Hm,plac,ma bem ti plac - jučer nisam prodala male krastavce pa ih nisam niti brala - e sada su oni fino prerasli i ima više druge i ostale žlj klase nego prve,a danas sam prodala i prekjučerašnje i prekprekjučerašnje,i jučerašnje a bila bih još i jučer nabrane da sam ih nabrala,ali pamet blentava,revolt dok mene strefi to je za nevidjeti bolje pa ću tako fino imati jebadu sa današnjima i sutrašnjima u ponedeljak.
A oni prestari bi se bili prodali na vrijeme da sam bila malo fleksibilnija - a nisam - to mene ulovi i ja pobenavim načisto i onda od trgovine ništ.Ma došao meni jedan fini gospodin neki dan i pitao pošto mali.Osam kuna velim ja,a pita on - pošto naviše.Sedam velim ja,a on me pogleda ko da sam mu nokte bez anestezije isčupala,glasom u kom je bilo i ljutnje i podcjenjivačkog elementa - e,to,taj podcjenjivački ton,to je meni diglo živac dok je on izgovarao ono svoje - hoćeš po šest - ebote,prvo ne veli se oćeš po šest nego oćete po šest,pa nismo skupa mi moju Tigru pasli kojoj je susjed lanca zel jer sam je pasla po njegovoj sjenokoši,to,dok sam bila mala,a drugo,da je fino,uz smiješak,ma i bez smiješka,ali pristojno pitao - jel može po šest - ja bih po šest bila i dala.Jer ako ih do pol dvanaest nisam mogla prodati po osam,nebih ih niti do dvanaest mogla više nekome utrpati niti po pet. A kamoli šest. Ali ne.On me morao gledati ko zadnje smeće.Pa sam ja fino,uz nacrtani smiješak od uha do uha rekla jedno ledeno ne - nema šanse.A znala sam je da da ih nakon toga mogu samo baciti,ali ja sam ih bila spremna i baciti i još toliko kuna strgati i u smeće baciti,ali krastavce on od mene dobiti neće.I tako ošo on,meni krastavci ostali,danas sam te bacila jer su već bili prestari za nekome utopiti,ali ne žalim. Osjećam neko sadističko zadovoljstvo što mu nisam dala.Još i danas.
giggle): Koji sam ja bedak.:icon_weed: