Samo nemoj da bude iz friške povjesti tvojih životnih dogodovština :8)::8):
-
Poštovani posjetitelju, za korištenje svih mogućnosti koje Poljoprivredni Forum omogućuje, predlažemo ti da se registriraš. Besplatno je i tvoja privatnost je potpuno zaštićena. Registracija ti omogućuje pristup svim kategorijama i temama, mogućnost pristupa privicima u postovima (slike, video, tutorijali, uputstva itd), pristup malom oglasniku, direktnu komunikaciju s članovima putem privatnih poruka, automatsko praćenje tema od interesa i još mnogo toga. Veselimo se tvojoj prijavi! ❤️
Dogodovštine iz naših života
- Temu pokrenuo JOHABI
- Datum prvog posta
johabica
Iskusan lik
- Tu od
- 8 Tra 2012
- Poruka
- 4,529
To bude teško išlo,pa kaj si zaboravil kaj ti je moj muž rekel-nema šanse da ja nekaj prešutim,meni ti nije vrijedno nikakve tajne povijeriti-naša pokojna baka-muževa zapravo-mi je rekla-mužu se sve ne poveda-ti hurma, ti bi povedala i da bi te tko-nesmem reći kaj.Ali mislim da si shvatil,jel?:icon_razz::icon_razz::icon_razz:
johabica
Iskusan lik
- Tu od
- 8 Tra 2012
- Poruka
- 4,529
Šta se radi danas?-ništaaaa,zašto?-može mi bitiiiii,ma možda i nemože još uvijek,ali došao mi danas susjedin mali na vrata,veli,ajde,mama vas zove-dobro,rekoh ja,ajd ću kroz koju minutu,pa se obukla-nemožeš onakav kakva sam bila-a sad bi netko da reknem kakva sam bila-ma neću iz inata -ajd ću neslužbeno samo prišapnut da počešljana u svakom slučaju nisam bila,a prošlo već deset-a probudila se ja jutros negdje oko šest,pa sedam,pa pol devet,pa se još jednom probala zavući ispod pokrivača,ali đaba,samoj mi više nije bilo zanimljivo pa sam konačno odustala,skupila prnje iz spavaće pa se samo premjestila na trosjed u dnevnoj i opet pokrila dekom.No,kako bilo-na brzinu sam se ja umila-i ostalo naravno-sada me sram reći šta to ja sve nisam kada je bilo vrijeme za napraviti napravila pa niti neću,pa otišla susjedi.Na rođendan.Ajd samo kratki rezime rođkasa-došla-popila instant kavu-pojela kolač-pojela dva klipiča topla- dovršila kavu hladnu zaostalu u šalici jer se razvezala priča-dala ključ kuće susjedinom sinu i poslala ga po nešto-priča opet-kući.To je to.Poklon nisam imala jer da je rođ nisam znala,uhvatili me na prepad a onda se ja snašla-nešto sam ipak dala,ono što mali donio iz moje kuće.Nebum rekla kaj.(Tražili me pa ja dala.A i da nisu,svejedno bih dala.Nekako sam u posljednje vrijeme baš raspoložena za dati.Nemoj da me se sada traži nešto što ne smijem dati.)
Ma uopće nisam o tome htjela pričati danas,ima neki zaostatak koji nisam opričala,(koja mi je to sada riječ-opričala-lingvisti će me ubit)ima evo već dva tjadna,pa ću sada.
Imam ja dva prijatelja ovdje.Imam ih ja i više-matere mi,na mojoj listi prijatelja ovdje ima ih dvadeset i jedan ak se na varam,s time da me jedan nogirao-to znači napiknul me v guzu, dal mi nogu,otkantal me,otpirjal,odfrndal-ne budem dalje nabrajala,moje povjerenje u inteligenciju čitatelja je neograničeno i bezuvjetno-iako logički gledano-u životu ničega bezuvjetnog nema-za sve što nekome pružamo-pa bilo to i povjerenje-negdje u kutu misli,na rubu mozga-bilo bi lijepše da sam sada rekla pameti-ali mozak imamo svi,a pamet neki- uvijek čuči neki vražičak koji -ipak-očekuje nešto zauzvrat.I protiv naše volje.Je.Pa da me nije na svojoj listi eutaniziral,sada bih imala dvaestidva.I tri,jer sam i ja jednog eutanizirala na svirep način-bem ti logiku.Kako se može eutanizirati na svirep način sad mi nije jasno-ma zabole me,ja u gimnaziju išla nisam,logiku učila nisam pa me boli dupe-(dupe je lijepša riječ za guzu iako meni guza lijepše zvuči,ali bogami niti tu logike nema)-kako to može biti.E,idemo dalje s prijateljima.Ta dvojica . To su dvojica koji su meni prijatelji i na drugom forumu,onom Slobodnom hrvatskom forumu,gdje nas ima malo ali se zabavljamo puno kad se tu i tamo koji skupimo,nasmijemo se sami sebi,drugima se ne smijemo jer to nije lijepo.A ak nije lijepo-onda je ružno.A mi ne radimo ružne stvari-više.Hi,hi.I tako,ti moji prijatelji ajd da reknem i koji su-puknuti i muhaničar priupitnuli mene oću li ja na sajam.Oću,rekla sam ja,ko što sam rekla i farmervg-u i ajkuli,ostalima nisam,jesam jednom još,al taj me kasnije šljivio pet posto nije,a na ostale sam računala da ću ih zateći tamo gdje sam ih i zatekla.I pozdravila.Je,pozdravila sam i onog koji me napiknul v rit,(ne mi zamjeriti rit-to je moja čistokrvna kajkavska riječca) i izljubila ga,zacmoljila tak da se sav zacrvenil-ajd,tko će pogoditi koga-grofa naravno-ma i grlili smo se,ejjjjj čovječe,to je trebalo vidit.
Ali idemo mi sada na onu prije spomenutu dvojicu-moram reći odmah-kada me priupitnuli da se nađemo ja se poveselila načisto.Al mi odmah i prisjelo.Palo mi na pamet odmah da ima jedan korpus delikti.Joj matere mi kak sam pametna,odkud mi samo ovak učene riječi padaju na pamet,a od škole imam nesvršenu srednju,na silu nastavljenu(iz želje za znanjem)srednju,pa opet nesvršenu,pa tečaji razni,svršeni,ali bogme od učenih škola načisto ništ.Daleko ja od gimnazije ko Bog od brata.Al toliko pametna jesam da sam se odmah prisjetila u čem je problem..A problem je u krumpiru.Onom sjemenskom što sam ga ja na proljeće rasprodala forumašima,pa tako i puknutom.Ubio ga Bog i puknutog.Pitala ja njega onako,kako krumpiri rasli-kako je.Veli on-dobro.Ali,reko on meni-znaš šta johabice- (nije on meni reko johabice,reko on meni ono što sam ja na njegovom forumu,a neću reći šta sam)-ne budem li ja u prvih metar dva kada krenem odoravati krumpire na krumpir polomio noge,nečije će druge polomljene biti.Ups.Prijetnja je to prijeteča.Pa sam ja sada računala-bem ti život-na more ja računala ići-nege trebam,rođendam mi nailazio-noge trebam,na sajam oću ići-noge trebam.Pa kako ću pobogu ak njemu krumpir slučajno ne bude dobar,pa me dohvati i razlomi.A i šteta mi noge,nije sada da se hvalim,ali nisu loše,a da ih se vidjelo pred desetak godina,bilo bi to za izludit od gledanja samo,i sada ići takve noge lomit,aloooo,čovječe,ajd se saberi i skuliraj,Ajd da mi nađemo neko rješenje pa da bar do sajma ja čitava ostanem.Pa mu ja predložila-ajd ti dečko-a je dečko,da kažem koji je rođ proslavio-dečec-pol ti života popapao život,-predložila ja njemu-ajd ti nevadi krumpire do sajma za svaki slučaj,tak da moje noge ostanu čitave,a poslije ću se,ak bude potrebe već nekako ja snaći-skriti se od tebe ak bude baš treba.I prista čovjek-ipak je on ljudina od čovjeka-ma ne moram ja to niti reči-da nije ne bi on moj prijatelj bio-ne uzimam ja bilo koga za prijatelja,jel,vas dvadesetijedan na listi ,a i oni koji će to tek biti.I tako se mi lijepo dogovorili da se nađemo-moj muž i ja i muhaničar i puknuti.Pa se mi tamo i našli.Na sajmu,mislim.A bilo je to ovako-
Ustala ja ujutro rano,tuš,pranje,češljanje,kremica,frizurica lagana,uobičajena,šminka niks,volim ja biti takva kakva jesam,prirodna i lijepa-kad sam već zločesta,bar da sam lijepa,a i ne volim zavaravati ljude,znam ja da bih sa šminkom bila lijepša,ali,znaš onu pjesmu-laž,sve je bila laž,a i kako uostalom ja volim reći-prije ili kasnije sve će maske pasti,pa budimo onda taki kaki jesmo.Hm.Ja sam sebi lijepa,a za druge boli me briga.Johabiceeeee,što smo neskromniiiii,ubio te Bog,ajd se spusti malo na zemlju.Neću.U oblacima je lijepše.
Ma da,i krenuli mi,moj muž i ja na sajam,došli mi na sajam,ušli mi na sajam i našli se sa ajkulom, pet mu čokolada ja dala,popili piće,napričali se,ma priče bilo ko kiše u kišnoj šumi,a onda nazvao farmervg-pa i on došao,eh da ga vidiš,nekako preplanuo,ko da se na moru sunčao,pa razvezali mi priču opet,pa se napričali ko babe tračerice.Čudno,a samo ja bila baba među njima.Eh,muški,muški,ko bi vam u riječ ušo,taj bi nobelovku dobio.Pa se rastali.Krenuli svatko na svoju stranu,obilazili moj suprug i ja sve šta se obilaziti dalo,a dalo se,jel,i hodali mi dok mob opet nije zazvonio.I javio se puknuti-di ste-tu smo,di ćemo se naći,kod bine,ajmo mi lijepo polako do bine,evo konačno prilike,upoznati ću dvojicu enigmaca koje već dugo inkognito znam,stisnuti im ruku,a noge su zasada sigurne.Muž se zaputio onako,ubrzano malo,a velim mu ja,ajd prikoči malo,polako,nogu pred nogu,tko zna, jel onom puknutom ipak palo povaditi krumpire prije sajma.Pa mi išli nogu pred nogu,neka su mi nogice još malo u komadu.Usput sreli i prijatelja pa popričali malo,pa krenuli dalje.Do bine.I pred binom stali i čekali.Da se gospoda pojave.Gledala ja na sve strane-badava,ionako ih ne poznajem-a onda mi muž veli-idu.Još se niti snašla nisam,kada se u tri koraka predamnom pojavila dvojica-jedn visok-uh,htjela ja njemu pozdravnu pusu dati,al nemož ti to odraditi na moju visinu stošezdesetjedanipol,možeš da si sve zglobove istegneš,a drugi niži,e,njemu sam mogla,malo bih se na nožne prste istegla,ali njemu se nisam usudila.Matere ti muhaničar,što si me gledao ko da sam baba-roga,odmjeravao me kritički,ko da si me ubit htio,ili mi ti mjesto puknutog noge kanio polomit.Sva sam se jadna stisla,naočale sa očiju nisam skidala,hvala Bogu pa mi sunce u oči bilo pa sam opravdanje imala.A znam ja da ti ne voliš naočale na očima,kak si mi ono neki dan rekao-da sam izgledala ko baba vračara u naočalama-e,sada si gotov prijatelju,skupiti ću ja zečje oči i krepane miševe,i pačje kljune,budemo mi još malo popričali.Daj se malo u puknutog ugledaj-čovjek visok-jak,snažan,da hoće,da me dohvati,ne samo noge,sve bi mi koščice polomiti mogel-a ljudina dobra,dobrodušna,duša od čovjeka-evo-veli-ništ mi ne bude lomil.Ma kakvi god krumpiri bili da bili.A vidio si mu kakve jake ruke ima i šake.Ma kaj da velim,tako mi je drago što smo se upoznali.Sjeli popit piće,popričali malo.Kaj ti ja mogu što ti pričao nisi,znao si ti jako dobro da ja pričati volim,bio bi se izborio za doći do riječi.Bila bih ja ušutjela da sam baš morala,ali znaš,žensko sam,lijeva mi polutka radi ko mercedesova mašina,prede i ne staje.Tak ti je to.Budem ja vama za priču dala priliku drugi puta-znaš onu narodnu-čekaj magare dok trava naraste.
Ma uopće nisam o tome htjela pričati danas,ima neki zaostatak koji nisam opričala,(koja mi je to sada riječ-opričala-lingvisti će me ubit)ima evo već dva tjadna,pa ću sada.
Imam ja dva prijatelja ovdje.Imam ih ja i više-matere mi,na mojoj listi prijatelja ovdje ima ih dvadeset i jedan ak se na varam,s time da me jedan nogirao-to znači napiknul me v guzu, dal mi nogu,otkantal me,otpirjal,odfrndal-ne budem dalje nabrajala,moje povjerenje u inteligenciju čitatelja je neograničeno i bezuvjetno-iako logički gledano-u životu ničega bezuvjetnog nema-za sve što nekome pružamo-pa bilo to i povjerenje-negdje u kutu misli,na rubu mozga-bilo bi lijepše da sam sada rekla pameti-ali mozak imamo svi,a pamet neki- uvijek čuči neki vražičak koji -ipak-očekuje nešto zauzvrat.I protiv naše volje.Je.Pa da me nije na svojoj listi eutaniziral,sada bih imala dvaestidva.I tri,jer sam i ja jednog eutanizirala na svirep način-bem ti logiku.Kako se može eutanizirati na svirep način sad mi nije jasno-ma zabole me,ja u gimnaziju išla nisam,logiku učila nisam pa me boli dupe-(dupe je lijepša riječ za guzu iako meni guza lijepše zvuči,ali bogami niti tu logike nema)-kako to može biti.E,idemo dalje s prijateljima.Ta dvojica . To su dvojica koji su meni prijatelji i na drugom forumu,onom Slobodnom hrvatskom forumu,gdje nas ima malo ali se zabavljamo puno kad se tu i tamo koji skupimo,nasmijemo se sami sebi,drugima se ne smijemo jer to nije lijepo.A ak nije lijepo-onda je ružno.A mi ne radimo ružne stvari-više.Hi,hi.I tako,ti moji prijatelji ajd da reknem i koji su-puknuti i muhaničar priupitnuli mene oću li ja na sajam.Oću,rekla sam ja,ko što sam rekla i farmervg-u i ajkuli,ostalima nisam,jesam jednom još,al taj me kasnije šljivio pet posto nije,a na ostale sam računala da ću ih zateći tamo gdje sam ih i zatekla.I pozdravila.Je,pozdravila sam i onog koji me napiknul v rit,(ne mi zamjeriti rit-to je moja čistokrvna kajkavska riječca) i izljubila ga,zacmoljila tak da se sav zacrvenil-ajd,tko će pogoditi koga-grofa naravno-ma i grlili smo se,ejjjjj čovječe,to je trebalo vidit.
Ali idemo mi sada na onu prije spomenutu dvojicu-moram reći odmah-kada me priupitnuli da se nađemo ja se poveselila načisto.Al mi odmah i prisjelo.Palo mi na pamet odmah da ima jedan korpus delikti.Joj matere mi kak sam pametna,odkud mi samo ovak učene riječi padaju na pamet,a od škole imam nesvršenu srednju,na silu nastavljenu(iz želje za znanjem)srednju,pa opet nesvršenu,pa tečaji razni,svršeni,ali bogme od učenih škola načisto ništ.Daleko ja od gimnazije ko Bog od brata.Al toliko pametna jesam da sam se odmah prisjetila u čem je problem..A problem je u krumpiru.Onom sjemenskom što sam ga ja na proljeće rasprodala forumašima,pa tako i puknutom.Ubio ga Bog i puknutog.Pitala ja njega onako,kako krumpiri rasli-kako je.Veli on-dobro.Ali,reko on meni-znaš šta johabice- (nije on meni reko johabice,reko on meni ono što sam ja na njegovom forumu,a neću reći šta sam)-ne budem li ja u prvih metar dva kada krenem odoravati krumpire na krumpir polomio noge,nečije će druge polomljene biti.Ups.Prijetnja je to prijeteča.Pa sam ja sada računala-bem ti život-na more ja računala ići-nege trebam,rođendam mi nailazio-noge trebam,na sajam oću ići-noge trebam.Pa kako ću pobogu ak njemu krumpir slučajno ne bude dobar,pa me dohvati i razlomi.A i šteta mi noge,nije sada da se hvalim,ali nisu loše,a da ih se vidjelo pred desetak godina,bilo bi to za izludit od gledanja samo,i sada ići takve noge lomit,aloooo,čovječe,ajd se saberi i skuliraj,Ajd da mi nađemo neko rješenje pa da bar do sajma ja čitava ostanem.Pa mu ja predložila-ajd ti dečko-a je dečko,da kažem koji je rođ proslavio-dečec-pol ti života popapao život,-predložila ja njemu-ajd ti nevadi krumpire do sajma za svaki slučaj,tak da moje noge ostanu čitave,a poslije ću se,ak bude potrebe već nekako ja snaći-skriti se od tebe ak bude baš treba.I prista čovjek-ipak je on ljudina od čovjeka-ma ne moram ja to niti reči-da nije ne bi on moj prijatelj bio-ne uzimam ja bilo koga za prijatelja,jel,vas dvadesetijedan na listi ,a i oni koji će to tek biti.I tako se mi lijepo dogovorili da se nađemo-moj muž i ja i muhaničar i puknuti.Pa se mi tamo i našli.Na sajmu,mislim.A bilo je to ovako-
Ustala ja ujutro rano,tuš,pranje,češljanje,kremica,frizurica lagana,uobičajena,šminka niks,volim ja biti takva kakva jesam,prirodna i lijepa-kad sam već zločesta,bar da sam lijepa,a i ne volim zavaravati ljude,znam ja da bih sa šminkom bila lijepša,ali,znaš onu pjesmu-laž,sve je bila laž,a i kako uostalom ja volim reći-prije ili kasnije sve će maske pasti,pa budimo onda taki kaki jesmo.Hm.Ja sam sebi lijepa,a za druge boli me briga.Johabiceeeee,što smo neskromniiiii,ubio te Bog,ajd se spusti malo na zemlju.Neću.U oblacima je lijepše.
Ma da,i krenuli mi,moj muž i ja na sajam,došli mi na sajam,ušli mi na sajam i našli se sa ajkulom, pet mu čokolada ja dala,popili piće,napričali se,ma priče bilo ko kiše u kišnoj šumi,a onda nazvao farmervg-pa i on došao,eh da ga vidiš,nekako preplanuo,ko da se na moru sunčao,pa razvezali mi priču opet,pa se napričali ko babe tračerice.Čudno,a samo ja bila baba među njima.Eh,muški,muški,ko bi vam u riječ ušo,taj bi nobelovku dobio.Pa se rastali.Krenuli svatko na svoju stranu,obilazili moj suprug i ja sve šta se obilaziti dalo,a dalo se,jel,i hodali mi dok mob opet nije zazvonio.I javio se puknuti-di ste-tu smo,di ćemo se naći,kod bine,ajmo mi lijepo polako do bine,evo konačno prilike,upoznati ću dvojicu enigmaca koje već dugo inkognito znam,stisnuti im ruku,a noge su zasada sigurne.Muž se zaputio onako,ubrzano malo,a velim mu ja,ajd prikoči malo,polako,nogu pred nogu,tko zna, jel onom puknutom ipak palo povaditi krumpire prije sajma.Pa mi išli nogu pred nogu,neka su mi nogice još malo u komadu.Usput sreli i prijatelja pa popričali malo,pa krenuli dalje.Do bine.I pred binom stali i čekali.Da se gospoda pojave.Gledala ja na sve strane-badava,ionako ih ne poznajem-a onda mi muž veli-idu.Još se niti snašla nisam,kada se u tri koraka predamnom pojavila dvojica-jedn visok-uh,htjela ja njemu pozdravnu pusu dati,al nemož ti to odraditi na moju visinu stošezdesetjedanipol,možeš da si sve zglobove istegneš,a drugi niži,e,njemu sam mogla,malo bih se na nožne prste istegla,ali njemu se nisam usudila.Matere ti muhaničar,što si me gledao ko da sam baba-roga,odmjeravao me kritički,ko da si me ubit htio,ili mi ti mjesto puknutog noge kanio polomit.Sva sam se jadna stisla,naočale sa očiju nisam skidala,hvala Bogu pa mi sunce u oči bilo pa sam opravdanje imala.A znam ja da ti ne voliš naočale na očima,kak si mi ono neki dan rekao-da sam izgledala ko baba vračara u naočalama-e,sada si gotov prijatelju,skupiti ću ja zečje oči i krepane miševe,i pačje kljune,budemo mi još malo popričali.Daj se malo u puknutog ugledaj-čovjek visok-jak,snažan,da hoće,da me dohvati,ne samo noge,sve bi mi koščice polomiti mogel-a ljudina dobra,dobrodušna,duša od čovjeka-evo-veli-ništ mi ne bude lomil.Ma kakvi god krumpiri bili da bili.A vidio si mu kakve jake ruke ima i šake.Ma kaj da velim,tako mi je drago što smo se upoznali.Sjeli popit piće,popričali malo.Kaj ti ja mogu što ti pričao nisi,znao si ti jako dobro da ja pričati volim,bio bi se izborio za doći do riječi.Bila bih ja ušutjela da sam baš morala,ali znaš,žensko sam,lijeva mi polutka radi ko mercedesova mašina,prede i ne staje.Tak ti je to.Budem ja vama za priču dala priliku drugi puta-znaš onu narodnu-čekaj magare dok trava naraste.
vlč.puknuti
Iskusan lik
- Tu od
- 14 Svi 2008
- Poruka
- 23,641
Meni bude največi doživljaj kad sa johabicom odigram sing sang song
vlč.puknuti
Iskusan lik
- Tu od
- 14 Svi 2008
- Poruka
- 23,641
sing sang song je dječja igra kad jedni drugima gazimo po prstima , tko je zgažen ispada iz igre , a onaj tko gazi bira sljedečeg gazitelja
vlč.puknuti
Iskusan lik
- Tu od
- 14 Svi 2008
- Poruka
- 23,641
hihi , ja uvjek dobivam , makar po prstima xD
johabica
Iskusan lik
- Tu od
- 8 Tra 2012
- Poruka
- 4,529
Eto Željko,daj ih nauči i poduči.Dečki zaboravili što je to bon-ton.A i ne znaju cijeniti lijepe ekstremitete.Pa oni su obojica za ubit.Ti si pravi čovjek,vidim ja to odmah,dok si keks reko-čisto mi sada žao što me nisi pito da ti prijatelj budem.Dobro,ja sam žensko,prijateljica.Ajd,razmisli malo,nemoj predugo,jedno godinu dana maksimum,jel bih ja mogla biti tvoja prijateljica?Joj kako mi sada neugodno što te pitam,ali morala sam,to je jače od mene.:icon_rofl::icon_rofl::icon_rofl:
@kojote,sada mi čisto žao što bar umak od gljiva nisi pojeo. :icon_hang::icon_hang::icon_hang:
Pa ja sam tvoja prijateljica.Pa tebi je red i na neviđeno izjaviti-ma to su noge,žena ima noge ko grom-(uostalom,da su malo deblje u donjem dijelu i malo tanje u gornjem,i malo duže,bile bi sasvim na mjestu.:icon_rofl::icon_rofl::icon_rofl
No kaj darijus-mi se vidjeli uživo-ma nije vrag da ćeš sada odustati od slonice-kojote jedan.Hi,hi.
@kojote,sada mi čisto žao što bar umak od gljiva nisi pojeo. :icon_hang::icon_hang::icon_hang:
Pa ja sam tvoja prijateljica.Pa tebi je red i na neviđeno izjaviti-ma to su noge,žena ima noge ko grom-(uostalom,da su malo deblje u donjem dijelu i malo tanje u gornjem,i malo duže,bile bi sasvim na mjestu.:icon_rofl::icon_rofl::icon_rofl
No kaj darijus-mi se vidjeli uživo-ma nije vrag da ćeš sada odustati od slonice-kojote jedan.Hi,hi.
Posljednje uređivanje:
