Jutros smo ja i supruga išli u kupovinu suhih dasaka. Prilazili smo Bauhausu iza kamiona s ceradom i on je stao ispred ulice s prvenstvom prolaza, s koje je počeo prema njemu ulaziti šleper. Bio sam iza njega kojih 4-5 m. Iznenada na njegovom kamionu se upale rikverc svjetla i on energično vozi u nazad. Ja legnem na trubu, šaltam u rikverc gledam rezrovizor imam li ja iza kakav auto, a on več skoro na haubi našeg auta, valjda još samo desetak centimetara da nas zajaši. Supruga viče pa vozi rikverc bude nas lupio. Uspio sam mu pobječi, a vozio se tako čak preko dvadesetak metara. Šleper prođe, on mrtav hladan ode u Bauhaus. Ja za njim, parkiram auto i derem se za njim, vozač kamionaaaaa. Stao je i gleda nas, mene i suprugu. Pa kako voziš bez provjere u rikverc, skoro si nas zgnječio. I onda je skužio, promijenio je farbu lica, veli sada sam svjestan, ispričavam se. Prihvatio sam ispriku od prve, a i dalje smo bili u šoku i mi i on. Samo je ponavljao sad sam tek skužio što se moglo dogoditi. I tak, srčeko mi je jako lupalo još dosta iza toga.
Daske smo kupili u Pevexu jer su ovaj put tu bile puuuuuno povoljnije. Dobro da smo prvo obišli dućane.
A onda doma, izvadi cirkular, mjeri, crtaj pili, cvili...
Kad je več cikular bio vani odmah sam na mjeru rezao "duge", daske od bačvi, koje također budu išle na ugradnju, kao letve ograde prema povrtnjaku.
Malo prije sam završio prvi premaz svih tih dasaka s lazurom i oprao kist.
Napokon vrtna terasa i gemišt, dosta toga vrag za danas. Prometnih šokova, piljevine, lazure 😖🙂🥂.