obiteljskih farmi) je na dvije farme za tov jedna 4000 tovljenika a druga 6000 radilo troje radnika tj. jedan na svakoj a jedan je bio " leteci" koji je uskakao u ispomoc prema potrebi. Poanta svega je velika kolicina na mali broj radnika a ne kao kod nas da na farmi od 3000 krmača radi 35 ljudi.

Sad je tamo porasla cijena svinjetine a prosle godine u srpnju je bila izuzetno niska oko 5,5 kn topla polovica. Tad su gubili po nekih 150 kn po tovljeniku , no medjutim znam da u toj firmi kad se posluje pozitivno 1/3 dobiti ide u rezervu za takve situacije.

 

[senpai]

Mikula dali možeš malo opisati kakvr sve preparate daju svinjama(hrana,injekcije)
Sve je to meni jasno. ali meni da daš to njihovo meso besplatno(vidil sam ja te turbo svinje ljudi kupe odojke u 5 ili 6 mesecu do 11/12 imaju 180+ kg) ja ga nebi uzel. onda oni pametuju sa svojim kobasama i suhim mesom. kada probaju moju kobasu od stare prasice 3-4 godine ili špek onda se čude. slažem ja da biznis količina daje veče profite ALI dali to nama treba? to je ono pitanje koje nitko ne postavlja. ili se radi kao prije 50 godina (zaostali smo) ili se vani kopira samo zato jer daje profit. ljudi danas jako teško raspoznaju kvalitetu jer nemaju pojma ili nemaju novaca za kvalitetu.
iz mog bogatod odojko pekačkog iskustva najbolje prase kaj sam ikada probao je od jednog lokalnog čoveka. On ima neke crne svinje koje kada se ošure budu bijele. one jedu samo kukuruz ali su cijeli dan vani bez svinjca. prase staro 4-5 mjeseci 18 kg očiščeno. friško klano još toplo metnuto na ražanj. na prvu meso je bilo jako masno. kada se prase peklo nije pustilo puno masti u posudu. kada sam ga posekal masti nigde.(dobro sam ga spekal). a ona mast na trbuhu (tamo de mora biti) najbolja stvar na svijetu. kvaliteta 10/10.

 

[mikula]

Vidim gdje to sve vodi pa se radije povlačim iz dalje diskusije I ti si vidio i ti sve znaš) , oni tamo hrane svinje zrakom i onda smo svako jutro davali injekcije koje taj zrak pretvaraju u meso.

 

[Kapetan_broda_Kupljenec]

sa praščičima na pašu bez DOBRE ograde ni pomisliti. posle buš ih sa puškom lovil.

Naučih ih ko peseke, zafučkaš i dojdeju odma knozi. Tak bi zrebalo.

Takoder me zanima zasto vec spomenuti stranci mogu biti konkurentni na trzistu a mi ne?

Zakaj nemreš? Zbog čega? Pa kad naše je sve precijenjeno.
Kreni od maslimovog ulja samo, a ima tak finijih i boljih Portugalski, Grčki, i Španjolskih ulja. Naši ti ga zaračunaju po 100 kuna misle da zlato prodaju, a ono pravo čuvaju doma. Nebi ga kupil za niš.

pa mogu nama prodavati stara mesa kojima ističe rok.

Od kud ti to.?
Svi misle da uvoz ne valja, zakaj? Pa mora biti tak, tržište je otvoreno. Ne kužim kaj fali mesu iz uvoza? Isto je fino ko i ovo domaće, a to je sve u ljudima i psihi da ne valja. Zbog čega ne valja? Kaj fali Rumunjakoj ili Bugarskoj janjetini? Kaj se oni ne paseju ko naši janci? Ma to su gluposti. Sve je to isto.
Ljudi trube domaće domaće, a kaj fali onom mesu kaje na akcijama? Apsolutno niš, sve je u glavama ljudima.

 

[Sorder]

U svakom slucaju hvala svima na savjetima. Moderna problematika zahtjeva moderna rjesenja i dobrim
Menadzmentom proizvodnje sve se moze. Sto se tice stranih proizvoda oni su ponekad sigurniji nego nasi. Takoder vani je sljedivost na cijeni i u svakom trenutku se moze uci u trag svemu. No u svakom slucaju sve je subjektivno, svatko svoje najvise voli. Nece jedan francuz reci da je hrvatsko bolje od francuskog jednako tako cemo mi reci da je nase najbolje.

 

[Kapetan_broda_Kupljenec]

Al ti mu serviraj našu neku pasminu, i da vidiš😉
Bon appétit🍽️
Još kasnije ga malo zasladiš sa štruklima ili orehnjačom, tj makovnjačom🍩🍰
C'est très savoureux, je vais tout acheter chez vous👌😉
Tu dois juste être persévérant💪🤝