-
Poštovani posjetitelju, za korištenje svih mogućnosti koje Poljoprivredni Forum omogućuje, predlažemo ti da se registriraš. Besplatno je i tvoja privatnost je potpuno zaštićena. Registracija ti omogućuje pristup svim kategorijama i temama, mogućnost pristupa privicima u postovima (slike, video, tutorijali, uputstva itd), pristup malom oglasniku, direktnu komunikaciju s članovima putem privatnih poruka, automatsko praćenje tema od interesa i još mnogo toga. Veselimo se tvojoj prijavi! ❤️
sttipa
Iskusan lik
- Tu od
- 6 Tra 2013
- Poruka
- 2,271
Da trebala bi se osuditi cijela...Hvala lijepa.
Mislim da je pun pogodak. Sad ne znam da zovem rasadnik u kojem sam kupil ili da jednostavno beremo i jedemo crne bobice.
Piše da je biljka jednogodišnja. Dakle trebala bi se osušiti i na proljeće niknuti nova, ili?
Ajme......
I to se kupuje u rasadnicima?????????????
Ja to krvnički svake godine čupam i u plastenicima i vani i proklinjem ih i "ebavam im mater" i verbalno i u mislima i svake godine iznova niknu nove u megalomanskom broju. Evo ih na vrtu i po turskim tikvama i po povrtnjaku, raširila se svaka biljka ko balerine, predivne su tamnozelene a bobice sjajne i crne ko crna tinta i guše sve oko sebe.
Da ih jedem mi nikada nije palo na pamet, sve mi nešto podsvjesno govori da ne bih dobro prošla.
Sada iwanho lijepo skupi bobice i na proljeće ih samo posij po tlu, a ako ne pobereš ove, niknuti će sljedeće godine same.
Iako, ako se dobro sjećam, ono cvatuće drvo - mi zovemo črenšlja - što ima bijele jorgovanaste cvijetove a onda crne bobice, koliko imam informaciju, ne smije se jesti sirove bobice, ali se od njih radi fini pekmez i sok, i navodno - nisam provjeravala - ukuhane bobice nisu otrovne.
I to se kupuje u rasadnicima?????????????
Ja to krvnički svake godine čupam i u plastenicima i vani i proklinjem ih i "ebavam im mater" i verbalno i u mislima i svake godine iznova niknu nove u megalomanskom broju. Evo ih na vrtu i po turskim tikvama i po povrtnjaku, raširila se svaka biljka ko balerine, predivne su tamnozelene a bobice sjajne i crne ko crna tinta i guše sve oko sebe.
Da ih jedem mi nikada nije palo na pamet, sve mi nešto podsvjesno govori da ne bih dobro prošla.
Sada iwanho lijepo skupi bobice i na proljeće ih samo posij po tlu, a ako ne pobereš ove, niknuti će sljedeće godine same.
Iako, ako se dobro sjećam, ono cvatuće drvo - mi zovemo črenšlja - što ima bijele jorgovanaste cvijetove a onda crne bobice, koliko imam informaciju, ne smije se jesti sirove bobice, ali se od njih radi fini pekmez i sok, i navodno - nisam provjeravala - ukuhane bobice nisu otrovne.
zoran89
Iskusan lik
- Tu od
- 16 Lip 2015
- Poruka
- 3,939
Ljudi moji. Ajd da se vratimo na početak. To je vrsta borovnice koja se zove merala iliti mongolska borovnica. Netko je u rasadniku pomiješao sortiment.
Nikakva otrovna, nikakva jednogodišnja. Netko pomiješao sibirsku i mongolsku borovnicu pošto su veoma slične kada otpadne list...
www.biovrt.com
Nikakva otrovna, nikakva jednogodišnja. Netko pomiješao sibirsku i mongolsku borovnicu pošto su veoma slične kada otpadne list...
Krušvica, Merala, Mongolska borovnica – Amelanchier | Biovrt - u skladu s prirodom
Jeste li kad probali krušvicu? Radi se o vrlo ukusnim slatkim bobicama koji pomalo liče i podsjećaju na borovnicu.Iako krušvica/merala raste u našim kraje
jakabasej8
Novi član
- Tu od
- 19 Pro 2023
- Poruka
- 17
Drago mi je što ste zadovoljni!Hvala lijepa.
Mislim da je pun pogodak. Sad ne znam da zovem rasadnik u kojem sam kupil ili da jednostavno beremo i jedemo crne bobice. krema od mandarina
Piše da je biljka jednogodišnja. Dakle trebala bi se osušiti i na proljeće niknuti nova, ili?
Poštovanje svima,
Interesuje me da li ste i kako rešili navodnjavanje na borovnici koja se gaji u saksijama ali na kompleksnim terenima, velikim padovima odnosno velikim visinskim razlikama?
Zašto to pitam? Puno borovničara još u prvim godinama ima problem sa isceđivanjem vode u pojedine saksije, najčešće one saksije koje su visinski najniže. Kapljači na tim saksijama po prestanku rada sistema za navodnjavanje i dalje kaplju zato što iznad njih se formira vodeni stub u radnim pritiscima kapljača. Ti kapljači kaplju sve dok se ne iscedi celo kapajuće crevo u te saksije.
Mnogi pokušavaju da to ublaže tako što smanje vreme navodnjavanja, ali onda pate borovnice u saksijama koje su na najvišim pozicijama. Te borovnice gore onda pate od nedostatka vode.
Vrlo sličan problem javlja se i kod gajenja u redovima u zemlji ali se voda lakše infiltrira u zemlju.
Hvala
Pozdrav
Interesuje me da li ste i kako rešili navodnjavanje na borovnici koja se gaji u saksijama ali na kompleksnim terenima, velikim padovima odnosno velikim visinskim razlikama?
Zašto to pitam? Puno borovničara još u prvim godinama ima problem sa isceđivanjem vode u pojedine saksije, najčešće one saksije koje su visinski najniže. Kapljači na tim saksijama po prestanku rada sistema za navodnjavanje i dalje kaplju zato što iznad njih se formira vodeni stub u radnim pritiscima kapljača. Ti kapljači kaplju sve dok se ne iscedi celo kapajuće crevo u te saksije.
Mnogi pokušavaju da to ublaže tako što smanje vreme navodnjavanja, ali onda pate borovnice u saksijama koje su na najvišim pozicijama. Te borovnice gore onda pate od nedostatka vode.
Vrlo sličan problem javlja se i kod gajenja u redovima u zemlji ali se voda lakše infiltrira u zemlju.
Hvala
Pozdrav
zoran89
Iskusan lik
- Tu od
- 16 Lip 2015
- Poruka
- 3,939
Podjeli u više sekcija jedan red. Tako radi kod mene jedan kolega za voćnjak. 1 red mu je u 3 sekcije. Upravo zbog pada i toga što pričaš. Onda svaka sekcija ima svoje vrijeme koje radi.
Možeš ili vući 3 crijeva što je skuplje. Ili ventil na par mjesta pa zatvarati što je radno intenzivnije.
On voćnjak zalijeva 1 tjedno ili svaki 2. Tjedan ovisno o temperaturi.
Pa ima 3 ventila u redu.
Velik mu je pad pa mu i kompenzirajuce kapaljke ne kompenziraju dovoljno.
Kaže kad nije imao ventile. Donja voćka dobije 50 litara dok gornja dobije 10 litara..
Možeš ili vući 3 crijeva što je skuplje. Ili ventil na par mjesta pa zatvarati što je radno intenzivnije.
On voćnjak zalijeva 1 tjedno ili svaki 2. Tjedan ovisno o temperaturi.
Pa ima 3 ventila u redu.
Velik mu je pad pa mu i kompenzirajuce kapaljke ne kompenziraju dovoljno.
Kaže kad nije imao ventile. Donja voćka dobije 50 litara dok gornja dobije 10 litara..
Hvala Zorane, to je definitivno rešenje.
Imam još nekoliko zapažanja u vezi kapljanja sistema kad ne radi.
Cevovodi iz kojih izlaze kapajuća creva su isto na padu, što znači da se kroz njega isto prenosi gravitaciono pritisak, tu sam mislio na nekoliko mesta da izađem van zemlje 2 m uvis da tu napravim luk i da se vratim u zemlju i da na vrhu tog luka postavim Antivakuum ozračni ventil. On bi prekidao tok vode uvlačenjem zraka na svakih 2 m visinske razlike. Mislim da bih time postigao efekat sifona.
Pošto je pad skoro 5 m postavio bih 2 takva luka, na svakom razvodnom.
E sad ono skuplje rešenje o kome se nije u početku mislilo.
U vezi tih kapljača koji su kompenzujući, mislim da oni dok rade pod širokim opsegom pritiska (0,5-4 bara) rade super, međutim kad pritisak padne (zatvori se ventil) kapljači i dalje rade dok ne potroše vodu iz kapajuće ili razvodne cevi pošto su obe na padu. To je tih 10 l koje spominješ došlo iz cevi.
Ja bih to rešio sa promenom kapljača, koji pored toga što je kompenzujući PC ima i ND (no drainage-bez iskapljavanja) opciju. Takav kapljač bi se zatvorio na 0,2 bara i zadržao bi pritisak koji bi stvorio vodeni stub od 2 m u kapajućem crevu ili razvodnom cevovodu.
Ne znam kakva su vaša iskustva, da li da se uopšte upuštam u taj trošak.
Imam još nekoliko zapažanja u vezi kapljanja sistema kad ne radi.
Cevovodi iz kojih izlaze kapajuća creva su isto na padu, što znači da se kroz njega isto prenosi gravitaciono pritisak, tu sam mislio na nekoliko mesta da izađem van zemlje 2 m uvis da tu napravim luk i da se vratim u zemlju i da na vrhu tog luka postavim Antivakuum ozračni ventil. On bi prekidao tok vode uvlačenjem zraka na svakih 2 m visinske razlike. Mislim da bih time postigao efekat sifona.
Pošto je pad skoro 5 m postavio bih 2 takva luka, na svakom razvodnom.
E sad ono skuplje rešenje o kome se nije u početku mislilo.
U vezi tih kapljača koji su kompenzujući, mislim da oni dok rade pod širokim opsegom pritiska (0,5-4 bara) rade super, međutim kad pritisak padne (zatvori se ventil) kapljači i dalje rade dok ne potroše vodu iz kapajuće ili razvodne cevi pošto su obe na padu. To je tih 10 l koje spominješ došlo iz cevi.
Ja bih to rešio sa promenom kapljača, koji pored toga što je kompenzujući PC ima i ND (no drainage-bez iskapljavanja) opciju. Takav kapljač bi se zatvorio na 0,2 bara i zadržao bi pritisak koji bi stvorio vodeni stub od 2 m u kapajućem crevu ili razvodnom cevovodu.
Ne znam kakva su vaša iskustva, da li da se uopšte upuštam u taj trošak.
zoran89
Iskusan lik
- Tu od
- 16 Lip 2015
- Poruka
- 3,939
Ja imam navodnjavanje na samo jednom voćnjaku. Ali tu mi baš i nije bitno toliko količina pošto idem svakih 2 tjedna veće količine vode po šljivi.
Ali vidio sam u baranji u jednom voćnjaku elektronske ventile na crijevima.
Možda i ventile koji u glavnom crijevu reguliraju pritisak?
Ali vidio sam u baranji u jednom voćnjaku elektronske ventile na crijevima.
Možda i ventile koji u glavnom crijevu reguliraju pritisak?
Našao sam i ovaj ventil mislim da je ovo isto super rešenje za iskapljavanje jer prekida tok vode duž kapajućeg creva. Mogu da se isprekidaju redovi na 20 m dužine i da se postave na početak svakog reda.
