Kratim si vrijeme i čekam da nam stignu naši dragi Slavonci. Na žalost imaju ispred sebe "Podravsku magistralu" i ovu kišurinu, baš grdo njima danas za putovati. Tako im je kako im je, mi ih željno očekujemo, jedino im teško budemo u potpunosti udovoljili da im i malo pokažemo Varaždin, kiša je protiv nas. Budemo se prilagođavali svemu, u hodu...
Jučer na večer, na ulazu u crkvu sreli smo ja i moja seka (ulazili smo među zadnjima, radi parkiranja auta) moju školsku kolegicu. Ja i ona se srdačno pozdravljamo, kolegica gleda moju seku, seka gleda nju i ne poznaju se. Velim pa to je moja seka, a kolegica veli - ali ja pamtim da si imao "malu sestru", da ova je malo narasla 😅🤓🥳, ima dvoje na fakultetu, a ona još u njoj traži moju malu sestru 🙃🙂. Nekada je ta kolegica igrala vrhunski rukomet, a danas jedva da koristi desnu šaku, što su ti godine i boleštine 😖.
Nadam se da kiša bude danas malo stala, barem na dva tri sata, da malo udovoljimo Slavoncima dok dođu, oko šetnje po VŽ...