Dogodovštine iz naših života

[JOHABI]

Pozdrav forumašima,ja sam supruga jednog forumaša,živimo zajedno pozamašan broj godina-u dobru i zlu.Pošto je u ova teška vremena večina tema ozbiljna ili informativna,pomislila sam da možda ne bi bilo loše pozabaviti se događajima iz dnevnog života,možda se čak i malo nasmijemo.Evo ispričati ću vam jedan istiniti događaj iz vremena kada se naša cjelokupna proizvodnja svodila na uzgoj krumpira.Bila je to godina kada su krumpiri rasli ko ludi,svaki dan se naočigled moglo vidjeti kako lijepo napreduju.Sve smo fino napravili,prihranili,ogrnuli,a onda se svakih nekoliko dana vozikali traktorom poljem,diveći se napretku.Prilikom jednog takvog obilaska primjetili smo da je vrijeme za uništavanje zlatica Namnožile se beštije,grickaju naše krumpire,grickaju,gledamo ih mi poprijeko i mislimo-e, nećete.Sutra ide tura špricanja,pa kome opanci,kome obujci.I dođe sutra,kad prije no što smo se uspjeli iskobeljati iz kreveta počne padati kiša.Od prskanja ništa.Padala je cijeli dan.I sutra.I prekosutra.I dan poslije toga.Moram li reči da mi se već dizala kosa na glavi.Kiša pada a zlatice grickaju,grickaju...Konačno svane sunce.E;mislim ja, sada će biti megdana,samo se treba strpjeti još koji dan,jer zemljica je namočena ne može traktor na njivu,propasti će do osovine.Zlatice su sve deblje,lišća na krumpiru svakim danom ima sve manje,a mi smo nemoćni.No,došao je dan kada se vlaga koliko-toliko povukla,napunimo mi špricu i krenemo u borbu.Samo, 10 ha krumpirišta treba prskati cijeli dan,a već su se od ranog popodneva počeli gomilati oblaci.Tamo negdje pred večer došli smo na parcelu dugačku oko četiristo metara.Cima je bila prekrasna,zlatica toliko da bismo se mogli obogatiti da ih je netko htio kupiti.Veli meni moj muž-hajde ženo da mi rezgrnemo cimu kuda prolaze kotači traktora,šteta je,kada je istegneš visoka je skoro do glave,kotači će je svu polomiti.Mislim ja-ludog li čovjeka,pa to je 400 metara u jednu stranu i 400 metara natrag po dva reda,dan je pri kraju,sprema se opet kiša,a još treba običi par parcela-i naravno,usprotivim se.Dobro,kaže on meni ljutito,ako ti nečeš,ja hoču.I počne raditi.Gledam ja ,ide to njemu nekako,ali ide i vrijeme.Nakon nekog vremena dopizdilo meni,sjela sam na traktor,uključila prskalicu i krenula.Nato se moj muž uspravio,stajao je u redu kojim je prolazio desni kotač i bijesno me gledao.A ja špricam. Mislim,doći ću do njega,stati,pa neka dalje preuzme on.I dođem do njega,hoću stati,stavim nogu na kuplung,imala sam neke blesave patike,noga mi se omakne,a traktor ide dalje.Sad,ja sam točno osjetila kada je kotač došao na njegove noge,ali što ću,stisnuti opet kvačilo i stati mu na nogama?Pa sam se lijepo prevezla preko nogu i onda stala.Gledam ga onako sa traktora,lice mu je najprije posivjelo,pa poplavilo,a onda dobilo lijepu purpurno-crvenu,zdravo-seljačku boju. Samo je sjeo na zemlju,šuti on,šutim ja.Dobro sad,nije šutio doslovlo,čuli su se uzdasi.Da ne duljim,stopala su ostala čitava,spasila su ga ona četiri dana kiše,nogice su lijepo propale u zemlju,i žao mi eto što nismo imali fotoaparat da ih slikamo za uspomenu.Pouka ove priče bi bila-nemojte ići u polje sa suprugom ako prije toga niste nepisali oporuku.

 

[davor22]

pusti sada muža ,šta je bilo sa urodom????

 

[hrvoje999]

pusti sada muža ,šta je bilo sa urodom????

Odlična!!!Odlična!!! :vragek:

 

[JOHABI]

Urod spašen,a muž prebolio.

 

[MUHA]

Krupir ili ...........?

