ajkula
Dobro znana faca
- Tu od
- 1 Lip 2011
- Poruka
- 3,192
E moj Đuro,da nisam imao maleckih problema sa policijom i ovim blesavim kaznenim zakonom bilo bi tih veprova i njihovih žena puno manje,ali eto ima barem sa ove naše strane Bilogore noćne ekipe koja radi posao a fala bogu tih svinjskih štetočina ima u branjevini koliko hočeš,cijela gotovo lijeva strana je porušena i dok se digne mlada šuma za nekih 10 godina tu bude 1000 komada,sad po procjeni poznanika Darka iz šumarije ima 300 tinjak komada a ima garant još ibera od tog broja
a onda nije niti čudno da ga dva tjedna nisam mogla naći.E. I tako,istoga časa dok se meni u glavi upalila edisonka,taj isti čas je meni sinula sjajna ideja - ajmo mi u mađariju - osobna je tu,forinti su tu, sve u novčaniku,a meni treba nešt - put pod noge.Kotače.Naše Kije. Ošli mi - kud ćeš prvo - ma bilo več prošlo podne ,ajmo mi na tržnicu.Ima tamo jedn PET dučan na katu - hrana za ribe kila i četerdeset za devedeset kuna,a kod nas kila za sto deset.Pa mi to otišli najprije kupiti.E,onda smo dolje otišli na hurku . Biti u mađariji a ne pojesti hurku s nogu je bedastoča.Je da to jedeš tak da ne opereš ruke niti prije niti poslije jela,ali ebaj ga,nemože se uvijek u životu biti fin,higijenski i čist,imaš tamo te neke salvetice ,lističe tanke toliko da bi se da se preko njih u ogledalo gledaš našminkati mogo,smještene u kutu tak da ak baš neznaš da su tamo niti ih se ne sjetiš uzeti - stara sam ja tam mušterija - sve vidim - sve znam,pa ja smakla jednu punu šaku,ova za šankom me grdo pogledala,al boli mene neka stvar,mađari ionak grdo gledaju sve nas rvate - to kod njih nekako urođeno,matere mi,a urođeno valjda i kinezima,jer evo otišli mi nakon hurki nešt gore u robnu kuću - tako ja to zovem,dućan od ve do ve veliki,kraja mu ne vidiš - ima tu i cipela i odječe - ja uzela sebi tri majce,muž dvoje hlače,ali prije toga kupio on cipele.A cipele tu imaju - ma imaju onaj sistem - kolko god one koštale,kada njima ostane dva- tri para od vrste,,oni njih stave na pedesetak kuna-pa tko ima sreće da mu broj paše - može kupiti za bagatelu.A tako moje zlato biralo,birala mu i ja,pa mi izabrali pet pari.I otišli mi to na kasu patiti - materemi, brojila ja te forinte,brojila,izvukla sam sve iz novčanika što sam imala,prevrnula đepove jakna i onaj mali na suknji za svaki slučaj - tu nije ničeg naravno bilo,al nebih ja mira imala da nisam,za svaki slučaj,eto,prevrnuo i muž svojei zbrojili mi nekako skoro pa dosta. Osamdeset forinti mi falilo.To su nam oprostili.Hm,a onda to muž odnio u auto,a ja krenula sebi neke majce isprobati .Tri.Bile dobre,pa ih ja odnjela do kase.Vratilo se moje milo,pa rekoh,ajd,traži sada sebi te hlače da mi ne blentaš stalno kako nemaš šta obuči - tražili mi zdušno,isprobavao on,izigravao manekena,ja ga krtički premjeravala i guštala,i našli dvoje dobre.Kad ga gledam sa stražnje strane - ko dečkič,bogami bi se i bolja maca od mene okrenula za njim,sa prve je to malo drugačije,ali,ja i ionako nevidim drugoga (osim ako ne pogledam lijevo-desno) osim njega, pa sa prve nema veze.Zamene dobar,a čim je manje za druge dobar mene manje glava boli.Ne trpim konkurenciju.Pogotovao ak pretendira na moje vlasništvo.Hm,je ,i tako to išlo,isprobali mi dakle tri majce i dvoje hlače,i sada on trebao ići kune mijenjati.Ali ja,lumen kakva jesam,velim njemu - čekaj - idem ja na blagajnu pitat možemo li kunama tu platiti.I otišla sam.Lijepo sam ja mađarici objasnila kaj oču,pitam jel može,veli ona - može.E. Sada treba utvrditi kurs.Pa pitala ja nju pošto će računati kunu, Veli ona - horminc.Ma koji horminc ubio te bog,pa horminc i sedam je u mjenjačnici koja najmanje plača,a horminc i devet mi daje tam kod granice,a ti bi meni horminc.Nabijem te ja trideset puta u pohlepnu bulju.Pa ja rekla - jok.Nebu išlo horminc,ali bude horminci devet.E,sada se ona obratla gazdi . Kinez jedan 145x35 - visina puta širina kojemu osmjeh na licu nebi vidio niti da ga za stolicu zavežeš,izjuješ cipele i pol dana ga po tabanima škakljaš,i nešt sa njim namađarski raspravljala,a onda se kinez okrenuo meni - dignul dečko ruku u znaku stop,onak kak onaj poličnik kada me zaustavil i htjel šesto deset kuna kazne naplatit - a sam ga zvozala pošteno na sudu - nisam platila ništ - je,reko kinez rukom meni - čekaj - ja čekala,on uzeo onaj svoj mob na preklop - takvoga sam i ja guštala pred neku godinicu,al me prošlo - sad bih nešt drugo - otipkao on neki broj na mobu,i pričao nakineski.Pa mob sklopio,uzeo olovku jednu i jedan bločič manji,i na pol lista bloka mi napisao - 37 - i to okrenuo meni.Geledam ja i velim . nebu išlo - malo je - 3triest devet.Ili idem dolje u mjenjačnicu.A pogleda mene kino pravo u oči i veli - dobro - 40. Četerdeset? Može kinič,može,budemo obračunali po četerdeset.Ak ti tako veliš.I platili mi kunama,nismo računali kunu po horminc,nit trideset sedam kolko mi je prvo nudil,nit po trisdeset devet kolko sam ja tražila,neg po četerdeset. A tko sam ja da se bunim i ne ugodim čovjeku,jel.Ma nije neka razlika,na petsto kuna petsto forinti - taman jedna srednja hurka reš pečena,ali ću se zato imati čemu smijati do kasnog proljeća.
