Jedino meso i sol važem i to 2,5 % soli. Sigurno bi moglo i manje, ali ako se dela više kobasica, da potraju do iduće jeseni, pokazalo se da je 2,5% optimum soli. Ostale mirodije (slaka paprika - slavonska, ne iz dućana, tucana ljuta paprika, češnjak - stisnut na stiskalicu i biber prema osjećaju uz isprobavanje materijala. Bibera ide jako malo, tek za aromu, ljutina se dobije paprikom. Za sušenje se u smjesu dodaje tek toliko vode i vina (nešpricani ....žljivec - seksarda) da je moguće izmiješati (ručno), a u one za kuhanje ide više slatke paprike, vina i vode. Slatka paprika daje boju, ali i veže na sebe vlagu. Kad se takve kobase iskuhaju, jako su saftne i kod rezanja se višak safta razlije po tanjuru. Prošle godine mi je falilo malo vode u kobasama, ali sam zato ove godine nadoknadil, možda i preveč.
Dimim po starinski na tavanu kroz dimnjak. Kad se dime kurim samo bukova i grabrova drva bez kore i borovicu. Cijelo dvorište diši po dimu od borovice. Dimim 4 dana po 4-5 sati, obično počnem oko 5, pol 6 popodne pa do kraja.
Možda sam kome pomogel, a možda sam i koga malo zbunil. Tko voli može probati, ali svatko nek dela kak njemu najbolj paše. 😉