Ovo su realni problemi ljudi koji gaje borovnice na nagibima.
DNL
Uh oko tih elektromagnetnih ventila problema,a posebno oko reglatora pritiska mogao bih knjigu da objavim.
Ovo su realni problemi ljudi koji gaje borovnice na nagibima.
DNL
Uh oko tih elektromagnetnih ventila problema,a posebno oko reglatora pritiska mogao bih knjigu da objavim.
Imam svoju malinu pod sistemom, ali mi je glavni posao odrzavanje sistema za navodnjavanje na oko 10 ha borovnica. 5 ha u saksijama i 5 ha u bankovima. Svuda imam manje vise iste probleme. Malinu Vilamet zalivam 2 puta sedmicno.
Borovnica se zaliva svaki suvi dan. Koristi se cista voda bez natrijuma sa doziranjem sumporne kiseline u cilju obaranja pH na 5.5. Borovnica trazi i vrlo cesto prihranu kroz sistem tako da svaki sistem ima minimalno dva kanala za doziranje ( jedan za kiselinu i jedan za prihranu). Svi sistemi imaju ili kontrolu pH i EC vrednosti ili nadgledanje. Kad budem na terenu uslikacu detalje.
Svi sistemi imaju kontrolere koji otvaraju elektromagnetne ventile i aplikaciju za telefon.
Borovnica se zaliva svaki suvi dan. Koristi se cista voda bez natrijuma sa doziranjem sumporne kiseline u cilju obaranja pH na 5.5. Borovnica trazi i vrlo cesto prihranu kroz sistem tako da svaki sistem ima minimalno dva kanala za doziranje ( jedan za kiselinu i jedan za prihranu). Svi sistemi imaju ili kontrolu pH i EC vrednosti ili nadgledanje. Kad budem na terenu uslikacu detalje.
Svi sistemi imaju kontrolere koji otvaraju elektromagnetne ventile i aplikaciju za telefon.
Na svom sistemu sam napravio kontrolu pomocu Sonoff smart prekidaca i trafoa 220Vac na 24Vac. Taj napon 24Vac se inace koristi za elektromagnetne ventile. Kad ventilu posaljes preko Smart prekidaca 24 Vac on se otvori i krece navodnjavanje. Inace profesionalni kontroleri sa pH EC kontrolom su relativno skupi za male povrsine. Placa se i nadoknada za aplikaciju a sa smart prrkidacima nema nadoknade.
Ovo je kontrola na borovnici u 1000 saksija. Smart prekidac daje 220 Vac koje preko releja prebacujem u zatvorene kontakte a kroz zatvorene kontakte sprovodim 24vac i to saljem prema elektromagnetnim ventilima. Ventile palim redom 1 pa 2 pa 3. Sve radi po 10 do 15 minuta, vise puta dnevno.
Pored toga ima i dva elektromagnetna ventila na kanalima za prihranu. Ovakav "kontroler" ne bi smeo da izadje vise od 500 evra.
Pored toga ima i dva elektromagnetna ventila na kanalima za prihranu. Ovakav "kontroler" ne bi smeo da izadje vise od 500 evra.
Ovo je za 1 ha borovnice u bankovima.
Automatizovana pumpna i filterska stanica sa sistemom za prihranjivanje sa dva kanala, jedan za kiselinu, a drugi za hranu. 3 ventila u polju sa protokom oko 6,5 m3/h.
Sistem za prihranjivanje ima pH i EC kontrolu. Kontroler je izraelski Talgil model Vision 2. Ima aplikaciju na mobilnom sa kog pratite protok po ventilima, protok prihrane na oba kanala i pH vrednost, EC vrednost.
Buster pumpa vuče vodu kroz venturi injektore i tako se usisava oko 150 l/h rastvora prihrane po svakom kanalu.
Maksimalna moć usisvanja prihrane je 150 l/h : 6,5 m3/h=23 l/m3. Ovi elektromagnetni ventili sto taktiraju mogu ovu vrednost da podešavaju od 0-23 l/m3.
Prihrana u tankovima se meša sa vazdušnom pumpom koja se koristi u aeraciji komercijalnih bazena.
Izvan objekta je izveden ventil za punjenje atomizera i tehničku vodu.
Voda se doprema iz dubinskog bunara preko hidrociklona u 2 HDPE rezervoara od 10m3. Dakle ukupno rezerva je 20 m3.
Automatizovana pumpna i filterska stanica sa sistemom za prihranjivanje sa dva kanala, jedan za kiselinu, a drugi za hranu. 3 ventila u polju sa protokom oko 6,5 m3/h.
Sistem za prihranjivanje ima pH i EC kontrolu. Kontroler je izraelski Talgil model Vision 2. Ima aplikaciju na mobilnom sa kog pratite protok po ventilima, protok prihrane na oba kanala i pH vrednost, EC vrednost.
Buster pumpa vuče vodu kroz venturi injektore i tako se usisava oko 150 l/h rastvora prihrane po svakom kanalu.
Maksimalna moć usisvanja prihrane je 150 l/h : 6,5 m3/h=23 l/m3. Ovi elektromagnetni ventili sto taktiraju mogu ovu vrednost da podešavaju od 0-23 l/m3.
Prihrana u tankovima se meša sa vazdušnom pumpom koja se koristi u aeraciji komercijalnih bazena.
Izvan objekta je izveden ventil za punjenje atomizera i tehničku vodu.
Voda se doprema iz dubinskog bunara preko hidrociklona u 2 HDPE rezervoara od 10m3. Dakle ukupno rezerva je 20 m3.
Posljednje uređivanje:
Recimo da ovako stoje kalkulacije sistema za navodnjavanje:
Bunar sa pumpom oko 10000 EUR
Rezervoari su najskuplji 20000 EUR
Pumpna stanica 3000 EUR
Fertigacija sa tankovima 3000 EUR
Kapajuća oprema sa spojnicama 3000 EUR
Cevovodi sa fitingom 1000-2000 EUR
Automatika, kablovi i ventili 3000 EUR
Moram da se ogradim od cifara, možda je nešto skuplje ili jeftinije u zavisnosti od dobavljača i količine opreme.
Sad ima na voćnjaku i protivgradna mreža, a okolo ograda i na kraju montažni objekat-kontejner i zidani mokri čvor.
Ja se razumem u navodnjavanje, ali isplativost celog voćnjaka ne mogu da obuhvatim jer ne pratim ni cene ni plasman roda.
Bunar sa pumpom oko 10000 EUR
Rezervoari su najskuplji 20000 EUR
Pumpna stanica 3000 EUR
Fertigacija sa tankovima 3000 EUR
Kapajuća oprema sa spojnicama 3000 EUR
Cevovodi sa fitingom 1000-2000 EUR
Automatika, kablovi i ventili 3000 EUR
Moram da se ogradim od cifara, možda je nešto skuplje ili jeftinije u zavisnosti od dobavljača i količine opreme.
Sad ima na voćnjaku i protivgradna mreža, a okolo ograda i na kraju montažni objekat-kontejner i zidani mokri čvor.
Ja se razumem u navodnjavanje, ali isplativost celog voćnjaka ne mogu da obuhvatim jer ne pratim ni cene ni plasman roda.
Upotpunio bih dio voćnjaka sa nekoliko borovnica. E sad. Gledam američke i sibirske. Američke zahtjevaju kiselo tlo, a ja ne bi u vreče. Ima li netko da ih ima i kako rješava kiselost. Ja sam razmišljao da iskopam jarak i napunim ga kiselim tresetom, borovim iglicama.. bi li to funkcioniralo?. Za sibirske pak kazu da nisu samooplodne pak ne znam kako je situacija s njima. Iskustva?
