Srijemska crna lasa
Da se nadovežem na moje prethodno razmišljanje.
Srijemska crna lasa je nastala od šumadinke kao i bijela mangulica. Bijela križanjem šumadinke sa mađarskim salony i bakony svinjama. A crna? Odakle joj crna boja u ona vremena kad se zna da sve današnje crne svinje ( fajferica, moravka ) sa ovih prostora povukle crnu boju križanjem sa berkshireom. Šumadinka je bila bijelo, žučkasta do siva kao direktan potomak šiške odnosno divlje svinje.
Prije nekih godinu dana sam kontaktirao Poljoprivredni fakultet u Beogradu konkretno prof. dr. Milicu Petrović u vezi toga.
Moja pitanja:
1. Ako Sremska crna lasa nastala na području sela Buđanovci oplemenjivanjem Šumadinke zanima nas koja je to pasmina služila kao oplemenjivač? Morala je biti neka pasmina crne pigmentacije pošto Šumadinka nije crna.
2. Dali je izvorna Sremska crna lasa ustvari Crna mangulica koja se spominje po internetu da je izumrla sedamdesetih godina prošlog stoljeća a današnja križanac Crne i Bijele??
Teško je zamisliti da je grof Pfeifer križanjem Lasaste mangulice ( ove današnje sa bjelinama ) sa Berkshire odnosno Poland Kina nerastovima ( oboje sa bjelinama ) dobio čisto crnu rasu iako je crna dominantna boja.
Njen odgovor:
Postovani,
Samo geneticka identifikacija odnosno molekularno genetske analize ce dati
odgovor na pitanje distance izmedju pojedinih rasa a to znaci i ovih koje
mi zelimo ocuvati. Stara udzbenicka literatura nam govori o nekim
istorijskim cinjenicama nastanka nekih rasa. Za neke od njih postoji
pretpostavka da su nastale oplemenjivanja sa drugim rasama i nije poznato
do koje generacije je ono obavljano. Kolega Vladimir Margeta obavio
istrazivanja na molekularno genetskom nivou kod crne slavonske svinje.
Postojala je sansa da zajedno radimo na ovom problemu, ali posto su metode
skupe, finansije su problem.
Saljem Vam nekoliko radova u kojima se govori o mangulici.
Takodje, Vam saljem naziv dav starija udzbenika:
1.Belić J., Ognjanović A., Šterk V. (1961): Savremeno svinjarstvo.
Zadružna knjiga Beograd.
2. Nikolić D. (1951): Svinjarstvo. Znanje – Beograd. str 1 – 117. Ovaj
autor navodi da se pretpostavlja da je mangulica nastala oplemenjivanjem
sumadinke ali i ukrstanjem sumadinke i madjarskih bakonjskih svinja.
Naravno, ima dosta rezultata ispitivanja sa podrucja Hrvatske (na primer
zapat u Djakovu) vezano za zapate lasaste i bele mangulice (izvori
literature do pedesetih godina).
Ukratko, toliko od mene.
S postovanjem,
prof. dr Milica Petrovic
Šumadinka
Ime ove autohtone rase nastalo je po Šumadiji u Srbiji gde je bio razvijen uzgoj svinja. U brdskim delovima obično su uzgajane šiške, dok u ravnici u slivovima reka nešto bolja rasa – šumadinka. Držane su uvek u prirodnim uslovima, leti na paši i u šumi, gde su ostajale do zime u žiru i dotovljavane su u svinjcima kukuruzom pred klanje. Pretpostavlja se da je nestala sa ovih prostora. Učestvovala je u stvaranju mangulice, moravke i resavke.
Izgled i osobine:
Šumadinka je srednje velika i grube konstitucije. Obrasla je kovrdžavom čekinjom belo žućkaste do sive boje. Glava je duga i uska sa srednje velikim i klopavim ušima. Leđa su šaranasta, sapi strme. Trup je valjkast. Plodnost je slaba prasi 3 do 6 prasadi koja imaju „livreju“. Slabih je tovnih sposbnosti ali je dosta otporna na bolesti i prilagodljiva na ekstezivan način uzgoja. (Fotografija: „Album rasa stoke“ akademik Jovan Belić, Naučna knjiga, Beograd 1991.).