Tužno je da brat o bratu ima takvo mišljenje i na ovaj ili drugačiji način otima jedan od drugoga !
Na kraju krajeva koliko vidim ni jedan ni drugi ne obrađujete tu zemlju ali su vam poticaji interesantni i takvih primjera je masa. Na drugoj strani je masa vrijednih ljudi koji žele i hoče obrađivati tu zemlju i živjeti od toga a do zemlje nemogu doći jer državnu dobivaju podobni a privatnu može radit bez poticaja....nikada mi na ovaj način nečemo na zaelenu granu jer previše je među nama onih koji se drže one stare "dao bog da susedu krepa krava pa makar meni krepale dve"
Nažalost, ovo je sve prošlo krivo, i pomalo mi je glupo govoriti o privatnom životu, ali uvijek nastojim odgvoriti..
početkom rada sam praktički istjeran od roditelji i naravno prošao sam, priženio se kod žene, pa smo, želeći biti oboje samostalni iako će njoj ostati ta ne prevelika kuća , opet smo željeli imati mir i napravili kuću u blizini.....
nakon toga od roditelja mi je rećeno da nemam pravo dobiti ništa zemlje i ja sam se pomirio ( a imali su je puno) i nekih 30% zemlje obrađivao kaj je bila ženina tj tastova ( nisu imali previše zemlje) a ostalih 70-ak % sam "posuđivao"....
imao sam 3 krave i govorimo o vremenu do pred 10-ak godina kada se je dalo s kojom kravom dobro zaraditi ( i naradilo se ) međutim to mi nije bilo problem....
prije par godina je otac umro i ja sam tražio na sudu ono što mi pripada ( sve po zakonu
), što sam i dobio te male udjele. iako nisam s bratom dobar jako dugo, došao sam do njega i rekao da li bi mogli to riješiti, nek se izračuna kolika je površina moja i da si uzmem jednu-dvije ledine i da imamo sve 1/1, na što se on nasmijao podmuklo i rekao vidit ćemo, vidit ćemo.....prošlo je već 2,5 godine, pomak 0
ja niti nemam neke potrebe, a niti mi se neda s majkom ( koja je i veliki uzrok svega- jer je samo jedan sin) svađat i radim nešto koliko mi treba za 1 kravu i svinje svoje tj. ženine i nešto malo susjedove koji nema ničega, zemlje.....
slažem se, i ja sam pa čak i poslije kad sam postao otac i sve ( otišao sam od kuće s 21-om) vjerovao u ideal bratske ljubavi i složnosti, kao i majčinske, ali opekao sam se,
bilo bi ljepše da se možemo popričati kad je on tu dosta blizu, ali........
i ono što sam zaboravio...nitko nikome nije oteo, on nije nikad volio biti na zemlju i prošao je u grad, tražio sam minimum nečega i na kraju sam to tražio na sudu...