 

[davor22]

drugi put prijeđi i s zadnjima kotačima pa budeš vidjela ,ak mu opet nije ništ,vrati se u rikverc da popraviš

 

[savoris]

ma kupi gusjeničar traktor i odradi to kako treba :rolfer:

 

[JOHABI]

drugi put prijeđi i s zadnjima kotačima pa budeš vidjela ,ak mu opet nije ništ,vrati se u rikverc da popraviš

E davore,nogu ima koliko hoćeš,ali pravih muževa baš i ne.
A osim toga i nafta košta.

 

[powershift]

moze i sa rusom, u njega su uski tockovi, sijeku

 

[JOHABI]

ma kupi gusjeničar traktor i odradi to kako treba :rolfer:

A ja sam mislila da ćete biti solidarni sa mojim mužem.

 

[ARNO]

E , ,,,, bilo bi ljepo da i ON ispriča istu priču , ali onako kako je on preživio ,,,,,,,, pa da onda sudimo :rolfer: :lol:

 

[JOHABI]

E , ,,,, bilo bi ljepo da i ON ispriča istu priču , ali onako kako je on preživio ,,,,,,,, pa da onda sudimo :rolfer: :lol:

Pitati ću ga kada se vrati kući,želi li ispričati svoju verziju.

 

[ARNO]

Pitati ću ga kada se vrati kući,želi li ispričati svoju verziju.

he heee , mislim da će on pisati , ali isto tako kada bude sam kod kuće ,,,,,,,,,:lol::lol::lol: :blackeye

 

[JOHABI]

Imate li i vi kakve slične priče,i ja bih se voljela nasmijati?

 

[ARNO]

Ovako na brzaka mi ništa ne pada na pamet , morao bi razmisliti ,,,,,,,,,, a da ženu pitam ona bi sigurno nešto našla ,,,,jer više je podložna takvim stvarima ,,,, to jest takve stvari se slučajno baš dešavaju njoj :madmana: samo koliko bi bila raspoložena to pisati u to ne bih ulazio :blackeye da ne bi i ja bio ,hm , pošto ne vozi traktor ,,,,,,,,, mogao bi tjedan dana pasti SDO ..... ( SUHI DNEVNI OBROK ) :lol: a to bi mi možda teže palo nego da me gazi :lol::lol:

 

[davor22]

evo jedan video šta je JOHABI probala nakon neuspjeha sa šprivanje zlatice

[YT]http://www.youtube.com/watch?v=wEdWX9UuBTw&feature=related[/YT]

-još se popela na valjak i objašnjava šoferu kako je ona već probala noge ,i tera ga neka se provoza i do trbuha ,al opet uzalud muž se opet oporavio i nije doma.............................

 

[ARNO]

evo jedan video šta je JOHABI probala nakon neuspjeha sa šprivanje zlatice

http://www.youtube.com/watch?v=wEdWX9UuBTw&feature=related

-još se popela na valjak i objašnjava šoferu kako je ona već probala noge ,i tera ga neka se provoza i do trbuha ,al opet uzalud muž se opet oporavio i nije doma.............................

uff ufffff , ne izgleda ljepo ,:rolleyess:

 

[JOHABI]

Sjetila sam se jedne zgode kada sam mužu spasila život,ili sam barem imala najbolju namjeru.Bilo je to u vrijeme kada smo imali kamion 15 t nosivosti,i naravno tovarili ga krumpirima za prodaju na moru.Toga smo puta prodavali u Vodicama,samo je problem bio u tome što se takva količina nije mogla prodaati u jednome danu.Ostalo nam je nešto malo,manje od tone,pa smo na večer odlučili otiči u restoran na večeru.Međutim,ratna zbivanja su u tome gradu dugo,dugo nakon rata ostavila traga,pa gastronomska ponuda i nije bila baš neka.Zapravo-nikakva.I tako se mi odlučimo za jedan restoran,bila je već noć,zimsko doba,a mi gladni,već nam se i bez mraka mračilo pred očima. Uđemo unutra,restoran prekrasno sređen,ali polumračan i potpuno prazan.Nigdje nikoga.Onda smo ugledali visokog mršavog čovjeka kod šanka.-dodra večer-kažem ja-imate li nešto za pojesti.Ovaj me gleda u čudu i veli-nema,nema turista,nema domačih gostiju,pa nema ni jela.Baš ništa,uporna sam ja,od gladi sam već spremna pristati i na paštetu na kruhu.Zamisli se on,očice mu blijesnu,i kaže-ima lignja.Ma fino,razveselim se ja,može li lignje na pariški?Nema-kaže on,za na pariški treba jaja,a jaja nema.Hajde,nema veze,radim ja plan u glavi,ne treba dramatizirati,uzimamo to što se nudi.A .šta ćete popiti,pita on nas Ja ću pivo,u trenu se odluči moj muž,a ovaj raširi oči,otvori usta i kaže-nema.Ima vinjak viski,šeri i tako pobroja desetak žestica.Ma kako ću uz večeru piti žesticu,negoduje moj životni suputnik,em sam žadan,em žestoko niti ne pijem.Gazda samo slegne ramenima,pogleda mene i pita što ću ja.Može đus,sada već nesigurno odgovaram.Nema-kaže on,ali ima čaja,evo imamo peć,pa možemo skuhati.I taman ja pristanem,kad on kaže-znate šta,idem ja u dučan,donjet ću pivo i đus,o vi za to vrijeme pripazite lokal.I ode.Brzo se vratio,dobili smo i pivo i đus i čaj,a bome su se i lignje počele pripremati.Poveo se i lijepo razgovor,prepričavao nam gazda svoj život,besparica,da ga uhvatiš za noge,preokreneš i istreseš,neće iz njega ispasti pet kuna,kaže.Neki dan mu u kući isključiliu struju,žana bila sama doma,da je bio on,bio bi ih sve poklao.A govori,kaže,četiri jezika.Vojsku je služio u Makedoniji,bio je kuhar,mogao je cijelu kasarnu potrovati da je htio.Pričao on tako fino sve dok u lokal nije došao neki par.Popili su piće,pozvali gazdu da plate i pružili mu sto kuna.Sada,pošto je bio bez kuna u đepu,zamolio je nas možemo li mu usitniti stotku kako bi mogao uzvratiti.Može,kako ne odmah uskoči moj suprug,otvori ručnu torbicu,a unutra natiskani novci od 14 tona krumpira prodanog po dvije kune.Gazda raširenih očiju stoji,činilo mi se da i ne diše,dok je moj muž zbrajao usitnjenu stotku.Dobro,odoše gosti,ode gazda u kuhinju,ostali smo sami i polako pijuckali čaj.A onda su došla neka dvojica,izgledali su onako više kao da nisu baš posloženi,i otišli u kuhinju.Brzo su se vratili za šank,gazda za njima,i nešto tiho razgovarali,svaki čas pogledavajuči prema nama.To mi je bilo u nejmanju ruku čudno.A osim toga,odjedamput sam počela osječati nekakvu slabost,pospanost,i odjednom mi sine-pa oni hoče nas otrovati.Odjednom sam,ni sama neznam kako ustala,u prolazu sam zgrabila jaknu i izjurila na ulicu. Spašena!Po rivi su još šetali prolaznici,i odmah sam se razbudila.Eh sada,tek mi je sada sinulo,ja jesam spašena,ali moj muž je unuta.Što ću sada.U tih par minuta što sam bila vani konačno sam se sabrala i donjela odluku-spasiti ću ja svoga bračnog druga,neće ga tamo neke vucibatine trovati ili klati.Pa sam se lijepo vratilla i sjela za stol na kojem su već bile poslužene lignje.Na pitanje gdje sam bila,a kaže muž, i gazda je pitao kuda sam tako iznenada otišla,samo sam mu rekla-ma pusti,pričati ću ti kasnije.Fino smo se najeli,kasnije nam se i gazda pridružio za stolom,čak nas je častio sa jednom turom pića,kaže na račun kuće,platili smo račun ,dvoje lignje sa prilogom,tura pića,165 kn,i to prije petnaest godina.Jest da nas nije ubio,ali nas je zato lijepo opljačkao.

 

[davor22]

može još koja "dogodovština" ---ovo postaje sve zanimljivije ---hoćemo još - hoćemo još- hoćemo još- h... j..... !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

 

[JOHABI]

može još koja "dogodovština" ---ovo postaje sve zanimljivije ---hoćemo još - hoćemo još- hoćemo još- h... j..... !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

budem li imala vremena,ispričati ću kako sam bila kod suca za prekršaje.