Opet copy/paste, šta drugo?
"Koristite zelena đubriva ( pronađite sebe)
Ivan Parfentevič Zamjatkin o višestrukom povećanju prinosa
Skoro 10 godina od uvođenja sistema organske proizvodnje u svojoj bašti, me je ubedilo u svoje ogromne prednosti u odnosu na tradicionalnu tehnologiju.
Kao kontrolu koristio sam farme i poljoprivredna dobra iz okruženja, jer ne postoje pouzdani statistički podaci na malim parcelama, ( 6 - 10 ari).
Zemljište sam dobio od bivše državne firme, bilo je orano, i prskano kako herbicidima tako pesticidima, te trovano i veštačkim đubrivima kako bi dobivali što veće prinose?!
Zemljište - peščana ilovača, plitka crnica sa niskim sadržajem humusa 2-3%, plužni đon je bio na dubini od 15 -18 cm tako da je bilo skoro nemoguće prekopavati ašovom.
Prve godine sam pokušavao unositi što više stajnjaka i druge organske materije, dok nisam shvatio da moj budžet, budžet penzionera ne bi mogao da podnese takav teret. A trebalo je tu i mnogo snage i vremena da bi se unelo svo to đubrivo u zemlju.
Počeo sam da istražujem siderate, (zeleno đubrivo), proveravao korist od njih i razvijao svoje poljoprivredne tehnike. Posebno su mi se dopali: ozima raž, uljana repica, slačica, facelija, grahorica, zob, detelina,... a i još neke druge. Ne prezirem ni korove kao što su štir i erodium. Sada kod mene nema monokulture, leje se zelene od snega do snega.
Dakle, u rano proleće, ispod snega počinje sa vegetacijom ozima raž, od koje se nakupi, do setve osnovnih kultura, 200 - 300 kg zelene mase po aru. Praktično, dok još traje zima ili u kasnu jesen posejem faceliju kojoj je potrebno samo 40 - 45 dana da bi dobila 300 kg. mase po aru, i ova biljka sa lakoćom podnosi mraz od minus 8 do minus 9 stepeni. Prekrasno zelenišno đubrivo grahorica, koje ne samo da daje nadzemnu masu nego i jak korenov sistem koji, besplatno, akumulira azot i rastresa zemljište do dubine od čak 1 metra i više.
Rano počinje da vegetira kokotac, ponekad raste do novembra, u prvoj godini nakon setve daje 3 košenja odličnog đubriva, a koren mu takođe đubri i protresa zemljište i pravi ga strukturnim. Sličan „rad“ vrši i višegodišnja esparzeta, ali na još većoj dubini i na još slabijim zemljištima.
Uljana repica, slačica, zob (ovas), piskavica, lupina, brzo rastu i daju i po 500 - 600 kg zelene mase po aru. Sejem ih krajem jula - početkom avgusta, nakon skidanja luka i belog luka, ranog krompira i dr. U oktobru ovo zeleno đubrivo unosim u zemljište na dubinu od 10 - 12 cm ili ga ostavim na površinu kao malč.
Od skupih organskih đubriva, još bolje od hemijskih kao i pesticida i herbicida potpuno sam se odvikao. Jedino što dovlačim sa strane to je brezovo lišće iz šume koja raste u blizini i pepeo od drveta.
Sve kulture gajim isključivo na uskim lejama (40 do 50 cm širine u pravcu sever - jug) sa prolazima od 1 metra širine, ovakav način sadnje daje mnogo svetlosti, vazduha, i hrane za svaku biljku.
Zdrave, bujno i ubrzano rastuće biljke odupiru se bolestima i štetočinama, a pošto tu uvek ima obilje medonosnog bilja koje privlače entomofage, (organizmi koji jedu štetne insekte). Tako da se sredstva za zaštitu bilja u opšte ne koriste. Leje obavezno malčiram.
Rezultat: zemljište sadrži 8 - 10% humusa, izvanredno je rastresito, (kada sadim paradajz nije mi potrebno nikakvo oruđe, za zabijanje kolja samo rukom), smanjila se je potreba za vodom za 3 - 4 puta, korova je nekoliko puta manje jer ne mogu da probiju malč - zemljište u ovakvom slučaju postaje porozno, strukturno, ne zahteva ni oranje ni kopanje. Minimum obrade ploskorezom na dubini setve od 5-7 cm. Što je mnogo efikasnije nego rad sa motikom.
U 2001 godini zemlja je izdržala još jedan izazov: skoro celo leto vazduh je bio suv i temperatura nije padala ispod +35 stepeni C u hladovini.
Zemljište na stazama je bilo toliko vruće da se nije moglo hodati bosom nogom. I pored toga što je nešto kiše palo, takva visoka temperatura je veoma loše uticala na krompir, kupus i drugo povrće.
Veliki prepadi vlažnosti i temperature na susednim parcelama dovodili su do pucanja krtola krompira, glavica kupusa i korenja drugog povrća.
Moje leje, zasićene organskom materijom, i debelim slojem malča neutralisale su uticaj vremena.
Kao rezultat tog mog rada navodim neke prinose: sorta krompira Borodianski rozi je u 2000 godini doneo prinos od1680 kg. po aru, a sada već 1820 kg. (u okolini je prinos od 13 tona po hektaru) u proseku sam u svakoj kućici imao po 4,5kg. krompira, a u pojedinim i po 8 kg. krompira.
Kupus sorte moskovski kasni i krautman davali su 1 tonu sa ara, a sada 1820 kg. po aru, na okolnim farmama 20 tona po hektaru.
Posejao sam ozimu raž i ovas na 10 m2, za seme prinos raži je bio 7 kg zrna, ( to je 7 tona po hektaru dok je na okolnim farmama prinos bio jedva nešto preko 1700 kg./po hektaru), ovsa sam imao 8,3 kg. po aru tj. 8300 kg. na hektar na okolnim farmama jedva 1800 kg na hektar).
Meni su mnogo puta govorili, lako je na jednoj ili destak leja povećati prinos za deset puta a kako povećati prinos bar za 2-3 puta na stotinama hektara, na velikim površinama?!
Napominjem da nije lako i ne može se ni na malim površinama odjednom povećati prinos za toliko puta, ukoliko radimo na konvencionalan način.
Ukoliko teškim mašinama prolazimo preko njiva, nekoliko puta godišnje, zemlja i ne može biti drugačija nego tvrda i nepropusna.
Plodnost se može povećati i bez đubriva „broj 1“, stajnjaka, ukoliko sejemo siderate i koristimo maksimalnu rotaciju biljaka, te koristimo iskustva iz prošlosti kao i moderna saznanja, na primer sejanje dve ili više vrsta biljaka na jednoj parceli. Normalno za ovaj način rada treba uključiti vlastiti mozak a ne samo gledati TV reklame i šta nam voditelji pričaju.
И. П. Замяткин,
п. Шушенское, Красноярский край
газета «к Земле с любовью!», март 2016 г."
koje vjeruju i pokusavaju uvjerit druge.
