Paprika

[marke]

Da li je iko koristio bioloski ineskticid Kraken? Proizvodi ga Spanija, nema karence. Imam kukuruznog plamenca, pa mi se ne koristi neki agresivniji insekticid, u berbi sam..

Kod nas je narod koristio na smilju lose se pokazao

 

[Stjepanovic1988]

Znaci, ipak da uzmem neki ozbiljniji, imam Koragen..

 

[johabica]

Koragen je registriran za paradajz, ne znam je li i za papriku, u paradajzu mu je karenca jedan dan, ak se doobro sjećam.
Affirm je registriran za papriku, karence se ne mogu sjetiti kolka je, ali kratka - provjerri si na netu i odluči šta ćeš i kako.

 

[Stjepanovic1988]

Rekao mi je covjek u apoteci da je i za papriku, a karenca je 3 dana.. Volio bih da ovaj ekoloski daje rezultate, ali marke rece da se lose pokazao..

 

[marke]

Da si prskao krakenom svako 7 danna nekoliko puta bilo bi rezultata ovako potraži rješenje negdje drugo

 

[Stjepanovic1988]

@marke
Aha, dobro to neka mi bude za nauk u buduce.. Preventiva na svako 7 dana 4-5 puta.. Je li krenula berba, kako napreduje tvoja paprika iz Ravnja?

 

[laca022]

Koragen se mora prskati čim se pojave prve metlice na kukuruzu on jedini ima larvicidno i produženo dejstvo tako da se sa dva prskanja postiže 100% ucinak. Svi ostali preparati deluju trenutno i delimično i uvek larve prežive.Već sam vise puta pisao o neophodnosti prskanja Koragenom jer mnogi ne znaju da crvi mogu da unište i 90% prinosa a da ljudi nisu ni svesni od čega. Koragen je obavezan preparat za proizvodnju paprike na otvorenom. Ko sada ima problema može da poprsce uz uslov da ne bere bar 4-5 posle prskanja.

 

[blackeye]

Karenca za koragen je 7 za avaunt 3 dana. Bez koragena nema proizvodnje paprike.
Inace oba preparata imaju ovicidno-larvicidno dejstvo, sto znaci da deluju i na jaja, narocito koragen. Kad se larva izleze iz jaja ulazi u plod u roku od oko 2 dana. Ima preparata koji odlicno suzbijaju larve, ali treba potrefiti pravi monenat, sto je dosta tesko, narocito nama obicnim proizvodjacima. Zato je koragen toliko bitan.
Prskati treba kad je let leptira plamenca na vrhuncu t.j. kad je polaganje jaja najvece. To kod nas prate strucne sluzbe i ti podatci su dostupni preko sajta a i preko sms. U praksi najprakticnije je prskati nekoliko dana posto se primete prva polozena jaja i ponoviti za 7 dana. Najbolja kombinacija za plamenca i sovicu je 2 x koragen i 2 x avaunt. To u godinama kad je napad veliki. Kritican je avgust. Ove godine ja sam prskao samo jednom koragen i nemam problema. U ovom momentu plamenca nema. Ako se vec ubusio u plod, tu pomoci nema.

Послато са U8815 користећи Тапаток 2

 

[Stjepanovic1988]

@blackeye
Ok, hvala zemo.

 

[cabage]

Karenca za koragen je 7 za avaunt 3 dana. Bez koragena nema proizvodnje paprike.
Inace oba preparata imaju ovicidno-larvicidno dejstvo, sto znaci da deluju i na jaja, narocito koragen. Kad se larva izleze iz jaja ulazi u plod u roku od oko 2 dana. Ima preparata koji odlicno suzbijaju larve, ali treba potrefiti pravi monenat, sto je dosta tesko, narocito nama obicnim proizvodjacima. Zato je koragen toliko bitan.
Prskati treba kad je let leptira plamenca na vrhuncu t.j. kad je polaganje jaja najvece. To kod nas prate strucne sluzbe i ti podatci su dostupni preko sajta a i preko sms. U praksi najprakticnije je prskati nekoliko dana posto se primete prva polozena jaja i ponoviti za 7 dana. Najbolja kombinacija za plamenca i sovicu je 2 x koragen i 2 x avaunt. To u godinama kad je napad veliki. Kritican je avgust. Ove godine ja sam prskao samo jednom koragen i nemam problema. U ovom momentu plamenca nema. Ako se vec ubusio u plod, tu pomoci nema.

Послато са U8815 користећи Тапаток 2

Ajde ne lupetaj gluposti. Prvo i osnovno coragen uopće nije registriran za upotrebu na paprici. Drugo, pravim monitoringom i odabirom insekticida dozvoljenih u paprici sasvim se solidno može odraditi zaštita od moljca.

 

[laca022]

Koragen jeste registrovan za papriku pročitaj malo bolje.Svi ostali preparati deluju samo trenutno a larve preživljavaju ni jedan jedini preparat trenutno nije ni prišao Koragenu. Druga stvar sto Koragen treba aplicirati jednom ili najviše dva puta i onda si 100% siguran da paprika neće truliti zbog crva. A sa ostalim preparatima treba 5-7 ili čak i više aplikacija i opet ne mora da znaci da neće biti problema.Ja sa hemijom prestajem u drugoj polovini Jula posle toga dolaze samo organski preparati Slavol, X1 Biocliner, Bakterije itd. Da rezimiram ko radi papriku na otvorenom Koragen je obavezan preparat..

 

[cabage]

Gledaj, jako dobro sam sa zastupnikom za hrvatsku i ako mi on kaže da nije registriran u paprici, onda mi je za vjerovati da nije. Uostalom evo link:
http://www.agrochem-maks.com/index.php/hr/17-pripravci/insekticidi/234-coragen-20-sc-insekticid
To ako je nešto registrirano u srbiji, italiji, njemačkoj ili zanzibaru, ne mora značiti da je i u hrvatskoj, jer su naši uglavnom svetiji i od samog pape.
S obzirom na dosta redovite fitopatološke kontrole nije uopće preporučljivo igrati se zaštitom.
Drugi par opanaka je što se dozvoljava uvoz tako tretirane robe bez ikakve kontrole. Da ne spominjemo streptomicin....

Da ja rezimiram, ne koristim koragen i nemam problema s moljcem, bez obzira što ste svi uvjereni da se ničim drugim ne može riješiti.

 

[blackeye]

Nije registrovan u Srbiji a mislim ni u Nemackoj. Mnogo sta nema registraciju za pojedine kulture a upotrebljava se. Srbija ne priznaje registraciju iz eu vec svaki preparat mora posebno da se registruje. Posto to kosta dosta novaca, registruju ga samo za par kultura i to je to. Kod vas su registracije mnogo obimnije, mozes proveriti isti preparat kod nas i kod vas. Jedno je to sto preparat nema registraciju a sme da se koristi i radi posao, a drugo je nesto sto je zabranjeno, poput antibiotika.
Dalje, napisao sam lepo da moze i drugim insekticidima, ali bas zbog tog potrebnog monitoringa koragenom je mnogo lakse. I odradi, ne dosta solidno nego odlicno.
I bilo bi lepo da napises kako ti radis, kad ja vec lupam gluposti...

Послато са U8815 користећи Тапаток 2

 

[johabica]

Nije registriran za papriku niti u Srbiji, obzirom da je ovo uputstvo na srpskom -

Primena

Jabuka - Jabukin smotavac (Cydia pomonella) – može da se primeni na sve generacije smotavca, za vreme polaganja jaja, pre piljenja larvi i na početku piljenja gusenica.

Miner mramornih mina (Phyllonorychter blancardella) – tretiranje obaviti u precvetavanju. Za suzbijanje smotavaca i minera preparat primeniti u koncentraciji 0,016-0,02% (1,6-2,0 ml u 10 l vode), prskanjem i orošavanjem. Utrošak vode: 1000 l/ha (10 l na 100 m 2 ).

Može se primeniti 1-2 puta u sezoni sa intervalom od najmanje 14 dana. Maksimalan broj tretmana na istoj površini u toku jedne godine je 2 puta.

Vinova loza - za suzbijanje grozdovog smotavca (Lobesia botrana) - tretiranje u vreme polaganja jaja, pre piljenja larvi i na početku piljenja gusenica u koncentraciji od 0,015-0,018%, (1,5-1,8 ml u 10 l vode). Utrošak vode: 1000 l/ha (10 l na 100 m 2 ). Može se primeniti 1-2 puta u sezoni sa intervalom od najmanje 14 dana. Maksimalan broj tretmana na istoj površini u toku jedne godine je 2 puta.

Krompir - Krompirova zlatica (Leptinotarsa decemlineata) - primeniti u količini 50-60 ml/ha, na početku piljenja larvi do pojave prvih larvi L3. Ako se upotrebi viša doza (60 ml/ha), pri jačem napadu, može se očekivati duže rezidualno delovanje 21 dan.

Utrošak vode: 200-400 l/ha (2-4 l na 100 m 2 ).

Maksimalan broj tretmana na istoj površini u toku jedne godine je 2 puta.

Paradajz - za suzbijanje pamukove sovice (Helicoverpa armigera). Tretiranje obaviti u vreme polaganja jaja, pre piljenja larvi i na početku piljenja gusenica. Nakon toga u intervalu od 14 dana, u količini 0,14- 0,20 l/ha, prskanjem i orošavanjem. Utrošak vode: 200-400 l/ha (2-4 l na 100 m 2 ). Maksimalan broj tretmana na istoj površini u toku jedne godine je 2 puta.


Kukuruz - za suzbijanje pamukove sovice (Helicoverpa armigera) i kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) - u količini od 0,1 do 0,15 l/ha, za vreme polaganja jaja, pre piljenja larvi i na početku piljenja gusenica, uz utrošak vode od 200 do 400 l/ha za folijarni tretman ili 70 l/ha vode uz dodatak 0,1 % okvašivača Trend® 90 za avio tretman.

Maksimalan broj tretmana na istoj površini u toku jedne godine je 2 puta.

Kupus - za suzbijanje malog kupusara (Pieris rapae) i kupusovog moljca (Plutella xylostella) u količini od 0,14 do 0,2 l/ha, uz utrošak 200 do 400 l/ha vode, za vreme polaganja jaja, a pre piljenja gusenica. Maksimalan broj tretmana na istoj površini u toku jedne godine je 2 puta.

Breskva - za suzbijanje breskvinog smotavca (Cydia molesta)– može da se primeni u vreme piljenja larvi prve generacije smotavca, a pre masovnog leta (let leptira pratiti pomoću svetlosnih ili feromonskih klopki). Drugi tretman obaviti nakon 10-14 dana. Ako je let prve generacije smotavca zanemarljiv, tretman se može obaviti za drugu generaciju na isti način. Za subijanje smotavaca preparat primeniti u koncentraciji 0,016-0,02% (1,6-2,0 ml u 10 l vode), prskanjem ili orošavanjem.

Utrošak vode: 600-1000 l/ha (6-10 l na 100 m 2 ). Može se primeniti 1-2 puta u sezoni sa intervalom od 10-14 dana. Maksimalan broj tretmana na istoj površini u toku jedne godine je 2 puta. Tretman obaviti pre ubušenja larvi u lastare ili plodove, a do 14 dana pred berbu.

Naravno da to ne znači da neće na paprici suzbiti moljca, hoće sigurno, ali će inspektor , pokaže li analiza da je tretirana paprika sa njim tu robu staviti van prometa i narediti da je se uništi, a proizvođaču će oderati kaznu za pamćenje.

 

[DARIJUS]

a proizvođaču će oderati kaznu za pamćenje.

treba prije nać proizvođača...imal sam takvih iskustava da se roba deklarira tuđim imenom, spasilo me predlani što nismo preko zadruge prodali niti pera salate mjesec dana, a u trgovačkom lancu osvanula naša deklaracija...

 

[laca022]

@cabage ti mesas babe i žabe
Mi ti sugerisemo kako da sa što manje prskanja rešiš problem i da imaš zdraviju papriku .Koragen poprsces dva puta i problem je rešen i to apliciras krajem juna početkom jula i to je to.A ti nama objasnjavas da ti možeš drugim preparatima da rešiš problem tako što prsces papriku mnogi više puta od nas i nanosis više puta više otrova od nas veruj mi da je naša pa paprika mnogo mnogo zdravija.
@johabica kako da inspektor nadje bilo šta kada se Koragen aplicira i do dva meseca pre branja i karenca mu uveliko istekne mnogo mnogo pre branja i nista štetno ne može da se nadje . Ja sam stekao utisak da je većini nije bitno sto u paprici ima tragova otrova ako su ti otrovi/preparati zakonom dozvoljeni. Ljudi moji treba težiti tome da se što ranije prekine sa hemijom da paprika kada počne Branje bude što cistija odnosno zdravija.

To što preparat nije registrovan u nekoj zemlji ne znači da nije dozvoljen već je samo u procesu registracije ili velike kompanije nemaju računicu da plate skupo registraciju preparata za svaku državu nastalu raspadom SFRJ.To su sad mala tržišta pa neko vidi a neko ne vidi računicu za određeno tržište /državu.

@DUJLABL
Ja proizvodim i prodajem ajvar cena je nekih 5eura za teglu neto 600g ajvara a u Hr prodajem po 37 kuna.Javi mi se u pp da razmenimo brojeve.

Za Streptomicin odnosno Kasumin i Kasumicin sam vec objasnio da je to samo bacanje novca.


ZA 90% preparata na upustvu za upotrebu ni ne piše da se upotrebljava za papriku jednostavno kulture koje su opisane na poleđini mnogo su zastupljenije odnosno rade se na mnogo vecoj površini od paprike tako da kompanije tim redosledom i stavljaju kulture na poleđini odnosno upustvu. Ovo se odnosi i na Insekticide, Fungicide i Herbicide.Ono što je isplativije to se normalno prvo stavlja.

 

[johabica]

Laca, žapče, ajd da te poljubi princeza. :icon_razz:

Gle dušice ovako - svi mi znamo da uvoznici ne regstriraju preparate za sve kulture u kojima oni imaju efikasnost zbog skupih registracija.
No, princip je takav - ako tebi određeni pesticid treba jer nijednim drugim ne možeš riješiti svoj problem, ti imaš pravo zatražiti da za onaj koji je u okviru EU registriran za tu namjenu u kulturi u kojoj ga ti trebaš dozvolu od ministarstva, (koja ti usput budi rečeeno mora biti riješena pozitivno u roku od najdulje mjesec dana) na temelju koje ga možeš u državama eu kupiti i doma kod sebe primijeniti.Možeš ga koristiti u vremenu od dva mjeseca od dobivene dozvole - ne duže (ako se umeđuvremenu nešto promijenilo - neznam, nisam u toku)
No, ako preparat nije niti vani, u barem jednoj članici eu registriran za tu kulturu - niti ćeš dozvolu dobiti, niti ga smiješ primijeniti, bez obzira što je on registriran u vrstama iste porodice, a samo u onoj u kojoj ga ti trebaš nije.

Zašto je to tako?
Isti insekticid se u jednoj vrsti povrća razgrađuje na neštetne sastavne djelove, a u nekima ostavlja rezuide koji štete ljudskome zdravlju.

Ukratko - to što je Coragen registriran u paradajzu, a u paprici koja je iz iste porodice kao i paradajz nije, može značiti ili da je uvozniku bilo neisplativo potrošiti dvadeset tisuća kuna (toliko košta registracija za svaku kulturu) za registraciju paprike - u što čisto sumnjam, jer po mojoj procjeni paprika je u poljoproizvodnji puno zastupljenija po jedinici površine nego paradajz, ili da on u paprici ostavlja rezuide štetne po ljudsko zdravlje. Ja sam sklona vjerovati u ovo drugo.
I tako dugo dok ne bude registriran i u paprici, po slovu zakona ti truješ ljude, a to je kažnjivo.

Vidim da ti je kemija bila upitna u školi - biljka u sebi zadržava sve šta dobiva od rođenja do smrti. Analizom se nađu tragovi pesticida kojima je bila tretirana u fazi kotiledona.
To ti je isto ko i kod čovjeka - nafiksaj se danas, i nakon nekoliko godina će ti kosa reći da si popušio maricu.

 

[JuRa2]

laca
nisu isti propisi tamo i ovde.Izgleda da ne moze da se primeni tvoj sistem zastite u Hrvatskoj.Kod njih je drugacija kontrola u odnosu na nas.... mada kad malo bolje razmislim mi i nemamo nikakvu kontrolu.Kod nas su potrosaci prepusteni savesti proizvodjaca.Kako to funkcionise u praksi svi znamo.Karence u pojedinim preparatima su namerno, kod nas, produzene u odnosu na EU.Pola preparata za paradajz i papriku nije kod nas registrovano, a za krastavac ni da ne pricamo.
Gde je problem?
Za pocetak kod nasih proizvodjaca i uvoznika hemije, pa i u samoj drzavi.U poljoapotekama rade ljudi koji su strucno osposobljeni i koji se razumeju u materiju.Kada ja imam problem i odem za preparate obavezno mi naznace karencu i pitaju da li berem.
Niko se ne buni ako uzmem preparat sa vecom karencom, niti prodavcu pada na pamet da me prijavi inspekciji.Znaci postupam prema svojoj savesi ako je imam.
Da li je tako i u Hrvatskoj?

 

[cabage]

I u hrvatskoj svatko prska po svojoj savjesti, a ja želim da moja bude čista, barem što se tiče registriranih preparata. Što se tiče coragena nisam ga nikad koristio, što bi po nekima značilo da sam imao punu papriku moljca, a slučaj definitivno nije takav.

laca, da ti ne miješaš možda babe i žabe? Ako kod vas ne postoje kontrole to je trenutna sreća za vas proizvođače, no mi si taj luksuz više ne možemo priuštiti. Naš laboratorij u zagrebu ima mogućnost pronalaženja 199 aktivnih tvari, eto baš toliko i ako je u bilo kojem periodu vegetacije (čitaj od sjetve do žetve) neki preparat upotrebljen, biti će detektiran makar u tragovima i onda moraš lijepo objasniti zašto se nalazi tu gdje se nalazi. Ne kažem ja da je coragen otrovniji nego registrirani preparati, možda je i manje otrovan, kažem da nije dozvoljen za upotrebu u paprici.

Doduše ima još jedna velika istina oko moljca i paprike. Ne znam jeste li vi to u srbiji primjetili ili niste, čak nije niti bitno, no veliku većinu srpskih roga općenito moljac ne napada intenzivno. Iz vlastitog iskustva mogu reći da recimo chango, pa naša slavonka i skoro svi živi hibridi puno gore stradaju. Prije 3-4 godine imao sam u pokusu 154 križanca jedne nizozemske sjemenske kuće, u sredini polja, sa svake strane bilo je po 2 jutra paprike srpskog porijekla. U toj ajvarici nije bilo 2-3 posto moljca, a u nizozemskoj valjda 100 posto. Sve je rađeno istodobno u istim prohodima i istim preparatima, ni nebi bilo izvedivo drugačije. Toliko je bilo to interesantno da sam im rekao da mi svake godine daju za dvije gredice sjemena tako da sav moljac ode na njihovu papriku...

 

[soony-69]

Kod nas su potrošači prepušteni savjesti uvoznika, a koliko je ta savjest velika vidi se po tome što se uvozi uglavnom šrot roba.