Vidi ti to, korona nikako da me zgrabi i ubije, ali imam ja i druge asove u rukavu.
I tak smo muž moj i ja jutros u pol pet išli na plac, a bilo nešto loše vrijeme sinoć pa sam zatvorila plastenike. I ujutro, normalno, morala otvoriti. Jesam. Odvrtjela sam par krugova, ručka ponešto iznad visine moje glave, pa mi se ruka smakla sa ručke, pa....kad je to mene lupilo po glavi, najprije mi se zabljesnulo ko da si pedeset sto vatnih žarulja istovremeno upalil, a odmah zarim zacrnilo ko da si ih odmah i ugasil. Zanjihala sam se malo, na nogama ostala, opipala glavu, krvčica je tekla ko da si ubio vola....došla nekako do kombija i velim mužu - idemo na hitnu. Odjurili, bez zdravstvene, ko bu sada tek u kuću išel. A dobro, tvrda glava - poslikali, zašili.
Kaj da velim, moj je muž bio u većem šoku nego ja - valjda samo kaj ga nije strefilo dok sam došla do njega majce sve krvave, a lice mi je bilo od krvi crveno, veli, ko da sam indijanka a ne bjelkinja. Ih, na hitnoj su me oprali, čak mi je krv otišla i sve do ispod cica - njh sam oprala sama dok sam čekala kirurga.
Ni mi žal kaj sam sama, ionako su same cure na hitnoj dežurne bile.
I tako, jedna nesreća na radu, ali otporna sam ja i na nesreću na radu, a od korone cjepljena dva puta, a u ponedeljak, veli mi kirurg, da se nacrtam na previjanju kod LOM i da mi pikne tetanus.
Bum, doktore treba slušati, osim dok vele ne jesti slatko.