Volim ja ovaj forum, istinabog da lutam svukud, vrludam tu i tamo, virnem iza svakog ugla neta, ali uvijek se ovdje vratim, doma, među svoje, među ove koje volim, najvolim, volim neke puno, neke više od puno, ma sve ja vas volim bez greške, ali ima par onih koje baš volim ponajviše, koji su mi ponajbliži, i zbilja volim sa njima ponekad razlijati sunčane zrake smiješka na stranicama neozbiljnosti, onako, za namiriti dušu, za dnevnu dozu topline u duši toliko potrebne svakome od nas, koja omogučuje da dan završi bez gorčine poitisnute svakodnevnice što nas ubija neminovnošću realnosti težine života ovih beskomporomisnih, hladnih vremena.
A vole neki od vas i mene, razmijeniti koji post i nasmijati se sa mnom, a vole mi neki od vas i smijestiti neku psinu. Kao recimo jučer.
Ma bilo je to ovako - imam je tu jednog dobrog, ponajdobrog prijatelja, ma imam ja još takvih ponajdobriih, ali ovaj ponajdobar je baš jedan velki zajebant, zločestoća veća baš i od mene, intrigator i scenarist za hičkok scenarije. Ma da, hičkog - jer mene je jučer srce moglo strefiti i bez Hičkokovog uzroka "Vriska" kolko su me iznenadila trojica intriganata koji su mi se pojavili na vratima. Zapravo, najavila se dvojica, pojavila trojica.
Eeeee, muhač, ubit si , da znaš, a i tvoji kompanjoni puknuti i hodor, ta vaša zavjera će vas koštati...... Ja ne znam - kako vam samo nije jasno da imate posla sa jednom ženskicom koja ima slonovsko pamčenje, a istini za volju i slonovsku težinu, pa kada vam nagazim prstiče niti najhitnija hitna neće uspjeti tako brzo stići da vam ne poplave i ne oteknu ko kranjske kobasice.
A sve je počelo davno, imala ja nešto što mi nije trebalo, a veli meni Muhač, pa ako mi baš ne treba, zna on kako bi on to mogao iskoristiti, pa ajd, da se na baca i radi ekološki nered, on bi po to došao, usput se vidimo, malo popričamo, evociramo rane dane našeg poznanstva, ispretračamo forum i sve živo čega se sjetimo....i dogovorili se mi za jučerašnji dan da me on posjeti.
A veli meni Hodor - a on bi isto muhača htio upoznati, dugo se njih dvojica već znaju ovako, inkognito, pa bi on sada ak bih ja, Jo, teta Jo njemu to dozvolila, došao u moj dom stisnuti ruku njemu, a i meni, jer niti mene ne poznaje javno, neg isto ovako, inkognito. Ma kako ne bi mogao, dođi samo ti, dođi, dušice, ima mjesta u mome domu za sve drage ljude. I tako.....dogovorili se mi za četiri popodne, i čekala ja tih četiri popodne da se Muhač pojavi, i pojavio se. Točan ko švicarska ura, - u četiri i jednu minutu auto je stao, i izađem ja pred kućna vrata, kad vidim, iz auta izašla trojica - muhač, njegov sin, dečkič od dvanaestak godina, i, iiiiiiiiiiiiiii, moj prijatelj, moj prvi forumski prijatelj, onaj najraniji od svih, kojeg sam virtualno upoznala u ranim danima boravka ovdje, jedan od najdražih - Puknuti. E - to , to da on dođe u moj dom, to mi ne bi palo na pamet nikada. Niti se on meni najavio, niti ikakvih naznaka dao da će doći, a niti su ova druga dvojica ikakvih indicija mi dali da će se gospodin udostojiti pojaviti se.
I tako - izašla ja dakle na kućna vrata - prvo nisam bila sigurna jel to on ili nije - ma ima od mojih ulaznih vratiju do ograde dobrih tridesetak metara a ja dioptičarka plus dva, i gledam ja, ma je, ma to je zbilja on - i zaledila se ja od iznenađenja i stala i blejila u njih ko telac, mislili ljudi valjda da sam se predomislila i da ću im uskratiti gostoprimstvo. A jesu mi priredili iznenađenje, ugodno, razveselili me ko curicu sa tri kugle sladoleda (neću sada reći tri samoborske kremšnite da nekoga me muče noćne more zbog grižnje savjesti), i kada sam se konačno uspjela pokrenuti i poći im ususret, dobila sam dva puta po dvije prijateljske cmoke, i dva smiješka na licu.
E što smo se družili....kako je to vrijeme, tih pet i pol sati brzo prošlo - malo priče, malo razgledavanja plastenika, malo srkanja kapučina bez mišomora - ma kud bih ja njih mišomorom, ma ja njih volem, a i rešetkaste se sobe malo bojim ak mi se dokaže krivica, malo su nešt gricnuli - a eboih nepristojne, uopće mi nisu rekli da je fino, a trudila sam se, ak već nije bilo nešto posebnoga da bar bude ukusno - e, nebudete vi meni više tako, ili ću dobiti pohvale, ili bude vam slijedeći puta krulilo u želucu.
A bili su i krajnje nepristojni - izjasnili su se da oni suđe ne bi prali, a ja bila umorna, evo ga i sada u sudoperu, čeka.
Koji prijatelji, bah......
Hodor nam je došao malo kasnije, tek iza osam, dečko morao odraditi radnu subotu u firmi, ali nema veze - bitno je da smo ga konačno upoznali.
Eto - tako je to bilo.......jedno ugodno veče, provedeno sa dragim ljudima.
Ima li nečega lijepšega?
giggle):
