Da, bile su druge sorte, prva koja je imala taj potencijal od crvenih je bila Kondor. Adora i Jearla su i dan danas prisutne - Jearla se pogubila skoro, no Adora je za ranu proizvodnju još uvijek prihvatljiva i daje taj maksimum ako se vegetacija odvede do kraja. Bilo je eksperimenata sa nekim drugim sortama, nebitno, ono na čemu sam ja bila ostala je Belarosa. I Adora.
Znam ja jako dobro šta tržište zahtjeva i šta je dobro, no, za tržište je to dobro, ali za mene je nedobro. Tako dugo dok mi tržište ne da cijenu da to i za mene bude dobro ja ću balansirati između sorata visokog rodnog potencijala i osrednje kvalitete. Entuzijastičku karitativnu fazu sam ja prežvakala i ostavila iza sebe, fazu u kojoj sam nastojala udovoljiti kupcu po cijenu svoga dobitka.
Da, monokultura je napravila svoje, zbog toga se i išlo sa maksimum ishrane, no, monokultura se je radila u doba kada se moglo solidno živjeti i podići gospodarstvo od nule do sve potrebne mehanizacije u nekoliko godina - ajmo ne pretjerivati, ali najviše desetak maksimalno, s tim da si si u to vrijeme i izgradio krov nad glavom. I sve to sa manje od deset hektara krumpira. Ja to zovem prilikom koja se ne propušta - hajde ti sada to napravi bez kredita kao što se moglo onda.
Nije se monokultura radila zato što se nije znalo da to nje doibro. Sve ima svojih razloga i vrijeme kada jje dobro tako raditi.
Marabel i sorte tipa njega radimo iz tvojih razloga - prvo kvaliteta, a onda lovimo šta će ostati u đepu.
Šta sada očekuješ, da pobrojim nove sorte trenutno prisutne na tržištu?
Znam ih sve, samo sam rijetke isprobala. Kada sam još uvijek imala veću proizvodnju držala sam se njih četiri - ostalo me nije interesiralo - tako dugo dok sam za njih imala kupca a one davale vrhunski prinos, mene drugo ne interesira. Sve ostalo možeš okačiti mačku o rep. Ako meni kupac za smanjeni urod - manji potencijal visokokvalitetne sorte tu sortu ne plati dvadeset,, trideset lipa više, adio mare, nemamo o čemu pričatti, ja je neću saditi.
Da, ja sam stari tip, naučena na dobit, neprilagodljiva kada je to u pitanju, a o svemu drugome možemo pričati i prilagoditi se istog trena dok mi se plati.
samo tako i nikako drugačije - mani, mani.... ilitiga - "para, para, para - para vrti sve"
E, sjetila sam se jedne sorte, ne mogu se sjetiti imena - ta je bila katastrofa po kvaliteti u relativno vlažnoj godini, u sušnoj prefina za jelo, mašila je Kondor za dvadeset posto - krumpiri ko cipele,.....da pukneš od smijeha - a nije se izrodila iju godina - već deset godina ga sade ljudi kojima sam dala sjeme i još rodi ko bedast.
A sada oče dučani krumpiriče ko jabuke, nebriga njih kolko je to dobro za proizvođača.
Hoće i malu jabuku i mali paradajz i papriku i krastavac - ali ne zato jer je to bolje, finije, ukusnije, bolje za potrošača. Hoće oni malecko zato jer ako zagnjili, neće njemu zagnjiliti krumpir od pola kile nego od sto grama.
Misliš li da postoji toliko glupa žena koja će za jedan ručak radije oguliti deset krumpira i zajebavati se sa njima pol ure nego jedan ili dva i bitigotova za tri minute?
Nametnute na tuđe norme diktiraju i kreiraju naše navike i potrebe, a mi ih ko ovce za klanje slijedimo.
Pa ajde, prilagodimo se onda, nemojmo biti zaostali u vremenu.
Ajde PUKNUTI, sada i meni jednu zahvalu stisni, jel vidiš kako sam lijepo sve elaborirala.