Re: izmuzišta
Dajem ti moje osobno mišljenje.
Iako su mi roboti na neki način konkurenčni kod Dairymastrovog programa,
ja nisam pobornik robota iz više razloga, koji i nemaju vezu s mojom komercialnom orientacijom.
Ko prvo, ti u proizvodnji mlijeka, ako se usporediš s ratarstvom, prodaješ svoj rad. Ako investiraš zaradu od rada u robota, moraš negdje drugdje zaradit platu. Kad sada trgovci voze potencialne kupce gledat robote u Austriju i Njemačku, malo se ljudi i informiraju sami, ne samo u zvaničnom dijelu programa. Tako se dobar dio tih vlasnika bavi uslužnim radom, jedan je muzičar i slično.
Krave za robotsku mužu trebaju bit u vidu forme vimena perfektne. Prikazivanje na sajmu, kako robot traži sisu, koju mu demonstrator pomera nije baš to, što ti se pokaže u svakodnevnom radu.
Kapacitet robota je ograničen. Iako sada svi nešto kukate i psuhete zbog nedostatka zemlje, sigurno bude dobar dio išao naprijed s brojem krava. U izmuzištu, koje je premalo radiš duže, a robot ne pomuze više i gotovo. Onda trebaš kod krajne kapacitete robota uz investiciju u zgradu za novu stoku i investirat u novog , dodatnog robota.
Iako trgovci tvrde drugačije, ne možeš samo postavit robota u štalu i ne ulazit više, samo kalkulirat prijemnice od preuzetog mlijeka. Ne odgovara svaka štala za robota. Treba imat komplet drugačiju arhitekturu puteva krava od jela do ležanja.
Ako nešto ide po zlu, ti krave nisu pomužene. Al, da si pustiš još izmuzište za rezervu, hm.
Krave, koje ne idu same u robota, ti trebaš tjerat u njega, ujutro te na kompjuteru čeka lista. Ako ih ima 5, imaš posla 5*vrijeme muže jedne krave. Za pola vrednost investicije u robota imaš izmuzište s svim dodacima i mjeraćima, u kojem pomuzeš brže, nego potrošiš vrijemena za kontrolu i opskrbu robota.
I ne poslednje: neka mi neko pokaže toga, koji bi investirao toliku lovu i onda priznao, da je zeznuo.
Bar u Sloveniji niko nije kupio robota s novcima od proizvodnje. Obično su prodali neku zemlju.
Bio je u prošlom Profi magazinu članak o robotima na univerzi u Nothinghamu. Imaju četiri robota za 220 krava.
Za pluse su naveli poboljšanje zdravlja vimena, pad somatskih čelija, zadovoljnije krave i potencijal za višu proizvodnju.
Minusi su bili: teško navikavanje krava, ne bitno smanjenje potrebe po radu, robot treba radit 24/365 časa/dana i ako nešto ide po zlu, imaš duuuugo vrijemena dok se sve krave izredaju i pomuzu u normalnom tempu.
Usput: prve robote su zamijenili poslije četri godine.
Sve te pozitivne osobine sistema su u SAD skužili odavno i postižu ih mužom tri put dnevnom. Time se postigne i oko 8-10% viša proizvodnja, koja pravda ekstra trošak rada. To prakticiraju kod velikih stada, gdje svaka muža traje duže i tako oni, koji muzu, dolaza za cijeli šiht.