Pa pošto je ne znam lagati,zapravo,ne mogu,jer mi to nešto u meni ne dopušta,reći ću kratko-ne želim reći.Ne iz zlobe nego zato što sam taj hibrid tražila deset godina i pred dvije ga konačno našla.Ovo je treća.A koga sam god dosada pitala kada sam vidjela nešto dobro,svi su krili informaciju ko zmija noge.
Potpuno te podržavam! :icon_pray:
Vidiš kako je kod mene, moji roditelji se nikad nisu intenzivno bavili poljoprivredom. Radili su u vani do 1980-te, a kad su se vratili stari je radio kao automehaničar u firmi tako da ja nisam imao od koga učiti. Čak štaviše, mijesto u kojem živim nije poljoprivredni kraj, uglavnom se ljudi poljoprivredom bave ekstenzivno.
Svo moje znanje i iskustvo sam stekao sam. Kupovao sam skupu literaturu, eksperimentisao, čitao po internetu (mada na netu i nema nešto puno osim standardnog ponavljanja). Nikad, ama baš nikad nisam otišao kod nikoga ko se intenzivno bavi povrtlarstvom, a taj kraj je nekih dvadesetak kilometara udaljen od mijesta u kojem ja stanujem i direktno se raspitivao. Nikad nisam pitao nikoga šta sadi (koje hibride), kako sadi, kad sadi, kako pravi plasenik, kako ovo, kako ono.....
Nasuprot tome sad kad imam koliko toliko iskustvo i nekih par objekata, moje dvorište je postalo javno ...balište. Svaki dan imam najmanje dva tri ispirača mozga. Kao da radim u cirkusu, postao sam savjetodavni vodič po svom imanju. Ide mi više sve na nerve! Čudo je jedno koliko su ljudi bezobrazni i bezobzirni.
Šta se desilo mom zetu (a i meni se dešavaju iste stvari stalno); njemu je jedne godine došla komšinica po savijet. Kao, pravit će ona plastenik za svoje potrebe i da neke viškove malčice proda pa da se raspita kako. šta , kad, gdje. On ti njoj, onako neiskusan sa ljudima jer mu je to jedan od prvih slučajeva kojih je kasnije imao puno, prezentuje sve od A-Ž i što je najgore kaže joj i koji hibrid.
Nakon dvije godine komšinica mu lijepo skine posao iz nekoliko prodavnica, a istu stvar radi konstantno pa mu godišnje skine najmanje po jednog kupca. Od svog plasteničića za vlastite potrebe i malo za prodati ona se proširi još pet puta toliko.
Mogao bi ja još o tome na pet stranica, al' kontekst uvijek ostaje isti.
Meni je baš ovih dana padalo na pamet (pošto sam po prirodi zajebant) da na svoju kapiju stavim veliki pano sa natpisom "ne dijelim savijete, ne budite dosadni imam posla!"
Dobro, malo sam razvodnio, al' štaš'.