I tako...
...bila ja jučer u plasteniku, posla ko u priči,a dođe moje zlato doma - zna on da sam ja u to vrijeme uvijek tamo - i viče u dvorištu - malaaaaaa........to je obično znak da mu je u želucu vedrina, a kada je njemu vedro, ak ja nisam ništa prije toga skuhala, meni se naglo naoblači, jer moje zlato je tip na kojeg glad djeluje ko na onog malog u tv reklami kaj se u čupavo čudovište pretvara. I tako ja smrknuta rekla - idem - i krenula, a mislim - ki te vrag donesel tak rano doma, ručak nikad kod nas prije jedan nije, i već sam razne kombinacije u mislima poslagivala kaj da mu zmučkam i zašemerim kaj si popuni prazninu do vremena dok ja ručak priredim......
I dođem ja tako u kuću, i zaputim se odmah u kuhinju, ali ne - priča on meni nešt, priča, nekako onak, neuobičajeno vedro i nekako naglašeno značajno, i sve mu nekako oke se cakle i na licu neki vjetropirasti smiješak titra. A onda mi pogled na stol u blagavaoni padne - a tamo bombonjera i kutija rafaela, i, iiiiiiiiiiiii.......prekrasna crvena ruža. A-uuuuuuu braco.......skužila sam odmah - Valentinovo! Koju sam mu cmoku dala - najprije onu cmokastu kaj se nakraj ulice čuje dok cmokne, a onda jednu francusku, pa još jednu, pa još jednu, pa....hehe.....
I pohvalila se ja nekome kaj sam Za Valentinovo dobila, a veli meni taj netko - pa to ti ni danas - to bu sutra. Ups! I pitam ja svoje zlato - a kaj si se ti malo skockal sa datumima pa mi dan prije poklon dao? A ne, reko on - znaš da sutra sadimo krumpire, a onda neću imati vremena ići u cvjećernu, pa sam ja to tebi danas. Joooojjjjj.......vidiš ti kak on misli na sve, moje zlato, moje antikvitetno zlato, sa patinom koju ja često izglancati moram da se vidi onaj sjaj koji se ispod skriva, i za koji često puta i zaboravimo da postoji. A ono što zaboravimo da postoji ne koristimo. Zato ljudi moji, krpe u rike - izglancajmo patinu, nek se sjaji, nek se sjaji danas,nek se sjaji u sve dane naše - ma možda i neće u sve, ma neće sigurno, ali ako makar i samo povremeno zasja sjaj koji se u nama krije ispod patine minulog vremena život će imati smisao,biti će vrijedan življenja i imati onaj pravi razlog za živjeti ga.
Nije ljubav samo pusa i šaputanje ispod pokrivača.
Nije niti taj jedan dan i poklon koji dajemo ili dobijemo.
Ali je simbolika svrhe našega postojanja i razloga postojanja ljudske vrste. Da volimo i budemo voljeni. Sretni. Ništa drugo u životu nije važno, sve su ostalo samo popratni problemi koji nam više zagorčavaju život nego nam trebaju.
Ajde dečki, recite - šta ste danas ljubavi svog života dali?