Dogodovštine iz naših života

[labavi01]

kolegice svaka čast na slici,tvojoj i pozadinskoj(hm,tu mislim na kuču)angel):,za kile ne mari sam znaš kaj ......kad bi mi to mogli čenđati,tvoj višak taman meni faliangel):
no bitno je da si imala lijep dan......ja danas dopodne još nešt prčkal sa kontejnerima(valjda me nebude Bog kaznio),popodne komšijski tračevi i odmor,sutra zorka i motorka......pozdrav:icon_thumright:

 

[johabica]

No,i nas dvoje u prosjeku sasvim solidno izgledamo - kile na taman - taman.:icon_lol::icon_lol::icon_lol:

 

[labavi01]

je u pravu si,nego imam lovačko oko,al nisam siguran jel je u celofanu bila šunkica ili.....(daj reci da je da se ne sramotim):icon_super:

 

[ajkula]

johabice ,da nije u celofanu riba,mislim onakva drvena,sigurno je prijatelj ribić,Đuro naša johabica je naj taman,što misliš da im 40 kila a znaš da vjetar puše iz Međimurja bi ju otpuhao do Podravine,a što se tiče izgleda kuće i okoline tu samo mogu reći :icon_pray::icon_pray::icon_pray:,vidi se da žensko ima zadnju rijeć

 

[vlč.puknuti]

Ajkula moram te ispraviti , oprosti .
Znamo kako dočekuje goste i snahe , putnike i namjernike ,
Znamo kako i sama uživa , koliko se brine i žrtvuje , ovo nije kuča ,... ovo je dom .

vaš veelčasni

 

[johabica]

@đuro,bio si blizu,a@ajkula opasno blizu - jedan šaran je bio u pitanju - ono što naš prijatelj najviše voli i još mu jedan petak nije prošao a da on na jede ribu.makar iz konzetve ili one mala girice.sada će mu ovaj šaran od četiri kile - da je bilo većeg ja bih mu ga bila uzela - dostajati bar za tri petka.

Mi smo stara generacija,i skupilo se nepotrebnh čaša,šalica,kravata,remenja,parfema koji nam nisu po nosu,svjetiljki ,poslužavnika koji se nikada ne iznose na stol jer nam nisu po šlifu i nekakvih drangulija koje iz učitivosti i poštovanaja prema poklonitelju skupljaju jedno vrijeme prašinu na vidljivom mjestu a onda ili na tavanu ili u kanti za smeće - pa smo postali praktični - a i vremena se promjenila - kuna se malo drugačije gleda - kad se već troši - nek je za neku korist. Dogovorili smo se da je poklon samo simblika pažnje - minimalan trošak,tek reda radi - ono najvrijednije je ono druženje tih par sati dok se nađemo,popričamo i nasmijemo.Nešto vrijednije se poklanja samo za izuzetne prilike, ali ni to nije obavezujuće - kako tko može u tome trenutku - ako nemože - dovoljno je samo da se pojavi na slavlju.To je zapravo najvrijedniji poklon slavljeniku - kada mi prijatelj dođe i sjedne kraj mene.Sve je ostalo nebitno.

 

[johabica]

Ajkula moram te ispraviti , oprosti .
Znamo kako dočekuje goste i snahe , putnike i namjernike ,
Znamo kako i sama uživa , koliko se brine i žrtvuje , ovo nije kuča ,... ovo je dom .

vaš veelčasni

Dušice,ti si tako dobar i pametan - a ja sam ti najbolja prijateljica.inlove):

A za ono ostalo kaj si nažvrljal - dečko - alkaponka i -

[/IMG]

 

[ajkula]

Uh vidiš johabice da sam bio blizu,ja sam mislio da je riba u stilu onoga što ti je johabi kupio na proljetnom sajmu,ukras od drveta,ali od ovog tvog poklona bude veća korist,još onako ako završi na polutke na žaru,mljac mljac:icon_pidu::icon_pidu:,puknuti što se tiče izraza dom,ne znam da si netko ne uzme po loše tu riječ kada se spominje i da ja tebe ispravim to nije kuća ,to je mjesto ugodnog življenja i ova johabicina zaslužuje da prezentira čari kontinenta,da nije sve lijepo samo na moruclap):clap):clap):

 

[johabica]

Evo čekam oče pasti kiša-oblačno je,ali bude to vjerojatno opet ono - obečanje - ludom radovanje,a možda se i varam,pseto me panično tržilo da uđe u kuću - a zna ona procjeniti,takve prognostičarke ko što je moja Nina nigdje nema,niti đuro stršni joj sigurno nije ravan - dan prije kiše ta spava ko da su joj grobari preko riti zadnju lopatu zemlje hitili - ilitiga ko krepano pseto.Eto je i sada tu do mojih nogu.

E me sjetilo sada kako sam prošli tjedan na sajmu salatu prodavala - a su me zeznuli ko zelenku - mene - jednu iskusnu trgovku naviklu na svakakve psine - smjestili mi ko zadnjoj blentači.Ma ta salata mene ove sezone košta i ponosa i živaca,evo već dva tjedna zaredom nešt meni u trgovini neštima.Nije da meni nije lijepo tamo raditi - znamo se svi poprijeko,uvijek neku zezanciju istjeramo - a imam ja tamo jednog prijatelja sa kojim se znamo pola života,gazdek ga zovemo,penzioner je to jedan na početku svoje penzionerske karijere,i pitala ja njega jednom tako - a kolka ti je penzija,jel vrijedi šta?Dvije i osamsto -veli on meni,a ja izbečim oči i velim - a-uuuuuu materemu,a jel može da ti mene staviš na listu čekanja u slučaju da ostaneš udovac a ja ostanem udovica pa da se ja onda za tebe udam (ma kaj ti misliš da se ja samo ovdje na forumu udajem,udavača sam ja posvuda di sam,hehe.....) - biću dobra -daš mi penziju i nemaš brige samnom,nemoramo se niti vidjeti do novog prvog u mjesecu.Može veli on,nemaš brige,prva si na listi.I tako sada ja uvijek kad ga vidim,a to je svake srijede,njega pitam - jesam li još uvijek prva?A veli meni on - ma ne samo prva,nego deset mjesta ispod tebe nema nikoga,pa tek onda dolazi druga po redu.Tako ti ja držim čvrsto to prvo mjesto,i uvijek se mi i svi oko nas nasmijemo pošteno dok nas dvoje utvrđujemo trenutačno stanje na listi čekanja.I te je srijede bilo tako,nasmijali se mi odmah ujutro,a onda je posao počeo uzimati maha.a ta salata moja,ta koju prodajem,to ti je sada jedna čisto ekološka salata - niti jednom šrpricana nije bila - majke mi.Pa meni još kada smo je prvi puta rezali sinula sjajna ideja - markentiški trik - marketing je jaka stvar -ufuraš se u štih - a ljudi ko ljudi - vole oni tako da im se nešt objasni,pokaže,vole ono domaće,pa radije uzimaju.I velim ja tako mome mužu - ajd ti uzmi jedan velki karton - ma sam mogla je predložiti da se da napraviti jedan original pano u nekoj firmici,ali to onda nije to - volim ja to onako po seljački - karton sto sa pedeset,i crnim flomasterom na njemu napisano velikim slovima - DOMAČA SALATA - NITI JEDNOM ŠPRICANA - dakle,rekla mužu,uzmi karton i lijepo ga ispiši,pa ćemo mi to fino staviti ispred naše salate ,nek ljudi vide šta se prodaje - budemo sretni svi - oni što imaju obavjest iz prve ruke,a ja jer ću salatu prodavati,znaš,onak - ma kaj pričam - smislila sam ja to zbog ličnog interesa,jel -ma se čisti trgovac ugnjezdio u meni.Priznajem.I tako je to dakle stavila ispred salate,i prodavala pomalo - gledam,ljudi prolaze,zastaju,čitaju,neki uzimaju,neki idu dalje,Ajd,dosta je dobro to meni išlo,i prodala sam ja hajd toga,a negdje tamo pred kraj sajma,došao meni susjed nasprot mene - prodavao čovjek neki kelj,mrkvu i ostale kerefeke,i veli mi - daj mi vagni kilu salate.I pita odmah - a jel istina da je samo jednom špricana?
Pa kako sada pobogu - samo jednom špricana kad nije nijednom.Ali stvarno nije bila.Naš nijednom,Gledam ga ja u čudu - ništa mi nije bilo jasno - kako to misliš - jednom?Pa - reko on - piše tu da je samo jednom špricana.Hm.Zazvonilo je meni na uzbunu odmah,otišla sam ja naprijed ispred moga štanda i pogledala - na kartonu je bio naslonjen jedan kontejner sa flancima paprike koje sam isto prodavala - taman na onoj riječci - NITI - pa je to sada ispalo - domaća salata jednom špricana. O bem ti život.Zato su me ljudi tako čudno pogledavali - čas u karton,čas u mene.
Ma mater vam mangupsku,netko će mi naletjeti prije ili kasnije.Saznati ću ja tko je bio majstor,uoviti ću ga kad tad.Bude se netko izlanuo,nekoga bude jezičina zasvrbjela,a ja budem spremna.Za vratiti.Neznaš ti braco,majstore, sa kim posla imaš.Majstorica sam ja za psine veće neg ti i zamisliti možeš.Samo da te nađem,samo da te nađem.....dušice.

 

[ajkula]

ma johabice nije problem u prskanju ,ljudi slabo kupuju povrće kada im je meso bagatela,evo kod nas idu krave od 4-8 kuna ,živa vaga,a zamisli kada ju fino obradi gosn mesar i začini sa onim aditivima i još ju da na akcijsku cijenu,onda kupci trebaju samo malo salate kao dekoraciju na tanjuru,ali ruku na srce evo ja sam se uvjerio da PRAVI kupci znadu cijeniti kvalitet,evo prošli ponedeljak su mnogi zastajali kod johabija i hvalili prošlogodišnju robu,istina da je bilo još lokalnih prodavaća i da nisu baš dobronamjerno raspoloženi ali to je trgovina,moraš biti i u rukavicama i imati debeli đon na cipeli

 

[johabica]

Ma naravno,znaju nas ljudi već godinama i imaju povjerenja.A to je najbolja reklama.Eto,sada imam i svjedoka,hehe.....

 

[labavi01]

ha,ha,ha...umoran ko pseto od neprospavane noči(po danu ne pomaže ni dijazepam)al si me slatko nasmijala
inače fala kaj misliš da ti je pseto stručnije od mene:icon_scratch:

 

[johabica]

angel):angel):angel):angel):angel):angel):angel):

 

[labavi01]

je baš ti paše ova aureola nad glavom....ne brigaj ni vakula ne pogodi navek(nesmem reči nikad ipak je on moj Pitomačan)akamoli ja ,a mislim ni tvoja.....kak si ono rekla da se zove,kujica:fiery:

 

[johabica]

Ninica....

 

[Plemeniti]

Da je moj Beny kraj nje spavala bi ona svaki dan ko bebica,,, :tongue:

 

[johabica]

A da znaš da sam razmišljala o njemu dok su joj hormoni radili......:icon_wink:

 

[Plemeniti]

Vidi ti lopova kako uziva,,,

 

[johabica]

A moja baci guzu na kauč,zanje noge joj u zraku,na prvima stoji - i tako sjedi i gleda tv.I čeka buši - buši.Čohljanje po trbuhu.

 

[ajkula]

u jednoj temi sam postavio sliku male vojne štihače ,pa sam se sjeti jedne zajebancije iz vremena kada se je bilo u vojsci,bilo je uglavnom jedno malo duže hodanje i na jednoj površini mora svaki vojnik iz voda iskopati stojeći rov ,pa dobro ,budemo mi to iskopali ali naš zapovjednik je izdao zapovijed da se kopa do vode,e sada smo mi njega gledali kao krava mrtvo tele,uglavnom voda je naišla jako brzo,jedva bi bilo rova i za obični ležeći rov,kvaka je bila u tome što se sa druge strane tog zemljišta nalazilo nekakvo jezero pa je voda bila umalo na 30 cm dubine,ako ekipa iz KC pozna teren,mislim da su se zvala Vidakova jezera