:icon_axe::icon_axe::icon_axe::icon_axe::icon_axe::icon_axe:
Bježi zeko!
Stigla je jesen.Prohladno je nedjeljno jutro.Dozvolila sam si danas malo više sna,godi mi nerad nakon svih onih dana ispunjenih poslom od jutra do sutra.Život je opet ugodan i lijep.Miran.Slušam cvrkut vrapčića kraj prozora.Brojim ih-jedan,dva-u daljini odgovor prijatelja.Cvrkut ptica i otkucaji sata na zidu.I tišina.
A onda glasovi.Ljudski.Sve više njih.Zatim lavež pasa.I onda pucanj.Pa mnogo pucnjeva.Vika.
Shvatila sam odmah-nije rat.Stigli lovci.Skupili se u hordu tu odmah na kraju moga vrta i krenuli hrabri dečki u borbenoj liniji vičući,gazeći i ubijajući sve pred sobom.Stignu opaliti i u nebo i u zemlju.
Bježi zeko!Sakriti se nemaš kamo.Dom će tvoj biti pregažen,a tijelo će se tvoje klatiti zavezano o pojas odvažnog lovca pokraj fazana i jarebice koji su spas prekasno potražili u zraku.Stigao ih je metak lovca bez dioptrije.Nemoj očekivati milost.Livadom tvojom ne prolaze ljudi,prolaze lovci.Neće te ubiti zbog toga što su gladni,njima treba tvoja glava da zadovolje sujetu i u svojim očima postanu veliki i važni.Oni to čine iz zadovoljstva.Ne opterečuje njih strah u tvojim očima,agonija dok zadnje kapi života istječu iz tebe.Ti si zeko,plijen.A oni su lovci.Lovci-ljudi,ljudi-Jude.Cijelu te zimu,dok nemaš-barem oni tako misle-što jesti-hrane,a onda te uhranjenog i tustog ubiju.Nemaju oni povjerenja u prirodu,ili su namjerno zaboravili da imaš dovoljno neprijatelja i iz zraka i na zemlji iz svoga svijeta.
Davno su nas u školi učili da ja hranidbeni lanac sudbinski povezan.Pojedeš li sve odjedanput,sutra ćeš skapati od gladi.Tako i tvoji prirodni neprijatelji,unište li te danas,sutra će nedostatak zalogaja uništiti njih.To je zakon prirode.I ja ga poštujem.Ne poštujem lovce,ne cijenim ih i ne vojim.Ne hrane iz zadovoljstva,ne ubijaju zbog gladi.Nemoj misliti zeko da te i ja baš uvijek volim.Tjednima sam kod kuće uzgajala presadnice lubenica i kupusa,posadila ih u polje,a ti si ih skoro sve pojeo.Pojma nemaš koliko sam bila ljuta u prvom trenutku,da si mi bio pri ruci,mogla bih te bila ubiti.A onda sam shvatila-nisi ti kriv.Da te nisu namjerno uzgojili i pustili u polje u prevelikom broju,ne bi ni šteta bila takva.Ali trebaju te za svoje zadovoljstvo,na moju štetu.Livadama i poljem gaze moje privatno vlasništvo progoneći tebe.
I zato se zeko ne plaši mene,ja ti nisam neprijatelj.Šta će ti neprijatelji,kada imaš takve prijatelje.I na kraju,ako se pitaš zbog čega ti sve ovo govorim,znaj-nisam deklarirana zaštitnica prirode,članica nikakvih udruga,niti skupina.Samo sam čovjek.
:icon_axe::icon_axe::icon_axe::icon_axe: