NEWHOLLAND
Iskusan lik
- Tu od
- 15 Srp 2010
- Poruka
- 5,601
Dok pisem post bas radim ovo
-
Poštovani posjetitelju, za korištenje svih mogućnosti koje Poljoprivredni Forum omogućuje, predlažemo ti da se registriraš. Besplatno je i tvoja privatnost je potpuno zaštićena. Registracija ti omogućuje pristup svim kategorijama i temama, mogućnost pristupa privicima u postovima (slike, video, tutorijali, uputstva itd), pristup malom oglasniku, direktnu komunikaciju s članovima putem privatnih poruka, automatsko praćenje tema od interesa i još mnogo toga. Veselimo se tvojoj prijavi! ❤️
Štetno oranje plugom, obrada tla lopatom, podrivanje podrivačem...
- Temu pokrenuo draza
- Datum prvog posta
Ruski naučnik Dokučajev je tvrdio: „Nema loše zemlje, ima samo loših gazda“.
To znači da plodnost bilo kog zemljišta zavisi od toga kako ovaj ili onaj gazda obrađuje svoju zemlju.
Priroda je jedinstveni inženjer
Godina 2010. donela je na svetlost dana jedan veoma neobični izveštaj USAD-e (U.S. Department of Agriculture). U njemu je, doslovice, pisalo: "Oranje tla je za svet organizama koji u tlu žive isto što i zemljotres, uragan, tornado i šumski požar koji se pojavljuju istovremeno. Jednogodišnja obrada tla oranjem poništava 25-ogodišnji trud prirode da u tlu postigne optimalne uslove za zajednički život mikroorganizama i biljaka "
Konačno, uzvikuju brojni pripadnici malih tranzicionih pokreta širom Planete koji decenijama pokušavaju svetu saopštiti jednostavnu istinu: Priroda je jedinstveni inženjer i svaka intervencija nad nekim njenim delom jalov je posao.
Za ime sveta, uzvikuje vredni ratar sa svoje njive, pa tlo se milenijumima ore upravo da bi mu se povećala plodnost! Prevrtanjem tla u njega se dopremaju potrebne količine kiseonika koji je neophodan da se u tlu organska materija razgradi i pretvori u hranu za naredni biljni nasad.
Zemljište je ograničeni resurs
Koliko god bila vredna iskustva generacija koje su za nama, neke bi koncepte s vremena na vreme ipak trebalo staviti pod lupu i sagledati iz drugog ugla. Zaista, kako je čoveku uopšte palo na pamet da može popravljati Prirodu? I da li je ikome palo na pamet da istraži na koji su način i iz kojih razloga plodne ravnice u dolini Tigra i Eufrata, pretvorene u neplodne pustare, a drevne civilizacije nestajale sa lica Zemlje?
Tlo je ograničeni resurs, kako po svojoj površini, tako i po svom vremenu trajanja. Samo u ovoj godini erozija je nepovratno pojela oko 6,5 milona hektara tla, a celih 10 milona hektara pretvoreno je u pustinju. Istovremeno, sa nekada plodnih oranica humus nestaje brzinom koju je teško pratiti, a naše njive više ne mogu dati prinos bez ogromnih količina suplemenata. Konačno su i oni koji odlučuju o našim sudbinama i gomilaju profit na račun našeg neznanja priznali da je voda došla do poda i da postoji samo jedan način da se stvar popravi: ne uplitati se u posao Prirode i ostaviti joj prostor i vreme da vrati narušeni sistem u ravnotežu.
Kratkoročna dobrobit
Oranjem se kratkoročno može poboljšati struktura tla, a time obezbediti i veći prinos. Oranjem se korov i ostaci prethodne letine prevrću i pretvaraju u organski dodatak tlu koji truljenjem postaje hrana za naredni nasad. Takođe, oranjem se đubrivo bolje i ravnomernije meša sa zemljom.
Sa druge strane, prehrambena mreža tla je delikatna i dugoročna ljudska intervencija na njoj, prevashodno korištenjem koncepta oranja i dodavanjem veštačkih suplemenata, uništava kompleksnost njenog ekosistema koji osigurava samostalan rast biljaka. Permanentno oranje, kao i svaka druga nepromišljena aktivnost nad nekim ekosistemom, taj sistem izvodi iz ravnoteže, čini ga nefunkcionalnim i vremenom ispostavlja astronomski račun.
Pojednostavljeno rečeno - prevrtanjem tla njegov živi svet umire ogoljen, žedan i gladan ispod Sunca koje ga nemilosrdno prži. Na taj način se uništavaju i najveći saveznici zdravog tla, mikroorganizmi, gliste i mikorize, a čiji je zadatak da stvaraju kompost, te da iz komposta osiguraju nutrijente koje su biljkama neophodni za rast. Njihovo uništavanje rezultira potrebu da u tlo ubacujemo veštačke suplemente gde nas čeka i nova zamka. Unošenjem makroelemenata oličenim u NPK đubrivu kao i nekoliko mikroelemenata, recimo cinka, veoma se brzo dolazi do uočljivih pozitivnih rezultata koji površnog posmatrača navode na pomisao da je to kvalitetno i konačno rešenje.
Međutim, narušena biologija tla vremenom zahteva sve više sintetičkih suplemenata i zbog svoje narušene strukture lako se spira erozijom noseći sa sobom svoje zagađenje u potoke i reke. Oni koji planiraju da svoje zemljište koriste dugi niz godina i da ga ostave svojim potomcima, rezonuju drugačije.
Vera u prirodu Masanobu Fukuoka
I dok se po lokalnim i međunarodnim konferencijama, socijalnim mrežama i forumima lome koplja oko toga ko je i zašto u pravu, na drugoj strani Planete jedan je starac decenijama uživao plodove svoje vere u Prirodu i njene regulatorske tehnike. Masanobu Fukuoka, japanski poljoprivrednik i filozof, poznat po svom neobičnom konceptu "lenje poljoprivrede" i ponovnom ozelenjavanju pustinja, te zagovornik zelene filozofije koja naglašava kako poljoprivreda može biti uspešna i visokoprinosna bez oranja, bez đubrenja, bez pljevljenja i bez pesticida, više od 60 godina obarao je rekorde na svojim žitnim njivama.
Kako je to moguće?
Ključna sintagma je dizajn kopiranjem obrazaca iz Prirode. Fukuoka nije posegnuo za konceptom: šta ako probam ovo? Njegov koncept bio je: probaću da ne uradim ovo. Pažljivo posmatranje Prirode dalo je neobičan odgovor: nikada tlo ne ostaviti nepokriveno. Primerice, pirinač, koji se tradicionalno sadi s proleća, Fukuoka je ostavljao na njivama s jeseni, kada bi zrelo zrno prirodno svakako palo na tlo. Umesto da se oranjem oslobodi korova, kontrolisao ga je oblogama bele deteline i slamnatim malčem. Jednom uspostavljena ravnoteža rezultirala je najmanjom mogućom merom ometanja biljne i životinjske zajednice na njegovim poljima i, posledično, zapanjujuće visokim prinosima. Svoje iskustvo smestio je u knjigu "Revolucija jedne slamke", a čiji su redovi postali ideja vodilja miliona sledbenika logike ubiranja plodova Prirode uz što manje uplitanje u njen inženjering.
Jedno je jasno: najteži deo posla pri učenju kako uspostaviti poljoprivredni sistem bez oranja je zaboraviti na sve ono što smo ranije mislili da je ispravno. Uostalom, ko ore livadu? Pa ipak, livada buja od života. Na čoveku je samo da posmatra i kopira.
To znači da plodnost bilo kog zemljišta zavisi od toga kako ovaj ili onaj gazda obrađuje svoju zemlju.
Priroda je jedinstveni inženjer
Godina 2010. donela je na svetlost dana jedan veoma neobični izveštaj USAD-e (U.S. Department of Agriculture). U njemu je, doslovice, pisalo: "Oranje tla je za svet organizama koji u tlu žive isto što i zemljotres, uragan, tornado i šumski požar koji se pojavljuju istovremeno. Jednogodišnja obrada tla oranjem poništava 25-ogodišnji trud prirode da u tlu postigne optimalne uslove za zajednički život mikroorganizama i biljaka "
Konačno, uzvikuju brojni pripadnici malih tranzicionih pokreta širom Planete koji decenijama pokušavaju svetu saopštiti jednostavnu istinu: Priroda je jedinstveni inženjer i svaka intervencija nad nekim njenim delom jalov je posao.
Za ime sveta, uzvikuje vredni ratar sa svoje njive, pa tlo se milenijumima ore upravo da bi mu se povećala plodnost! Prevrtanjem tla u njega se dopremaju potrebne količine kiseonika koji je neophodan da se u tlu organska materija razgradi i pretvori u hranu za naredni biljni nasad.
Zemljište je ograničeni resurs
Koliko god bila vredna iskustva generacija koje su za nama, neke bi koncepte s vremena na vreme ipak trebalo staviti pod lupu i sagledati iz drugog ugla. Zaista, kako je čoveku uopšte palo na pamet da može popravljati Prirodu? I da li je ikome palo na pamet da istraži na koji su način i iz kojih razloga plodne ravnice u dolini Tigra i Eufrata, pretvorene u neplodne pustare, a drevne civilizacije nestajale sa lica Zemlje?
Tlo je ograničeni resurs, kako po svojoj površini, tako i po svom vremenu trajanja. Samo u ovoj godini erozija je nepovratno pojela oko 6,5 milona hektara tla, a celih 10 milona hektara pretvoreno je u pustinju. Istovremeno, sa nekada plodnih oranica humus nestaje brzinom koju je teško pratiti, a naše njive više ne mogu dati prinos bez ogromnih količina suplemenata. Konačno su i oni koji odlučuju o našim sudbinama i gomilaju profit na račun našeg neznanja priznali da je voda došla do poda i da postoji samo jedan način da se stvar popravi: ne uplitati se u posao Prirode i ostaviti joj prostor i vreme da vrati narušeni sistem u ravnotežu.
Kratkoročna dobrobit
Oranjem se kratkoročno može poboljšati struktura tla, a time obezbediti i veći prinos. Oranjem se korov i ostaci prethodne letine prevrću i pretvaraju u organski dodatak tlu koji truljenjem postaje hrana za naredni nasad. Takođe, oranjem se đubrivo bolje i ravnomernije meša sa zemljom.
Sa druge strane, prehrambena mreža tla je delikatna i dugoročna ljudska intervencija na njoj, prevashodno korištenjem koncepta oranja i dodavanjem veštačkih suplemenata, uništava kompleksnost njenog ekosistema koji osigurava samostalan rast biljaka. Permanentno oranje, kao i svaka druga nepromišljena aktivnost nad nekim ekosistemom, taj sistem izvodi iz ravnoteže, čini ga nefunkcionalnim i vremenom ispostavlja astronomski račun.
Pojednostavljeno rečeno - prevrtanjem tla njegov živi svet umire ogoljen, žedan i gladan ispod Sunca koje ga nemilosrdno prži. Na taj način se uništavaju i najveći saveznici zdravog tla, mikroorganizmi, gliste i mikorize, a čiji je zadatak da stvaraju kompost, te da iz komposta osiguraju nutrijente koje su biljkama neophodni za rast. Njihovo uništavanje rezultira potrebu da u tlo ubacujemo veštačke suplemente gde nas čeka i nova zamka. Unošenjem makroelemenata oličenim u NPK đubrivu kao i nekoliko mikroelemenata, recimo cinka, veoma se brzo dolazi do uočljivih pozitivnih rezultata koji površnog posmatrača navode na pomisao da je to kvalitetno i konačno rešenje.
Međutim, narušena biologija tla vremenom zahteva sve više sintetičkih suplemenata i zbog svoje narušene strukture lako se spira erozijom noseći sa sobom svoje zagađenje u potoke i reke. Oni koji planiraju da svoje zemljište koriste dugi niz godina i da ga ostave svojim potomcima, rezonuju drugačije.
Vera u prirodu Masanobu Fukuoka
I dok se po lokalnim i međunarodnim konferencijama, socijalnim mrežama i forumima lome koplja oko toga ko je i zašto u pravu, na drugoj strani Planete jedan je starac decenijama uživao plodove svoje vere u Prirodu i njene regulatorske tehnike. Masanobu Fukuoka, japanski poljoprivrednik i filozof, poznat po svom neobičnom konceptu "lenje poljoprivrede" i ponovnom ozelenjavanju pustinja, te zagovornik zelene filozofije koja naglašava kako poljoprivreda može biti uspešna i visokoprinosna bez oranja, bez đubrenja, bez pljevljenja i bez pesticida, više od 60 godina obarao je rekorde na svojim žitnim njivama.
Kako je to moguće?
Ključna sintagma je dizajn kopiranjem obrazaca iz Prirode. Fukuoka nije posegnuo za konceptom: šta ako probam ovo? Njegov koncept bio je: probaću da ne uradim ovo. Pažljivo posmatranje Prirode dalo je neobičan odgovor: nikada tlo ne ostaviti nepokriveno. Primerice, pirinač, koji se tradicionalno sadi s proleća, Fukuoka je ostavljao na njivama s jeseni, kada bi zrelo zrno prirodno svakako palo na tlo. Umesto da se oranjem oslobodi korova, kontrolisao ga je oblogama bele deteline i slamnatim malčem. Jednom uspostavljena ravnoteža rezultirala je najmanjom mogućom merom ometanja biljne i životinjske zajednice na njegovim poljima i, posledično, zapanjujuće visokim prinosima. Svoje iskustvo smestio je u knjigu "Revolucija jedne slamke", a čiji su redovi postali ideja vodilja miliona sledbenika logike ubiranja plodova Prirode uz što manje uplitanje u njen inženjering.
Jedno je jasno: najteži deo posla pri učenju kako uspostaviti poljoprivredni sistem bez oranja je zaboraviti na sve ono što smo ranije mislili da je ispravno. Uostalom, ko ore livadu? Pa ipak, livada buja od života. Na čoveku je samo da posmatra i kopira.
Kada je počela upotreba veštačkog đubriva, jedan kilogram je povećavao prinos za 27 kilograma, a sada je to jedva 1-3 kg. ali pošto organsku materiju praktično niko više ne unosi u zemljište, a i postojeću zapale, sve više je potrebno unositi veštaka a to dodatno degradira zemljište. Holanđani su bili najveći potrošači veštaka dok se nisu preokrenuli i u roku od nekoliko godina su smanili potrošnju od čak 70%.
Hlor je otrov za sve živo, tj. ne treba koristiti čak ni hlorisanu vodu.
Koristi mikrobiološke preparate, sej siderate, pa ti neće biti potrebni otrovi.
Siderate sejemo posle skidanja prinosa da bi dezinfikovali zemlju i obogatili je zelenišnim djubrivom, a između krompira je sejemo da bi oterali zičnjake. Seme slačice se kupuje u prodavnici zdrave hrane.
Zemlju u plasteniku dezinfikovati hipermanganom (ima ga u apotekama, 1 gr. na 10 litara nehlorisane vode, promešati i dobro politi na VEĆ NAVLAŽENU zemlju i nakon 5 dana se može sejati.), Fitosporinom (prska se na svakih 10 dana).......
U plasteniku i van njega, radi zaštite od plamenjače i ostalih bolesti, prskati na svakih 10 dana Fitosporinom, Trihoderminom paradajze, krastavce i papriku.
PRIMENA JODA U PRIHRANI I ZAŠTITI BILJAKA---NAJBOLJI NARODNI RECEPTI!!!
Jod nije potreban samo ljudskom organizmu, već i svim biljkama. Zbog nedostatka ovog elementa propadaju tek nastali plodovi (plodnice) usporava se plodonošenje. Prihranu jodom moramo izvoditi po strogim pravilima naročito pazeći na količinu koju koristimo.
U voćnjaku, bašti i bašti sa cvećem jod primenjujemo ne samo kao đubrivo, već i kao insekticid i herbicid, protiv virusa, gljivica, štetnih bakterija. I to još nisu sva korisna dejstva joda. Prilikom zalivanja biljaka rastvorom joda dezinfikujemo zemlju i ujedno jačamo imunitet biljaka.
Opšta pravila primene joda
- Jod ne koristimo u vreme kada biljke miruju (zima, kasna jesen).
- Apotekarski alkoholni rastvor joda (povidon jod 5%) primenjujemo u mikrodozama. Kao pravilo na 2 litre vode dodajemo samo1-2 kapi tog joda, ukoliko je koncetracija veća može doći do spaljivanja biljaka i uništavanja korisnih zemljišnih mikroorganizama.
- Sadnice, presadnice, možemo zalivati jodom tek nakon njihovog dobrog užiljavanja na novo mesto.
- Kada biljke zalivamo, ne smemo polivati preko grlića korena biljke. A pre nego što zalivamo rastvorom joda treba zemlju dobro pokvasiti vodom. Poželjno je da rastvor bude topao oko 30 stepeni Celzijusa.
- Da bi poboljšali efektivnost zalivanja jodom preporučuje se dodavanje pepela od drveta u količini 1:10 (jedan deo pepela na 10 delova jodnog rastvora).
- Prilikom prskanja biljaka rastvorom joda koristimo sistem magle, tako će biljke usvojiti od 65-90% korisnih elemenata
Primena joda na rasad povrća
Prihrana jodom pokazala se naročito dobro na, paradajz, krastavce, plavi patlidžan, papriku. Da bi dobili ujednačeno nicanje i zdrav rasad, semena namačemo u rastvor joda na 6-8 sati u razmeru na 2 čaše vode 1 kap joda.
Do rasađivanja rasad prihranjujemo rastvorom joda samo jedan put i to na 3 litre vode ide 1 kap joda. Kada smo biljke presadili i dobro su se ukorenile, zalivamo ih rastvorom od 3 kapi joda na 10 litara vode. Pod svaki koren nalijemo po 1 litar rastvora.
Prihrana paradajza jodovim rastvorom
Odraslim biljkama je jod još potrebniji jer postoji opasnost da obole od plamenjače. Za zaštitu paradajza od ove bolesti koristimo prihranu sa jodom i mlekom tj. u 10 litara nehlorisane vode dodamo litar mleka ili surutke, dodamo 40 kapi joda i 15 ml. hidrogena. Ovim rastvorom prskamo biljke 3 puta u toku sezone sa razmakom od 10 dana. Prskanje radimo u večernjim satima.
Zaštita paradajza se može vršiti i sa drugim rastvorom - 4 dl pepela od drveta rastvorimo u 2 litre vode i ostavimo da odstoji nedelju dana. Zatim taj rastvor sipamo u 8 litara vruće vode, dobro izmešati dok se ne ohladi. Tada dodamo 10 ml.joda, 10 gr. borne kiseline i ostavimo da odstoji 12 sati. Posle toga ovaj lek razređujemo u razmeri 1:10 i zalivamo pod koren svake biljke u količini od 1 litra, predhodno pokvašene zemlje.
Da bi spasili paradajz od truljenja, nekoliko puta u sezoni biljke prskamo jodovim rastvorom ( 10 ml.joda u 10 litara vode).
PRIHRANA krastavaca jodom
Protiv pepelnice, krastavce obilno prskamo rastvorom 1 lit. mleka, 9 lit. vode i 10 kapi joda. Ovim rastvorom prskamo i zemlju ispod krastavaca. Proceduru ponavljamo jednom sedmično sve dok simptom bolesti ne nestanu.
Prihrana jagoda jodom
Jod je odličan aktivator rasta jagoda. Jod učvršćuje imunitet jagoda posle zime. Zbog toga čim se otopi sneg napravimo rastvor na 10 lit. odstojale vode dodamo 10 kapi joda. Ovim zalivamo 3 puta sa intervalom od 10 dana. Ova procedura ne samo da učvršćuje imunitet biljaka nego ih i štiti od sive truleži.
Prihrana kupusa jodom
Da vam kupus ne truli i da formira lepe, krupne glavice, zalivamo ga rastvorom joda (40 kapi na 10 litara vode) i pod svaku biljku polijemo po 1 litar rastvora. Rastvorom joda 5 kapi na 10 lit. vode možemo kupus prihranjivati i preko lista.
Tretiranje jodom voćaka i voćnih grmova protiv gljivičnih obolenja
Protiv citospora, tuberkoloze, raka i drugih gljivičnih obolenja biljke prskamo 1% -nim rastvorom farmajoda.
Primena joda protiv štetočina
Joda se boje i voćno-baštenske štetočine. Za uništavanje ličinki majske bube u jesen i u proleće zalivamo drveće ( ne sme da padne na list) rastvorom joda (15 kapi na 10 litara vode) i zalivamo po 1 litar pod koren svakog drveta. Ukoliko je ovih štetočina mnogo, moguće je zalivati i sa do 5 litara ovog rastvora, misli se na odraslo drvo.
Protiv dugonosca u rano proleće, neposredno na snegu, tla se polivaju jodnim rastvorom (1 kašičica joda na 10 litara vode). A za borbu sa apsidima, vašima, tripsima, biljke se prskaju sa 10% farmajoda.
Primena joda za sobne biljke
Sobne biljke takođe vole jod. Da bi produžili cvetanje i poboljšali njegov kvalitet, 1-4 kapljice lekovitog joda se razblaži u 1 litru vode, te se sipa pod koren. Ako cvet gubi svoju atraktivnost, dodajte rastvor joda (1 kapljica joda na 3 litra vode) u kompleksno đubrivo i zalivajte biljku 3-4 puta sa intervalom od 10 dana.
Da bi se ojačao imunitet kućnog cveća zalivamo rastvorom (1 kapljica joda na 1 litar vode) 3 puta sa intervalom od 10 -14 dana. Da bi se spasila oslabljena ruža, Humate 7 se razblaži u vodi i doda se jod (1 g na 10 litara vode). Pod svaku sobnu biljku zalivamo sa 50 ml. nastalog rastvora.
Da bi obnovili korisne mikroorganizme 5 dana posle tretiranja jodom koristimo preparat Bajkal EM-1.
NAPOMENA: Gde god se u gore tekstu pominje voda, UVEK SE MISLI NA NEHLORISANU VODU!
Hlor je otrov za sve živo, tj. ne treba koristiti čak ni hlorisanu vodu.
Koristi mikrobiološke preparate, sej siderate, pa ti neće biti potrebni otrovi.
Siderate sejemo posle skidanja prinosa da bi dezinfikovali zemlju i obogatili je zelenišnim djubrivom, a između krompira je sejemo da bi oterali zičnjake. Seme slačice se kupuje u prodavnici zdrave hrane.
Zemlju u plasteniku dezinfikovati hipermanganom (ima ga u apotekama, 1 gr. na 10 litara nehlorisane vode, promešati i dobro politi na VEĆ NAVLAŽENU zemlju i nakon 5 dana se može sejati.), Fitosporinom (prska se na svakih 10 dana).......
U plasteniku i van njega, radi zaštite od plamenjače i ostalih bolesti, prskati na svakih 10 dana Fitosporinom, Trihoderminom paradajze, krastavce i papriku.
PRIMENA JODA U PRIHRANI I ZAŠTITI BILJAKA---NAJBOLJI NARODNI RECEPTI!!!
Jod nije potreban samo ljudskom organizmu, već i svim biljkama. Zbog nedostatka ovog elementa propadaju tek nastali plodovi (plodnice) usporava se plodonošenje. Prihranu jodom moramo izvoditi po strogim pravilima naročito pazeći na količinu koju koristimo.
U voćnjaku, bašti i bašti sa cvećem jod primenjujemo ne samo kao đubrivo, već i kao insekticid i herbicid, protiv virusa, gljivica, štetnih bakterija. I to još nisu sva korisna dejstva joda. Prilikom zalivanja biljaka rastvorom joda dezinfikujemo zemlju i ujedno jačamo imunitet biljaka.
Opšta pravila primene joda
- Jod ne koristimo u vreme kada biljke miruju (zima, kasna jesen).
- Apotekarski alkoholni rastvor joda (povidon jod 5%) primenjujemo u mikrodozama. Kao pravilo na 2 litre vode dodajemo samo1-2 kapi tog joda, ukoliko je koncetracija veća može doći do spaljivanja biljaka i uništavanja korisnih zemljišnih mikroorganizama.
- Sadnice, presadnice, možemo zalivati jodom tek nakon njihovog dobrog užiljavanja na novo mesto.
- Kada biljke zalivamo, ne smemo polivati preko grlića korena biljke. A pre nego što zalivamo rastvorom joda treba zemlju dobro pokvasiti vodom. Poželjno je da rastvor bude topao oko 30 stepeni Celzijusa.
- Da bi poboljšali efektivnost zalivanja jodom preporučuje se dodavanje pepela od drveta u količini 1:10 (jedan deo pepela na 10 delova jodnog rastvora).
- Prilikom prskanja biljaka rastvorom joda koristimo sistem magle, tako će biljke usvojiti od 65-90% korisnih elemenata
Primena joda na rasad povrća
Prihrana jodom pokazala se naročito dobro na, paradajz, krastavce, plavi patlidžan, papriku. Da bi dobili ujednačeno nicanje i zdrav rasad, semena namačemo u rastvor joda na 6-8 sati u razmeru na 2 čaše vode 1 kap joda.
Do rasađivanja rasad prihranjujemo rastvorom joda samo jedan put i to na 3 litre vode ide 1 kap joda. Kada smo biljke presadili i dobro su se ukorenile, zalivamo ih rastvorom od 3 kapi joda na 10 litara vode. Pod svaki koren nalijemo po 1 litar rastvora.
Prihrana paradajza jodovim rastvorom
Odraslim biljkama je jod još potrebniji jer postoji opasnost da obole od plamenjače. Za zaštitu paradajza od ove bolesti koristimo prihranu sa jodom i mlekom tj. u 10 litara nehlorisane vode dodamo litar mleka ili surutke, dodamo 40 kapi joda i 15 ml. hidrogena. Ovim rastvorom prskamo biljke 3 puta u toku sezone sa razmakom od 10 dana. Prskanje radimo u večernjim satima.
Zaštita paradajza se može vršiti i sa drugim rastvorom - 4 dl pepela od drveta rastvorimo u 2 litre vode i ostavimo da odstoji nedelju dana. Zatim taj rastvor sipamo u 8 litara vruće vode, dobro izmešati dok se ne ohladi. Tada dodamo 10 ml.joda, 10 gr. borne kiseline i ostavimo da odstoji 12 sati. Posle toga ovaj lek razređujemo u razmeri 1:10 i zalivamo pod koren svake biljke u količini od 1 litra, predhodno pokvašene zemlje.
Da bi spasili paradajz od truljenja, nekoliko puta u sezoni biljke prskamo jodovim rastvorom ( 10 ml.joda u 10 litara vode).
PRIHRANA krastavaca jodom
Protiv pepelnice, krastavce obilno prskamo rastvorom 1 lit. mleka, 9 lit. vode i 10 kapi joda. Ovim rastvorom prskamo i zemlju ispod krastavaca. Proceduru ponavljamo jednom sedmično sve dok simptom bolesti ne nestanu.
Prihrana jagoda jodom
Jod je odličan aktivator rasta jagoda. Jod učvršćuje imunitet jagoda posle zime. Zbog toga čim se otopi sneg napravimo rastvor na 10 lit. odstojale vode dodamo 10 kapi joda. Ovim zalivamo 3 puta sa intervalom od 10 dana. Ova procedura ne samo da učvršćuje imunitet biljaka nego ih i štiti od sive truleži.
Prihrana kupusa jodom
Da vam kupus ne truli i da formira lepe, krupne glavice, zalivamo ga rastvorom joda (40 kapi na 10 litara vode) i pod svaku biljku polijemo po 1 litar rastvora. Rastvorom joda 5 kapi na 10 lit. vode možemo kupus prihranjivati i preko lista.
Tretiranje jodom voćaka i voćnih grmova protiv gljivičnih obolenja
Protiv citospora, tuberkoloze, raka i drugih gljivičnih obolenja biljke prskamo 1% -nim rastvorom farmajoda.
Primena joda protiv štetočina
Joda se boje i voćno-baštenske štetočine. Za uništavanje ličinki majske bube u jesen i u proleće zalivamo drveće ( ne sme da padne na list) rastvorom joda (15 kapi na 10 litara vode) i zalivamo po 1 litar pod koren svakog drveta. Ukoliko je ovih štetočina mnogo, moguće je zalivati i sa do 5 litara ovog rastvora, misli se na odraslo drvo.
Protiv dugonosca u rano proleće, neposredno na snegu, tla se polivaju jodnim rastvorom (1 kašičica joda na 10 litara vode). A za borbu sa apsidima, vašima, tripsima, biljke se prskaju sa 10% farmajoda.
Primena joda za sobne biljke
Sobne biljke takođe vole jod. Da bi produžili cvetanje i poboljšali njegov kvalitet, 1-4 kapljice lekovitog joda se razblaži u 1 litru vode, te se sipa pod koren. Ako cvet gubi svoju atraktivnost, dodajte rastvor joda (1 kapljica joda na 3 litra vode) u kompleksno đubrivo i zalivajte biljku 3-4 puta sa intervalom od 10 dana.
Da bi se ojačao imunitet kućnog cveća zalivamo rastvorom (1 kapljica joda na 1 litar vode) 3 puta sa intervalom od 10 -14 dana. Da bi se spasila oslabljena ruža, Humate 7 se razblaži u vodi i doda se jod (1 g na 10 litara vode). Pod svaku sobnu biljku zalivamo sa 50 ml. nastalog rastvora.
Da bi obnovili korisne mikroorganizme 5 dana posle tretiranja jodom koristimo preparat Bajkal EM-1.
NAPOMENA: Gde god se u gore tekstu pominje voda, UVEK SE MISLI NA NEHLORISANU VODU!
iwanho
Iskusan lik
- Tu od
- 30 Lis 2008
- Poruka
- 8,628
Da se ova tema zove "štete i koristi od oranja ...." onda bi se o tome moglo raspravljati. Bilo koji način iskorištavanja tla ima korisnu i štetnu komponentu i nijedna krajnost nije najbolje rješenje. Sigurno postoje načini koji su dohodovno prihvatljiviji od načine koji zagovara draza, a da istovremeno ne devastiraju tlo tako da je svake godine sve gore. Komerciajlizacija (kratkoročna čim veća dobit) je nažalost učinila svoje. Sad se pokušava iz jedne krajnosti preskoćiti u drugu, a svi nedostaci te druge još nisu vidljivi.
Ne mogu odoliti da vas ne upoznam s jednim događajem od prije nekoliko godina, iako je malo off. Kolega je bio u sklopu jedne ekskurzije u posjetu austrijskom gospodarstvu. Lijepo su ih primili i pokazali im svoje prekrasno uređeno gospodarstvo. Sve je bilo milina za gledati. Kao šećer na kraju, pokazali su im poseban dio gospodarstva na koji su posebno ponosni. Bio je to dio u ekološkoj proizvodnji i pojašnjavali su sve prednosti takovog načina proizvodnje koji provode zadnjih 5 godina. Kolega se pri tom samo smješkao, a to nije prošlo nezapaženo. Kad su ga upitali zašto se smješka, odgovorio je vrlo kratko: "Kod nas oduvijek tako proizvodimo i nismo nikada ni prestali" (misli se na mikrolokaciju na kojoj živim).
Ne mogu odoliti da vas ne upoznam s jednim događajem od prije nekoliko godina, iako je malo off. Kolega je bio u sklopu jedne ekskurzije u posjetu austrijskom gospodarstvu. Lijepo su ih primili i pokazali im svoje prekrasno uređeno gospodarstvo. Sve je bilo milina za gledati. Kao šećer na kraju, pokazali su im poseban dio gospodarstva na koji su posebno ponosni. Bio je to dio u ekološkoj proizvodnji i pojašnjavali su sve prednosti takovog načina proizvodnje koji provode zadnjih 5 godina. Kolega se pri tom samo smješkao, a to nije prošlo nezapaženo. Kad su ga upitali zašto se smješka, odgovorio je vrlo kratko: "Kod nas oduvijek tako proizvodimo i nismo nikada ni prestali" (misli se na mikrolokaciju na kojoj živim).
Tle – to je površinski pokrivač zemlje - simbioza (zajednički život) biljaka i živih organizama. Tle se sastoji od ostataka biljaka, živih organizama i njihovih izlučevina i samih živih organizama (raznih crva, glisti, gljivica, mikroorganizama, plesni, mikroba i bakterija), koji žive u površinskom sloju zemlje, zahvaljujući ostacima biljnog i životinjskog sveta koji se u njoj nalaze. Na taj način, tle je nešto živo, ono se stalno obnavlja i regeneriše životnim procesima biljaka i životinja. Ako površinski sloj zemlje ne sadrži u sebi biljne i životinjske ostatke, onda se on ne može zvati pogodnim tlom. To je samo grunt (zemljište) koji se sastoji od raznih minerala. Samo se zemljište, obogaćeno ostacima biljnog i životinjskog sveta i živim organizmima i njihovim izlučevinama, može nazvati pogodno tle (dobra zemlja).
Mogu li biljke živeti i donositi plodove van zemljišta?
Da, mogu. To je dokazao nemački hemičar Justus Libih pre više od 150 godina, hraneći biljke rastvorima veštačkih mineralnih neorganskih đubriva (u daljem tekstu mineralnih đubriva).
Može li se govoriti o plodnosti njiva i bašti na kojima se godinama primenjuju mineralna đubriva?
Naravno, ne. Jer su rastvori mineralnih đubriva uništili u površinskom delu zemlje i u organskom delu floru i faunu. Prinosi na takvim njivama i baštama se dobijaju ne od plodnog zemljišta (koje je uništeno hemijom), već od rastvora mineralnih đubriva, t.j., praktično, na hidroponi način. U gruntu, (ne u zemljištu, koje nije plodno), na taj način se stvaraju mineralni rastvori, kojima se hrane biljke. Biljke, gajene „hemijom“, dobijaju samo kompleks nekih hemijskih elemenata, a ne sve sastojke prirodnih organskih jedinjenja. Takve biljke nemaju prirodan ukus, miris i vitaminski sastav, loše su za skladištenje i mogu biti opasne za čovekovo zdravlje.
Hemijska mineralna đubriva dovode do mineralizacije organskog dela zemljinog pokrivača, čine površinski sloj sitnodisperzivnim, tvrdim, slabo propusnim za vlagu i vazduh, hladnim, teškim za obradu.
U zasićenim rastvorima soli mineralnih đubriva, koja se, po pravilu, unose jednom i odjednom, ubija se živa površinska sredina. Površinski sloj prestaje biti plodno tle, pretvara se, jednostavno, u mineralizovano zemljište. Za dobijanje kakvih takvih prinosa takvo zemljište iz godine u godinu zahteva sve veću količinu mineralnih đubriva i sve više napora kod oranja ili kopanja sa prevrtanjem površinskog sloja. Biljke na takvim zemljištima zahtevaju česta zalivanja, slabo rastu i podložne su bolestima i štetočinama, njihov prinos mnogo zavisi od vremenskih uslova.
U prirodi, parcele, na kojima čovek nije izvršio agresiju hemijskim đubrivima i mašinama za duboku obradu površinskog sloja, ustvari, predstavljaju živi sloj, dobro struktuiran, pun humusa, pun živih organizama. Struktura takvog tla je slična sunđeru, puno je raznoraznih kanala, koje je ostavilo korenje biljaka, čiji su organski deo pojeli zemljišni organizmi, i kanala koje su ostavili živi organizmi. Tim kanalima zemljište lako dobija vazduh i vlagu, tim istim kanalima zemljište se lako oslobađa ugljendioksida, koji nastaje od prerade organskih ostataka i od disanja tih istih mikroorganizama. Tim istim kanalima lako prodire u zemlju korenje novih biljaka. Uz postojanje u zemljištu vazduha i vlage, i uz prisustvo organike i žive zemljišne sredine, u njemu se stalno vrši proces stvaranja humusa – baze plodnosti. Na taj način u zemljištu se stalno događaju procesi obnavljanja plodnosti, posle življenja na njemu bilo kog pokoljenja biljaka.
V. V. Dokučajev je govorio da svaka biljčica više ostavi tlu nego što iz njega uzme. Iz ovoga se može izvesti zaključak, da ako čovek nauči da omogući na svojim njivama i u svojim baštama prirodne uslove, onda zemljištu, njivi ili bašti neće nedostajati ni mineralnog, niti stajskog đubriva, neće biti potrebno niti oranje, ni prekopavanje, ni prevrtanje zemlje.
Prilikom oranja ili prekopavanja zemljišta uništava se prirodna struktura tla – uništavaju se kanali istrulelog korenja, putevi mikroorganizama, prekidaju se kanali snabdevanja tla vazduhom i svim ostalim komponentama; sprečava se oslobađanje ugljendioksida; uništava se osnovna masa živih organizama, proizvođača hrane za biljke; organika (humus) se u takvom zemljištu brzo mineralizuje, čime njeni elementi postaju nedostupni za korenje biljaka; samo zemljište se stvrdne, postaje nepropustljivo (kriva šargarepa), teško je za obradu, hladno i, što je najvažnije, vrlo slabo plodno ili sasvim neplodno. Prinos na takvim njivama ne isplati ni sredstva ni trud, koji smo uložili na njegovoj obradi.
Proizvodnja biljaka na takvim površinama iziskuje velika sredstva i nerentabilna je.
Količina prinosa ne pokriva uloženo, već često donosi samo gubitke.
Još je Karl Marks upozoravao da je samo priroda, ako se čovek ne meša u njen posao, sposobna da stvori najvišu apsolutnu dodatnu vrednost. Ona je sposobna da od jednog zrna stvori klas sa 60 zrna. Čovek, međutim, od jednog kilograma gvožđa može da stvori tek jedan kilogram eksera i nikada neće stvoriti ništa više od tog jednog kilograma.
U današnje vreme najbliža prirodi je agrotehnika prirodne zemljoradnje, kod koje se ne koristi sveži stajnjak i mineralna đubriva, ne vrši se prekopavanje i oranje zemljišta. Popuna zemljišta organikom (kompostom) vrši se vraćanjem zemlji onih delova kultura, koje ratar ne upotrebi za hranu. Pri tom, povraćaj se vrši kompostiranjem otpadaka i tlu se vraća nekoliko puta više organskih hemijskih elemenata nego što je potrebno sledećem pokoljenju biljaka. To je najrentabilnija agrotehnika, koja daje visoke prinose, koja praktično ne zavisi od vremenskih uslova, i koja je najkvalitetnija,odnosno, najbolja, za zdravlje potrošača.
Mogu li biljke živeti i donositi plodove van zemljišta?
Da, mogu. To je dokazao nemački hemičar Justus Libih pre više od 150 godina, hraneći biljke rastvorima veštačkih mineralnih neorganskih đubriva (u daljem tekstu mineralnih đubriva).
Može li se govoriti o plodnosti njiva i bašti na kojima se godinama primenjuju mineralna đubriva?
Naravno, ne. Jer su rastvori mineralnih đubriva uništili u površinskom delu zemlje i u organskom delu floru i faunu. Prinosi na takvim njivama i baštama se dobijaju ne od plodnog zemljišta (koje je uništeno hemijom), već od rastvora mineralnih đubriva, t.j., praktično, na hidroponi način. U gruntu, (ne u zemljištu, koje nije plodno), na taj način se stvaraju mineralni rastvori, kojima se hrane biljke. Biljke, gajene „hemijom“, dobijaju samo kompleks nekih hemijskih elemenata, a ne sve sastojke prirodnih organskih jedinjenja. Takve biljke nemaju prirodan ukus, miris i vitaminski sastav, loše su za skladištenje i mogu biti opasne za čovekovo zdravlje.
Hemijska mineralna đubriva dovode do mineralizacije organskog dela zemljinog pokrivača, čine površinski sloj sitnodisperzivnim, tvrdim, slabo propusnim za vlagu i vazduh, hladnim, teškim za obradu.
U zasićenim rastvorima soli mineralnih đubriva, koja se, po pravilu, unose jednom i odjednom, ubija se živa površinska sredina. Površinski sloj prestaje biti plodno tle, pretvara se, jednostavno, u mineralizovano zemljište. Za dobijanje kakvih takvih prinosa takvo zemljište iz godine u godinu zahteva sve veću količinu mineralnih đubriva i sve više napora kod oranja ili kopanja sa prevrtanjem površinskog sloja. Biljke na takvim zemljištima zahtevaju česta zalivanja, slabo rastu i podložne su bolestima i štetočinama, njihov prinos mnogo zavisi od vremenskih uslova.
U prirodi, parcele, na kojima čovek nije izvršio agresiju hemijskim đubrivima i mašinama za duboku obradu površinskog sloja, ustvari, predstavljaju živi sloj, dobro struktuiran, pun humusa, pun živih organizama. Struktura takvog tla je slična sunđeru, puno je raznoraznih kanala, koje je ostavilo korenje biljaka, čiji su organski deo pojeli zemljišni organizmi, i kanala koje su ostavili živi organizmi. Tim kanalima zemljište lako dobija vazduh i vlagu, tim istim kanalima zemljište se lako oslobađa ugljendioksida, koji nastaje od prerade organskih ostataka i od disanja tih istih mikroorganizama. Tim istim kanalima lako prodire u zemlju korenje novih biljaka. Uz postojanje u zemljištu vazduha i vlage, i uz prisustvo organike i žive zemljišne sredine, u njemu se stalno vrši proces stvaranja humusa – baze plodnosti. Na taj način u zemljištu se stalno događaju procesi obnavljanja plodnosti, posle življenja na njemu bilo kog pokoljenja biljaka.
V. V. Dokučajev je govorio da svaka biljčica više ostavi tlu nego što iz njega uzme. Iz ovoga se može izvesti zaključak, da ako čovek nauči da omogući na svojim njivama i u svojim baštama prirodne uslove, onda zemljištu, njivi ili bašti neće nedostajati ni mineralnog, niti stajskog đubriva, neće biti potrebno niti oranje, ni prekopavanje, ni prevrtanje zemlje.
Prilikom oranja ili prekopavanja zemljišta uništava se prirodna struktura tla – uništavaju se kanali istrulelog korenja, putevi mikroorganizama, prekidaju se kanali snabdevanja tla vazduhom i svim ostalim komponentama; sprečava se oslobađanje ugljendioksida; uništava se osnovna masa živih organizama, proizvođača hrane za biljke; organika (humus) se u takvom zemljištu brzo mineralizuje, čime njeni elementi postaju nedostupni za korenje biljaka; samo zemljište se stvrdne, postaje nepropustljivo (kriva šargarepa), teško je za obradu, hladno i, što je najvažnije, vrlo slabo plodno ili sasvim neplodno. Prinos na takvim njivama ne isplati ni sredstva ni trud, koji smo uložili na njegovoj obradi.
Proizvodnja biljaka na takvim površinama iziskuje velika sredstva i nerentabilna je.
Količina prinosa ne pokriva uloženo, već često donosi samo gubitke.
Još je Karl Marks upozoravao da je samo priroda, ako se čovek ne meša u njen posao, sposobna da stvori najvišu apsolutnu dodatnu vrednost. Ona je sposobna da od jednog zrna stvori klas sa 60 zrna. Čovek, međutim, od jednog kilograma gvožđa može da stvori tek jedan kilogram eksera i nikada neće stvoriti ništa više od tog jednog kilograma.
U današnje vreme najbliža prirodi je agrotehnika prirodne zemljoradnje, kod koje se ne koristi sveži stajnjak i mineralna đubriva, ne vrši se prekopavanje i oranje zemljišta. Popuna zemljišta organikom (kompostom) vrši se vraćanjem zemlji onih delova kultura, koje ratar ne upotrebi za hranu. Pri tom, povraćaj se vrši kompostiranjem otpadaka i tlu se vraća nekoliko puta više organskih hemijskih elemenata nego što je potrebno sledećem pokoljenju biljaka. To je najrentabilnija agrotehnika, koja daje visoke prinose, koja praktično ne zavisi od vremenskih uslova, i koja je najkvalitetnija,odnosno, najbolja, za zdravlje potrošača.
ŠTA JE TO HUMUS I ZBOG ČEGA JE BAŠ ON GARANT PLODNOSTI ZEMLJIŠTA?
Vrlo veliki broj poljoprivrednika pogrešno misli da je humus - kompost ili trulež.
Znajući, pritom, da je humus garant plodnosti zemlje, zemljoradnici nastoje da unesu u zemljište što je moguće više komposta ili stajnjaka, a mnogi uz to dodaju još i mineralno „gnojivo“ (navodnici su upotrebljeni zato što je mineralna hemija otrov za zemlju i uništitelj humusa).
Ni kompost ni stajnjak nisu humus. U njima se sadrži humus u relativno malim količinama. A uz primenu mineralnih „đubriva“, i ta neznatna količina humusa u kompostu ili stajnjaku se neutrališe. Na taj način količina humusa u zemljištu, uz istovremenu primenu komposta, stajnjaka i mineralnih „đubriva“ praktično se ne povećava.
Međutim, baš humus je garancija plodnosti zemlje.
Prema tome, taj brižni zemljoradnik mora da zna šta je to humus i kako se povećava njegov procenat u zemlji.
„Pedologija“ (nauka o zemljištu) objašnjava da se humusom nazivaju - nerastvorljivi ostaci biljaka i živih organizama. Analogne ovome su, naprimer, iskopine kostiju dinosaurusa ili praistorijskog čoveka. Ovi ostaci nemaju nikakve hranljive sastojke za biljke, već su granulisana masa raznih po veličini čestica, čiji sastav je oko 50% praznina.
Pa, zapitaćete se, kako humus može biti garancija plodnosti zemlje, ako je totalno neutralan, a uz to je 50% praznina?
Stvar je u tome što čestice humusa imaju po površini električni naboj, koji ima privlačnu snagu ka subjektu, jer ima suprotan naboj. Ti subjekti u zemlji su vodeni rastvori zemljišnih minerala i produkti razlaganja komposta (organike). Ti rastvori se vežu za površinu humusne granule i obrazuju oko nje tananu opnu. Ukoliko su humusne čestice vrlo sitne, a njihov broj dovoljno velik, onda je i njihova ukupna površina dovoljno velika i na njoj se sakupi mnogo vodenih mineralnih rastvora u opni.
Nauka je dokazala da humus skuplja na površini svojih čestica vlage koja 6-7 puta premašuje njegovu težinu. Rastvor, skupljen na površini čestica humusa, koji veže koheziona sila električnog naboja, ne odlazi pod dejstvom zemljine teže u niže slojeve zemljišta, već ostaje u zoni korenja biljaka. Pod dejstvom sile teže ti rastvori ne odlaze zemljišnim kapilarima ni na površinu, gde bi vlaga isparila u atmosferu, a mineralne soli (reč mineralna znači veštačka, neorganska) stvorile čvrst sloj na površini zemljišta.
Na taj način, humus je skupljač i čuvar rastvora zemljišnih hemijskih elemenata, koji su hrana za biljke. Baš ove karakteristike humus i čine garantom plodnosti zemljišta. Čestice mineralnog grunta nemaju električno svojstvo na svojoj površini da zadrže na sebi zemljišne vodene rastvore. Na podlogama koje nemaju humusa ili ga imaju sasvim malo, vodeni mineralni rastvori slobodno odlaze iz sloja korenja u podzemne vode ili kapilarima zemljišta slobodno odlaze na površinu, uskrativši ih korenju biljaka.
Plodnost takvih zemljišta je veoma mala, prinos na njima je veoma nizak.
Vrlo veliki broj poljoprivrednika pogrešno misli da je humus - kompost ili trulež.
Znajući, pritom, da je humus garant plodnosti zemlje, zemljoradnici nastoje da unesu u zemljište što je moguće više komposta ili stajnjaka, a mnogi uz to dodaju još i mineralno „gnojivo“ (navodnici su upotrebljeni zato što je mineralna hemija otrov za zemlju i uništitelj humusa).
Ni kompost ni stajnjak nisu humus. U njima se sadrži humus u relativno malim količinama. A uz primenu mineralnih „đubriva“, i ta neznatna količina humusa u kompostu ili stajnjaku se neutrališe. Na taj način količina humusa u zemljištu, uz istovremenu primenu komposta, stajnjaka i mineralnih „đubriva“ praktično se ne povećava.
Međutim, baš humus je garancija plodnosti zemlje.
Prema tome, taj brižni zemljoradnik mora da zna šta je to humus i kako se povećava njegov procenat u zemlji.
„Pedologija“ (nauka o zemljištu) objašnjava da se humusom nazivaju - nerastvorljivi ostaci biljaka i živih organizama. Analogne ovome su, naprimer, iskopine kostiju dinosaurusa ili praistorijskog čoveka. Ovi ostaci nemaju nikakve hranljive sastojke za biljke, već su granulisana masa raznih po veličini čestica, čiji sastav je oko 50% praznina.
Pa, zapitaćete se, kako humus može biti garancija plodnosti zemlje, ako je totalno neutralan, a uz to je 50% praznina?
Stvar je u tome što čestice humusa imaju po površini električni naboj, koji ima privlačnu snagu ka subjektu, jer ima suprotan naboj. Ti subjekti u zemlji su vodeni rastvori zemljišnih minerala i produkti razlaganja komposta (organike). Ti rastvori se vežu za površinu humusne granule i obrazuju oko nje tananu opnu. Ukoliko su humusne čestice vrlo sitne, a njihov broj dovoljno velik, onda je i njihova ukupna površina dovoljno velika i na njoj se sakupi mnogo vodenih mineralnih rastvora u opni.
Nauka je dokazala da humus skuplja na površini svojih čestica vlage koja 6-7 puta premašuje njegovu težinu. Rastvor, skupljen na površini čestica humusa, koji veže koheziona sila električnog naboja, ne odlazi pod dejstvom zemljine teže u niže slojeve zemljišta, već ostaje u zoni korenja biljaka. Pod dejstvom sile teže ti rastvori ne odlaze zemljišnim kapilarima ni na površinu, gde bi vlaga isparila u atmosferu, a mineralne soli (reč mineralna znači veštačka, neorganska) stvorile čvrst sloj na površini zemljišta.
Na taj način, humus je skupljač i čuvar rastvora zemljišnih hemijskih elemenata, koji su hrana za biljke. Baš ove karakteristike humus i čine garantom plodnosti zemljišta. Čestice mineralnog grunta nemaju električno svojstvo na svojoj površini da zadrže na sebi zemljišne vodene rastvore. Na podlogama koje nemaju humusa ili ga imaju sasvim malo, vodeni mineralni rastvori slobodno odlaze iz sloja korenja u podzemne vode ili kapilarima zemljišta slobodno odlaze na površinu, uskrativši ih korenju biljaka.
Plodnost takvih zemljišta je veoma mala, prinos na njima je veoma nizak.
Ne kopati? Ne orati? Ne pleviti? Ne zalivati?
Princip br.1 - ne kopati i ne orati!!!
Da bi se uspešno bavili zemljoradnjom, štedeći pri tome vreme, novac i snagu. Potrebno je da u korenu promenimo svoje mišljenje o pravilnoj zemljoradnji na „šest ari“, te se naučiti potpuno drugačijim principima baštovanskog domaćinstva.
Princip br.1: Ne kopati, (orati)!!
Dajte da, u početku, razjasnimo zašto je kopanje (oranje) štetno? Postoji bar 5 razloga, zbog kojih to ne treba raditi.
Razlog prvi: mi smo stekli mišljenje da je zemlja - nešto neživo, mrtva materija.
Ali znajmo zemlja - to je vrlo složen živ organizam, gusto naseljena mikroorganizmima i sitnim življem kao što su naprimer gliste, a među njima deluje njihov sopstveni način suživota.
U gornjem sloju zemlje na dubini 5 -20 cm. Žive mikrogljivice i bakterije kojima je za život potreban kiseonik.
U nižem sloju na dubini od 20 - 40 cm. žive bakterije kojima je kiseonik štetan - njima je potreban ugljen dioksid.
Prilikom prekopavanja na dubinu ašova (pluga, podrivača) mi poremetimo staništa tih podzemnih živuljki te ih tako, većim delom, ubijemo.
Tako zemlja kojoj smo uništili mikroorganizme postaje mrtva i gubi plodnost. Jer samo mikroorganizmi i kišne gliste stvaraju plodnost zemlje.
Zemlja ostaje mrtva, sve dok se ponove ne nasele organizmi i mikroorganizmi na svakom „spratu“ zemlje.
Razlog drugi: zašto nije dobro prekopavati i orati zemlju je - što mi prekopavanjem i oranjem uništavamo sve mikrokanale po kojima vlaga i vazduh prodiru u dublje slojeve. I kao rezultat ni vlaga ni vazduh ne dospevaju do mikrožilica, sisaljki te se tako poremeti normalno, prirodno, hranjenje biljaka.
Obično se takva zemlja, za vreme kiša, pretvori u kao plastelin masu a kada se osuši postaje tvrda kao beton, korenje se zabetonira, i biljke počinju da slabe. Kakav prinos onda možemo na takvoj zemlji očekivati?
A kako se u zemlji stvaraju ti mikrokanali? Stvar je u tome što je korenski sistem biljaka ogroman. Korenje ne ide samo u dubinu, ( ponekad i do 5 metara) nego se razvijaju i u širinu na sve strane. Svaki od tih korenčića je pokriven stotinama hiljada sićušnih vlasi. Tako da je zemlja u stvari protkana tim vlasima, (končićima). Kada nadzemni deo biljke odumre, zemljišni mikroorganizmi počnu da se hrane tim korenjem, a kao rezultat ostaje bezbroj mikrokanala po kojima prodire vlaga u dubinu a u prazne kanale ulazi vazduh.
Osim toga kanale prave i gliste koji su znatno veći. Tako, sledeća generacija biljaka, se mnogo lakše ukorenjiva.
Nas su učili i još nas uče, da zemlju u jesen treba preorati ili prekopati, riljati, ašoviti, ili kako već ko to zove. Tom radnjom mi u potpunosti poremetimo sistem vodno vazdušne razmene, zamenivši je sa nekolkiko krupnih grudvi. U proleće kada ponovo prekopamo zemlju mi „dokusurimo“ i ostatak mikro kanala koje su nam stvorili mikroorganizmi i gliste jedući korenje. Kod takve duple obrade, sav složeni zemljišni sistem se uništi zemlja se složi tako da, naročito za vreme suše, je moramo krampom dubiti. Ukoliko hoćemo da bilo šta posejemo ili posadimo.
Umesto ašova (štihaća) koristite ploskorez "Fokina"
Razlog treći: zbog čega nije dobro orati i prekopavati zemlju - je vrlo jednostavan. Prilikom jesenjeg prekopavanja i oranja sa površine zemlje unosimo u dubinu sva semena korova, i tako ih praktično sačuvamo do proleća. Prilikom prolećne obrade ta semena, sada već proklijala, izbacujemo na površinu gde ti korovi brzo prorastaju.
Razlog četvrti: zbog čega nije dobro zemlju prekopavati, (orati). Obično posle prekopavanja mi zemlju ostavimo „golu“ a to dovodi do isušivanja i razaranja zemlje.
Ne ostavljajmo zemlju golom, nemojmo je prekopavati nego je pokrivajmo, slamom, senom, kompostom kartonom. sejmo siderate.
Priroda to tako radi, u jesen otrese lišće sa drveća, osuši trave koje poležu po zemlji i tako je čuva od hladnoće i erozije. U proleće nikne mlada zelena trava koja čuva zemlju od pregrevanja i isušivanja.
Peti razlog je sledeći: prilikom prekopavanja, (oranja) humus koji se nalazi na površini zemlje i jedinu tu može vršiti svoju funkciju, mi praktički zakopavamo u dubinu gde se on obezvređuje i tako gubimo plodnost zemljišta.
S vremenom humus opet „ispliva“ na površinu zemlje, i ako znamo njegovu vrednost nećemo ga ponovo zakopavati i zaoravati u dubinu.
Potražite tekst „Šta je to humus i čega je on garant?“
I tako šta onda raditi sa zemljom ako je ne smemo orati i prekopavati? Zemlju možemo protresati bez okretanja, umesto ašova (štihaća) koristimo ploskorez Fokina, njime pravimo brazdice dubine najviše 5 cm. prvo uz duž leje posle popreko ili jednostavno uskim špicom kopamo isto tako do dubine 5 cm. Ukoliko je potrebno možemo se poslužiti još i grabljicama. Protresanje površinskog sloja zemlje možemo takođe raditi i kultivatorom „striž“.
Jedino što treba uraditi to je da te alate uvek imamo dobro naoštrene, kako bi mogli da radimo lako i brzo bez napora.
Posljednje uređivanje:
Princip br. 2 - Ne plevimo!
A kako onda, da ostavimo da nam korov sve uguši?
Ne pleviti - ne znači da sasvim ostavimo korove, tu decu prirode, da rastu po miloj volji. Borba protiv korova je obavezna, inače će nam potpuno ugušiti naše kultivisane biljke.
Kako to radimo? Korove je najbolje podrezivati 1- 2 cm. pod zemljom pre negošto prerastu, znači u pravo vreme kada njihova visina ne pređe
5 - 15 cm.
Možemo se služiti već poznatim alatima “ploskorez Fokina” ili “kultivatorom striž”, posečene korove ne uklanjamo sa leje, najbolje je da ih izmešamo sa zemljom na dubini 2 - 3 cm.
Da ponovimo: jednostavno posecimo korove i ostavimo ih tu gde su rasli.
A šta nam to daje, kakve su koristi od toga?
Kao prvo dolazi do potpunog uništavanja korova, ni jedna biljka ne može dugo živeti bez nadzemnog dela, jer kada koren ne dobija hranu od hlorofilnog dela biljke on je osuđen na umiranje.
Zato to korenje pišta novi nadzemni deo, pa kada izraste 5 - 10 cm. ne dozvolite mu da izraste više jer se onda obnavlja, mi ga ponovo podsečemo i tako 3-4 puta u toku sezone i oslobodićemo ga se za uvek.
A zašto ne odstranjujemo podrezane delove korova i ne stavljamo ih u kompostnu gomilu? Ostavljajući podrezane korove na leji mi smo u stvari tako malčirali zemlju i zaštitili je od sunca, vetra, erozije.
Kao drugo, taj tu ostavljeni korov će se postepeno razlagati, uz pomoć EM, i tako ćemo popraviti plodnost naše zemlje.
Kao treće, oslobodićemo se suvišnog rada sakupljanja korova nošenja na kompostnu gomilu i t.d.
Kao četvrto, vi ste praktično jednakomerno raspodelili po zemljištu kompost, ostavljajući korov tamo gde ste ga odrezali.
Kao peto, korenje korova će se razgraditi u zemlji i daće hranu našim kultivisanim biljkama isto tako kao što se dešava u prirodi.
A zašto onda sve jedno ne bi plevili, možemo isto tako da ostavljamo počupane korove na leji, jer ako plevimo sistematski korova takođe neće biti?
Razlika je u sledećem: Srezavši korov tik pod zemljom vi ćete izazvati ponovni rast tog istog korova, a kada ga kopate u dubinu ili čupate, u zemlji ostaju sitni korenčići iz kojih će poterati na desetine novih korova, umesto jednog. ( logično zer ne?)
No dobro, kako se boriti protiv višegodišnjih korova naučili smo se. A kako biti bitku sa semenima korova koji su ostali na leji? Tu ni plevljenje ne može pomoći.
Da bi se oslobodili od semena korova na samoj leji i tako smanjili rad kasnije kada on nikne među već posađenim ili posejanim biljkama treba na vreme odraditi neke umetnosti. Korove moramo na vreme odgajiti, da,da.
U rano proleće, dok se još nije otopio sav sneg, leje treba posipati pepelom ili tresetom, tek toliko da sneg malo potamni. Zatim pokrijte leje starim najlonom, I opteretite ga nečim da ga vetar ne bi odneo.
Pod slojem najlona potamnjeni sneg će se brzo otopiti, zemlja će se ispod najlona zagrejati te će korovi veoma brzo nići. To sve će trajati 10 - 14 dana, tada skinite najlon posecite mlade korove ploskorezom ili kultivatorom striž i ostavite otkriveno na 24 sata. Mlad korov je slabašan te će već posle prvog podrezivanja sav odumreti.
Posle toga kada prođe 24 sata ponovo pokrijte leje najlonom i ostavite leje pokrivene još nedelju-dve.
Obilazivši baštu videćete da je korov ponovo nikao, to su semena iz većih dubina, ponovite istu operaciju kao i prvi put.
Kroz 24 sata vi možete već posejati vaše kultivisane biljke, ali zapamtite zemlju ne prekopavamo!!! Jer ćete prekopavanjem izneti semena korova iz dubine na površinu i tako opet prouzrokovati nicanje korova.
Vreme koje potrošimo da bi pruzrokovali prevremeno nicanje korova je minimalno I nije teško a korist je velika jednostavno samo treba to odraditi u pravo vreme.
Plevljenje - to je najtezi i najneefikasniji način borbe sa korovima.
Princip br. 3 - Ne zalivati!!!
Sa nastupom večeri po našim baštama počinje da pada iz vedrog neba, pale se pumpe, odvijaju se slavine, troši se voda, struja, čitav jedan sveobuhvatni ritual koji uzima mnogo vremena, snage i novca.
Hajde da razmislimo da li je biljkama stvarno potrebno tako mnogo vode i ako nekima i jeste, kako olakšati I smanjiti rad i troškove.
Zapamtimo jednu tezu: lakše je vodu zadržati u zemlji nego je nalivati u nju beskonačno. I da li je to moguće? Vrlo jednostavno, ne dozvolimo da vlaga isparava iz zemlje.
Da bi to uradili zemlju treba zastirati, što se zove malčiranje.
Malčirati možemo pomoću raznih materijala, slame, sena, lišća, odležane piljevine, kartona i t.d.
Nije moguće baš uvek ne zalivati, ali moramo i znati da nisu baš sve biljke tako bespomoćne da ih moramo neprekidno zalivati.
U prvu grupu spada povrće koje slabo zna crpsti vodu iz zemlje, a vrlo mnogo je troši, to su: kupus, krastavac, salata, rotkvica.
U drugu grupu spada povrće koje takođe slabo crpi vodu, ali je i štedljivo troši, to su: luk I beli luk.
Treća grupa je povrće koje dobro crpi vodu, a i mnogo je troši to su: cvekla i repa.
I poslednja najbolja grupa su biljke koje dobro crpe vodu i štedljive su u potrošnji, to su: paprika, paradajz, mrkva, peršun, tikvice, tikve, dinje i lubenice.
Iz gore navedenog su i norme potrošnje vode za zalivanje, najviše vode ćemo potrošiti za prvu i treću grupu a najmanje za četvrtu a može biti da ih u opšte i ne zalivamo ukoliko budemo preduzeli neke mere prilikom njihove sadnje na stalno mesto.
Naprimer paradajz sadite tako da iskopate podublju rupu stavite u nju kompost ili dobro pregoreo stajnjak, jednu ribicu, kašičicu E-miksa i polako napunite rupu toplom vodom, stavite sadnicu u rupu i naspete zemlju, zagrnete i malčirate. I to je sve - nema potrebe ni za zalivanjem ni za đubrenjem celu sezonu osim ako se ne radi o plasteniku, a i tamo se redukovano zaliva. U slučaju duže trajajućeg hladnog vremena ispod 12 oC, a kada korenov sistem nije dovoljno razvijen potrebno je odraditi prihranu preko lista, EM-ekstratom, koprivom, razblaženim kokošijim izmetom i sl.
Kada sejemo mrkvu, treba dobro pokvasiti brazde pre stavljanja semena pa posle zasipanja pritisnemo zemlju daskom i pokrijemo najlonom, najlon ne skidamo do nicanja posle toga malčiramo odležalom piljevinom.
I tako šta možemo zaključiti iz svega toga?
Prvo i najvažnije zemlju treba zastirati, malčirati i tada ćemo imati više vremena za druženje sa članovima porodice ili kućnim ljubimcima.
A kako onda, da ostavimo da nam korov sve uguši?
Ne pleviti - ne znači da sasvim ostavimo korove, tu decu prirode, da rastu po miloj volji. Borba protiv korova je obavezna, inače će nam potpuno ugušiti naše kultivisane biljke.
Kako to radimo? Korove je najbolje podrezivati 1- 2 cm. pod zemljom pre negošto prerastu, znači u pravo vreme kada njihova visina ne pređe
5 - 15 cm.
Možemo se služiti već poznatim alatima “ploskorez Fokina” ili “kultivatorom striž”, posečene korove ne uklanjamo sa leje, najbolje je da ih izmešamo sa zemljom na dubini 2 - 3 cm.
Da ponovimo: jednostavno posecimo korove i ostavimo ih tu gde su rasli.
A šta nam to daje, kakve su koristi od toga?
Kao prvo dolazi do potpunog uništavanja korova, ni jedna biljka ne može dugo živeti bez nadzemnog dela, jer kada koren ne dobija hranu od hlorofilnog dela biljke on je osuđen na umiranje.
Zato to korenje pišta novi nadzemni deo, pa kada izraste 5 - 10 cm. ne dozvolite mu da izraste više jer se onda obnavlja, mi ga ponovo podsečemo i tako 3-4 puta u toku sezone i oslobodićemo ga se za uvek.
A zašto ne odstranjujemo podrezane delove korova i ne stavljamo ih u kompostnu gomilu? Ostavljajući podrezane korove na leji mi smo u stvari tako malčirali zemlju i zaštitili je od sunca, vetra, erozije.
Kao drugo, taj tu ostavljeni korov će se postepeno razlagati, uz pomoć EM, i tako ćemo popraviti plodnost naše zemlje.
Kao treće, oslobodićemo se suvišnog rada sakupljanja korova nošenja na kompostnu gomilu i t.d.
Kao četvrto, vi ste praktično jednakomerno raspodelili po zemljištu kompost, ostavljajući korov tamo gde ste ga odrezali.
Kao peto, korenje korova će se razgraditi u zemlji i daće hranu našim kultivisanim biljkama isto tako kao što se dešava u prirodi.
A zašto onda sve jedno ne bi plevili, možemo isto tako da ostavljamo počupane korove na leji, jer ako plevimo sistematski korova takođe neće biti?
Razlika je u sledećem: Srezavši korov tik pod zemljom vi ćete izazvati ponovni rast tog istog korova, a kada ga kopate u dubinu ili čupate, u zemlji ostaju sitni korenčići iz kojih će poterati na desetine novih korova, umesto jednog. ( logično zer ne?)
No dobro, kako se boriti protiv višegodišnjih korova naučili smo se. A kako biti bitku sa semenima korova koji su ostali na leji? Tu ni plevljenje ne može pomoći.
Da bi se oslobodili od semena korova na samoj leji i tako smanjili rad kasnije kada on nikne među već posađenim ili posejanim biljkama treba na vreme odraditi neke umetnosti. Korove moramo na vreme odgajiti, da,da.
U rano proleće, dok se još nije otopio sav sneg, leje treba posipati pepelom ili tresetom, tek toliko da sneg malo potamni. Zatim pokrijte leje starim najlonom, I opteretite ga nečim da ga vetar ne bi odneo.
Pod slojem najlona potamnjeni sneg će se brzo otopiti, zemlja će se ispod najlona zagrejati te će korovi veoma brzo nići. To sve će trajati 10 - 14 dana, tada skinite najlon posecite mlade korove ploskorezom ili kultivatorom striž i ostavite otkriveno na 24 sata. Mlad korov je slabašan te će već posle prvog podrezivanja sav odumreti.
Posle toga kada prođe 24 sata ponovo pokrijte leje najlonom i ostavite leje pokrivene još nedelju-dve.
Obilazivši baštu videćete da je korov ponovo nikao, to su semena iz većih dubina, ponovite istu operaciju kao i prvi put.
Kroz 24 sata vi možete već posejati vaše kultivisane biljke, ali zapamtite zemlju ne prekopavamo!!! Jer ćete prekopavanjem izneti semena korova iz dubine na površinu i tako opet prouzrokovati nicanje korova.
Vreme koje potrošimo da bi pruzrokovali prevremeno nicanje korova je minimalno I nije teško a korist je velika jednostavno samo treba to odraditi u pravo vreme.
Plevljenje - to je najtezi i najneefikasniji način borbe sa korovima.
Princip br. 3 - Ne zalivati!!!
Sa nastupom večeri po našim baštama počinje da pada iz vedrog neba, pale se pumpe, odvijaju se slavine, troši se voda, struja, čitav jedan sveobuhvatni ritual koji uzima mnogo vremena, snage i novca.
Hajde da razmislimo da li je biljkama stvarno potrebno tako mnogo vode i ako nekima i jeste, kako olakšati I smanjiti rad i troškove.
Zapamtimo jednu tezu: lakše je vodu zadržati u zemlji nego je nalivati u nju beskonačno. I da li je to moguće? Vrlo jednostavno, ne dozvolimo da vlaga isparava iz zemlje.
Da bi to uradili zemlju treba zastirati, što se zove malčiranje.
Malčirati možemo pomoću raznih materijala, slame, sena, lišća, odležane piljevine, kartona i t.d.
Nije moguće baš uvek ne zalivati, ali moramo i znati da nisu baš sve biljke tako bespomoćne da ih moramo neprekidno zalivati.
U prvu grupu spada povrće koje slabo zna crpsti vodu iz zemlje, a vrlo mnogo je troši, to su: kupus, krastavac, salata, rotkvica.
U drugu grupu spada povrće koje takođe slabo crpi vodu, ali je i štedljivo troši, to su: luk I beli luk.
Treća grupa je povrće koje dobro crpi vodu, a i mnogo je troši to su: cvekla i repa.
I poslednja najbolja grupa su biljke koje dobro crpe vodu i štedljive su u potrošnji, to su: paprika, paradajz, mrkva, peršun, tikvice, tikve, dinje i lubenice.
Iz gore navedenog su i norme potrošnje vode za zalivanje, najviše vode ćemo potrošiti za prvu i treću grupu a najmanje za četvrtu a može biti da ih u opšte i ne zalivamo ukoliko budemo preduzeli neke mere prilikom njihove sadnje na stalno mesto.
Naprimer paradajz sadite tako da iskopate podublju rupu stavite u nju kompost ili dobro pregoreo stajnjak, jednu ribicu, kašičicu E-miksa i polako napunite rupu toplom vodom, stavite sadnicu u rupu i naspete zemlju, zagrnete i malčirate. I to je sve - nema potrebe ni za zalivanjem ni za đubrenjem celu sezonu osim ako se ne radi o plasteniku, a i tamo se redukovano zaliva. U slučaju duže trajajućeg hladnog vremena ispod 12 oC, a kada korenov sistem nije dovoljno razvijen potrebno je odraditi prihranu preko lista, EM-ekstratom, koprivom, razblaženim kokošijim izmetom i sl.
Kada sejemo mrkvu, treba dobro pokvasiti brazde pre stavljanja semena pa posle zasipanja pritisnemo zemlju daskom i pokrijemo najlonom, najlon ne skidamo do nicanja posle toga malčiramo odležalom piljevinom.
I tako šta možemo zaključiti iz svega toga?
Prvo i najvažnije zemlju treba zastirati, malčirati i tada ćemo imati više vremena za druženje sa članovima porodice ili kućnim ljubimcima.
Propali Poljoprivrednik
Iskusan lik
- Tu od
- 25 Lip 2014
- Poruka
- 3,435
Uz dužno poštovanje, jako "informativno" štivo, ali koliko se da zaključiti sami copy - paste princip. Takve stvari se daju raditi na malim površinama, povrtnjacima i bašćama uglavnom.
Inkorporirati takav način proizvodnje i takve zahvate u modernoj poljoprivredi je nemoguće. Em mehanizacija iziskuje puno veća ulaganja nego "normalna" mehanizacija, em se treba da izvinete s time zaje*avati. Pa korpiva počepi dizne na prskalici, pa ovo 'vako, ono 'nako. Sto babica, kilavo dijete, tako i ovo, što više prtljaš sa različitim stvarima, to više "štete" za razum/logiku. Ekologija je nešto drugo, a mi svi na "veliko" trčimo ka što manje ulaganja, a veća dobit. Jednostavno je tako postavljena komercijalizacija i gotovo.
Dakle, bašće da, Poljoprivreda kao opsežna djelatnost, pogotovo ratarstvo, ne. Barem, ne ovom tehnikom koju @draza propagira.
Izbjegavanje oranja je moguće u nekim situacijama, ne u svim. Još smo mi daleko od "Američke" poljoprivrede, nema puno obrade tla, ali zato kemija ubija. Plodored zanemaren jer ima parcela na kojima kukuruz ide na kukuruz zadnjih 100 godina kroz 3 pokoljenja farmera. Daleko od toga da nema dobrih strana, ali nas to nebi trebalo zabrinjavati, em' su naše zemlje drugačije, em' je drugačiji princip rada.
Inkorporirati takav način proizvodnje i takve zahvate u modernoj poljoprivredi je nemoguće. Em mehanizacija iziskuje puno veća ulaganja nego "normalna" mehanizacija, em se treba da izvinete s time zaje*avati. Pa korpiva počepi dizne na prskalici, pa ovo 'vako, ono 'nako. Sto babica, kilavo dijete, tako i ovo, što više prtljaš sa različitim stvarima, to više "štete" za razum/logiku. Ekologija je nešto drugo, a mi svi na "veliko" trčimo ka što manje ulaganja, a veća dobit. Jednostavno je tako postavljena komercijalizacija i gotovo.
Dakle, bašće da, Poljoprivreda kao opsežna djelatnost, pogotovo ratarstvo, ne. Barem, ne ovom tehnikom koju @draza propagira.
Izbjegavanje oranja je moguće u nekim situacijama, ne u svim. Još smo mi daleko od "Američke" poljoprivrede, nema puno obrade tla, ali zato kemija ubija. Plodored zanemaren jer ima parcela na kojima kukuruz ide na kukuruz zadnjih 100 godina kroz 3 pokoljenja farmera. Daleko od toga da nema dobrih strana, ali nas to nebi trebalo zabrinjavati, em' su naše zemlje drugačije, em' je drugačiji princip rada.
iwanho,
mesto da si ozbiljno prostudirao i dobro porazmislio to što je izneto na prethodnim postovima i da se uveriš u nešto, ti tražiš od mene nešto sa velikom dozom cinizma sa ovakvom mojom preskromnom mehanizacijom koja je pogodna samo za manje površine, odn. drugim rečima čekaš druge da ti "na tanjiru" ("na pladnju") uruči materijalne dokaze na delu radi dokazivanja na sve gore navedeno, što samo ukazuje ne veruješ uopšte (tvoj problem, a i brgud-ov i ostalih koji su te lajkovali) i da nisi uopšte spreman prihvatiti te gore iznesene činjenice niti da se sam pokreneš da izmeniš nešto počev od mikro bašte pa polako postupnim putem do većih površina od nekoliko hektara sa različitim kulturama tj. da nastavljaš lakšim putem i dalje sve po starom pa čak i po cenu upropašćivanja svoje zemlje, i sebe, i okoline, itd. itd...........
Pogledaj ove dve dole tabele pa se dobro porazmisli........
Mala škola poznavanja prirode
93% hrane biljke dobijaju iz vazduha.
Glavna hrana biljaka je ugljen - dioksid, a 70% ugljen-dioksida stvaraju mikroorganizmi.
Biljka uzima ugljen - dioksid pomoću otvora na listovima koje se zovu "stome" ustvari to su njihova usta.
Ukoliko u zemljištu nema biljnih ostataka, nema ni mikroorganizama a nema ni hrane za biljke.
Hraneći biljke na neprirodan način sa veštačkim đubrivima i sa drugim "hemikalijama" tzv. "pesticidima", plodovi su bez ukusa i bez slasti.
Takvi plodovi nam nisu lek, već otrov.
www.agroklub.rs
mesto da si ozbiljno prostudirao i dobro porazmislio to što je izneto na prethodnim postovima i da se uveriš u nešto, ti tražiš od mene nešto sa velikom dozom cinizma sa ovakvom mojom preskromnom mehanizacijom koja je pogodna samo za manje površine, odn. drugim rečima čekaš druge da ti "na tanjiru" ("na pladnju") uruči materijalne dokaze na delu radi dokazivanja na sve gore navedeno, što samo ukazuje ne veruješ uopšte (tvoj problem, a i brgud-ov i ostalih koji su te lajkovali) i da nisi uopšte spreman prihvatiti te gore iznesene činjenice niti da se sam pokreneš da izmeniš nešto počev od mikro bašte pa polako postupnim putem do većih površina od nekoliko hektara sa različitim kulturama tj. da nastavljaš lakšim putem i dalje sve po starom pa čak i po cenu upropašćivanja svoje zemlje, i sebe, i okoline, itd. itd...........
Pogledaj ove dve dole tabele pa se dobro porazmisli........
Mala škola poznavanja prirode
93% hrane biljke dobijaju iz vazduha.
Glavna hrana biljaka je ugljen - dioksid, a 70% ugljen-dioksida stvaraju mikroorganizmi.
Biljka uzima ugljen - dioksid pomoću otvora na listovima koje se zovu "stome" ustvari to su njihova usta.
Ukoliko u zemljištu nema biljnih ostataka, nema ni mikroorganizama a nema ni hrane za biljke.
Hraneći biljke na neprirodan način sa veštačkim đubrivima i sa drugim "hemikalijama" tzv. "pesticidima", plodovi su bez ukusa i bez slasti.
Takvi plodovi nam nisu lek, već otrov.
Regenerativna poljoprivreda u dosluhu sa prirodom
Direktna setva bez obrade zemljišta, odnosno no till koncept, zahteva period tranzicije od pet godina. Sa oranja se postepeno prelazi na strip still, odnosno minimalnu obradu, i sejanje kukuruza, a potom se seju ječam i suncokret. Ovo je primer Branimira Popova, koji je u pet godina imao ovkav...
www.agroklub.rs
Posljednje uređivanje:
brgud
Iskusan lik
- Tu od
- 4 Lis 2013
- Poruka
- 5,768
Kao što se moglo naslutiti iz mog prethodnog posta, linkanje i prepisivanje teksta!
To je sasvim jasno, prvi pasus prethodnog posta je napisan (bez velikog slova na početku rečenice, bez glave i repa).
Ostali dio posta je prepišen ! A to se da zaključiti iz toga što su rečenice razmaknute i pravilne.
Kao i ostali postovi ovog forumaša!
To je sasvim jasno, prvi pasus prethodnog posta je napisan (bez velikog slova na početku rečenice, bez glave i repa).
Ostali dio posta je prepišen ! A to se da zaključiti iz toga što su rečenice razmaknute i pravilne.
Kao i ostali postovi ovog forumaša!
brgud,
pa šta ako je "prepišen"?
To je plod tuđih i proverenih istraživanja.
Ko te tera da pratiš ovu temu ako te ne interesuje uopšte u vezi očuvanja životne sredine i očuvanja svog zdravlja i svojih bližnjih?
"Pametan se uči na tuđim greškama, a budala na sopstvenim" tj. nastavi ti dalje stihijski kako ti smatraš da treba da radiš na tradicionalan način.
pa šta ako je "prepišen"?
To je plod tuđih i proverenih istraživanja.
Ko te tera da pratiš ovu temu ako te ne interesuje uopšte u vezi očuvanja životne sredine i očuvanja svog zdravlja i svojih bližnjih?
"Pametan se uči na tuđim greškama, a budala na sopstvenim" tj. nastavi ti dalje stihijski kako ti smatraš da treba da radiš na tradicionalan način.
Da li svi Vi uopšte shvatate da je zemlja, koju posedujete, tj. zemljište jedina materija na ovom svetu koja se ne može napraviti niti proizvesti, i da neodgovornim odnosom prema zemlji vrlo brzo će ista postati nepovratno besplodna i beskorisna?
Zapitajte se kako su prastari narodi Bliskog Istoka sa primitivnom tehnologijom tj. bez oranja, đubrenja, ikakve biljne zaštite,.... uspeli da ostvare čak oko 30 tona pšenice/hektaru?
A koliki je današnji prosek pšenice po hektaru sa svom tzv. najmodernijom mehanizacijom i svim hemikalijama?
Zapitajte se kako su prastari narodi Bliskog Istoka sa primitivnom tehnologijom tj. bez oranja, đubrenja, ikakve biljne zaštite,.... uspeli da ostvare čak oko 30 tona pšenice/hektaru?
A koliki je današnji prosek pšenice po hektaru sa svom tzv. najmodernijom mehanizacijom i svim hemikalijama?
iwanho
Iskusan lik
- Tu od
- 30 Lis 2008
- Poruka
- 8,628
Draza,
kolega AirBoX ti je sažeto skrenul pažnju na glavne probleme. Nikad se bez sagledavanja sveukupnosti ne povoditi za tuđim praksama, a pogotovo ne Amerikancima, kiji su jedni od najvećih zagađivaća planeta.
Da bi neka teorija bila primjenjiva, treba se potvrditi u praksi. Više vjerujem iskustvima nego teoriji kod koje se iznose samo dobre strane. Zato sam te upitao za tvoja iskustva. Ako ih nemaš, nikom ništa, ali je određeni pokazatelj. Pokušal sam nastirati tlo malčem i dobi lijepo humusno rastresito tlo, ali kao nuspojavu velik broj zemljišnih štetočina. Veliki sam protivnik kemije u poljoprivredi. Unatoč tomu ne mogu je u potpunosti izbjeći. Dakle svu moju proizvodnju za vlastite potrebe: povrće, razno voće, kukuruz, pšenica, krumpir i buče, radim sa što manje kemije. Uspio sam izbjeći sve kemijske preparate, osim mineralnog gnojiva i jednog kemijskog tretiranja krumpirovih zlatica (unatoč skupljanju starih). Ako ja, koji proizvodim samo za svoje potrebe, ne mogu bez onoga protiv čega sam, ne vidim kako bi to, u današnjim uvjetima proizvodnje, mogli komercijalni proizvođači.
Kak sam prije napisal, u mome kraju se na taj način radi stoljećima i zemlja je jednako rodna kao i prije. Stoga očekujem da se zbog takvog načina proizvodnje ni u nekoliko idućih stoljeća neće pogoršati.
Ako napišeš što proizvodiš i želiš znati kak to ja radim, sa zadovoljstvom ću ti prenijeti svoja iskustva. Ako ti se moji savjeti ne sviđaju, neću omalovažavati tvoje, niti bilo čije, razmišljanje. Svatko ima pravo raditi kak smatra da mu je najprihvatljivije.
Stara izreka kaže: "Lako je tuđim po koprivama mlatit"
kolega AirBoX ti je sažeto skrenul pažnju na glavne probleme. Nikad se bez sagledavanja sveukupnosti ne povoditi za tuđim praksama, a pogotovo ne Amerikancima, kiji su jedni od najvećih zagađivaća planeta.
Da bi neka teorija bila primjenjiva, treba se potvrditi u praksi. Više vjerujem iskustvima nego teoriji kod koje se iznose samo dobre strane. Zato sam te upitao za tvoja iskustva. Ako ih nemaš, nikom ništa, ali je određeni pokazatelj. Pokušal sam nastirati tlo malčem i dobi lijepo humusno rastresito tlo, ali kao nuspojavu velik broj zemljišnih štetočina. Veliki sam protivnik kemije u poljoprivredi. Unatoč tomu ne mogu je u potpunosti izbjeći. Dakle svu moju proizvodnju za vlastite potrebe: povrće, razno voće, kukuruz, pšenica, krumpir i buče, radim sa što manje kemije. Uspio sam izbjeći sve kemijske preparate, osim mineralnog gnojiva i jednog kemijskog tretiranja krumpirovih zlatica (unatoč skupljanju starih). Ako ja, koji proizvodim samo za svoje potrebe, ne mogu bez onoga protiv čega sam, ne vidim kako bi to, u današnjim uvjetima proizvodnje, mogli komercijalni proizvođači.
Kak sam prije napisal, u mome kraju se na taj način radi stoljećima i zemlja je jednako rodna kao i prije. Stoga očekujem da se zbog takvog načina proizvodnje ni u nekoliko idućih stoljeća neće pogoršati.
Ako napišeš što proizvodiš i želiš znati kak to ja radim, sa zadovoljstvom ću ti prenijeti svoja iskustva. Ako ti se moji savjeti ne sviđaju, neću omalovažavati tvoje, niti bilo čije, razmišljanje. Svatko ima pravo raditi kak smatra da mu je najprihvatljivije.
Stara izreka kaže: "Lako je tuđim po koprivama mlatit"
iwanho,
ne povodim se uopšte za Amerikancima kad je "no till" prvi put primenjen u Južnoj Americi, pa u Brazilu,...... pa tek onda u Americi i kasnije u Evropi. Odavno znam da je zemlja u SAD (USA) već više decenija odavno bezživotno mrtva tj. bez ikakvih uslova za život mikroorganizama, glista, .... usled zatrovanosti i konstantnih masovnih veštačkih đubrenja i hemijskih prskanja sa "Roundupom".......itd.....itd..... itd......
Drugo, sve što sam "prepišeno" tj. copy/paste ubacio nije uopšte teorija, nego su drugi sve to odavno još pre oko 100 i više godina eksperimentisali i iskustveno proverili u praksi u Rusiji, i pri tom su postignuti rezultati koji su bili daleko iznad očekivanih, a nije se zaživelo u praksi jer je to protiv interesa moćnika koji ne žele čovečanstvu nezavisnost.
Treće, što se tiče malčiranja, nisi mi naveo čime si malčirao, a uloga malčiranja je samo održavanje vlage u zemljištu tokom tropskih vrućina kao i suzbijanje korova. Da bi zemlja bila rastresita, nakon završenih branja iz bašte (ili njive) treba posaditi što češće raznorazne siderate, ili još bolje najkasnije do 15.-og septembra u godini posaditi ozimu raž .....itd......itd.....itd..... (za detalje biće kasnije reči ako bude zainteresovanja).
Što se tiče štetočina u zemlji, postoji prirodno sredstvo, i ne bih hteo navesti ime tog proizvoda zbog zabranjene reklame na ovom forumu ako se ne varam. Što se tiče krompirovih zlatica, takođe sa istim navedenim sredstvom u slučaju izleganja iz zemlje, a što se tiče doletanja zlatica iz daljina, kažu da je trava buvač odličan za rasterivanje zlatica (uz sadnju krompira seje se i buvač). Pouzdano znam iz iskustva da divlja trešnja takođe veoma efikasno rasteruje zlatice. Što se tiče mehaničkog odstranjivanja zlatica, radi znatnog ubrzavanja tog mukotrpnog posla postoji genijalna i veoma prosta ruska konstrukcija, i taj snimak je na facebooku.
Varaš samog sebe što se tiče očuvanosti tvoje zemlje, jer je sa hemizacijom zemlje započeta od pre oko 50 godina tako da očekuj ubrzani propadak zemlje u što skorije vreme jer smo svi mi izloženi namernom zaprašivanju sa neba sa ciljem onesposobljavanja gajenja svega što je prirodno i nametanja GMO semena. Mnogi indijski poljoprivrednici su masovno izvršili samoubistva zbog katastrofalnog lošeg prinosa GMO semena i ogromnih dugova. Da li primećuješ oko sebe ubrzano propadanje voćaka, drveća?
ne povodim se uopšte za Amerikancima kad je "no till" prvi put primenjen u Južnoj Americi, pa u Brazilu,...... pa tek onda u Americi i kasnije u Evropi. Odavno znam da je zemlja u SAD (USA) već više decenija odavno bezživotno mrtva tj. bez ikakvih uslova za život mikroorganizama, glista, .... usled zatrovanosti i konstantnih masovnih veštačkih đubrenja i hemijskih prskanja sa "Roundupom".......itd.....itd..... itd......
Drugo, sve što sam "prepišeno" tj. copy/paste ubacio nije uopšte teorija, nego su drugi sve to odavno još pre oko 100 i više godina eksperimentisali i iskustveno proverili u praksi u Rusiji, i pri tom su postignuti rezultati koji su bili daleko iznad očekivanih, a nije se zaživelo u praksi jer je to protiv interesa moćnika koji ne žele čovečanstvu nezavisnost.
Treće, što se tiče malčiranja, nisi mi naveo čime si malčirao, a uloga malčiranja je samo održavanje vlage u zemljištu tokom tropskih vrućina kao i suzbijanje korova. Da bi zemlja bila rastresita, nakon završenih branja iz bašte (ili njive) treba posaditi što češće raznorazne siderate, ili još bolje najkasnije do 15.-og septembra u godini posaditi ozimu raž .....itd......itd.....itd..... (za detalje biće kasnije reči ako bude zainteresovanja).
Što se tiče štetočina u zemlji, postoji prirodno sredstvo, i ne bih hteo navesti ime tog proizvoda zbog zabranjene reklame na ovom forumu ako se ne varam. Što se tiče krompirovih zlatica, takođe sa istim navedenim sredstvom u slučaju izleganja iz zemlje, a što se tiče doletanja zlatica iz daljina, kažu da je trava buvač odličan za rasterivanje zlatica (uz sadnju krompira seje se i buvač). Pouzdano znam iz iskustva da divlja trešnja takođe veoma efikasno rasteruje zlatice. Što se tiče mehaničkog odstranjivanja zlatica, radi znatnog ubrzavanja tog mukotrpnog posla postoji genijalna i veoma prosta ruska konstrukcija, i taj snimak je na facebooku.
Varaš samog sebe što se tiče očuvanosti tvoje zemlje, jer je sa hemizacijom zemlje započeta od pre oko 50 godina tako da očekuj ubrzani propadak zemlje u što skorije vreme jer smo svi mi izloženi namernom zaprašivanju sa neba sa ciljem onesposobljavanja gajenja svega što je prirodno i nametanja GMO semena. Mnogi indijski poljoprivrednici su masovno izvršili samoubistva zbog katastrofalnog lošeg prinosa GMO semena i ogromnih dugova. Da li primećuješ oko sebe ubrzano propadanje voćaka, drveća?
NEWHOLLAND
Iskusan lik
- Tu od
- 15 Srp 2010
- Poruka
- 5,601
Dobro da si stavio upitnik. Pomislio bi da nas sve skupa zajebavas.
NEWHOLLAND.
a zašto bih Vas sve zajebavao kad uopšte i nemam razloga za to, a i nije mi u prirodi da činim takve stvari?
Ponavljam, tvoj problem što ne veruješ u to što je već odavno oko 100 godina probano, eksperimentisano i zaključeno.
a zašto bih Vas sve zajebavao kad uopšte i nemam razloga za to, a i nije mi u prirodi da činim takve stvari?
Ponavljam, tvoj problem što ne veruješ u to što je već odavno oko 100 godina probano, eksperimentisano i zaključeno.
