Dogodovštine iz naših života

[johabica]

Ima na svijetu još tu i tamo pokoji bedasti - jedna od njih sam ja.:icon_redface::icon_mrgreen:

 

[labavi01]

i ja:icon_super:

 

[johabica]

Pa dobro - a zašto si ti bedast?:icon_scratch:

 

[labavi01]

pa zato što uvijek nešto moram raditi,pa i kad nemoram(moji vele da sam živčan)
a ja jednostavno nemam mira i uvjek nekaj moram prčkat...eto zato...kužišclap):
recimo kad normalan svijet u nedjelju popodne zalegne i odmara ja ruke na guzicu i prošečem po polju(da mi ne zbriše koja njiva)wait):

 

[johabica]

Huh,ako te žena slučajno ostavi i ako moj muž mene recimo ostavi ili umre prirodnom ili neprirodnom angel): smrću,oš se ženit?

 

[ajkula]

si ti vidio Đuro što su Međimurke,nema labavo,nadam se da johabi čita ove razgovore i da bude pojačao mjere sigurnosti od nesretnog slučaja,eto dolazi i sezona gljiva ,ma tko zna što se ženskom biću mota po glavi:biggrin::biggrin::biggrin:

 

[labavi01]

joooj u koje ti mene dubioze bacaš.......ma moja je radnik kakvih je malo....hm...al opet nikad nisam doživio komplimente kakvim ti svog obasipaš......a jbg ajmo pričekat šta vrijeme nosi:icon_twisted::Kiss:

 

[labavi01]

si ti vidio Đuro što su Međimurke,nema labavo,nadam se da johabi čita ove razgovore i da bude pojačao mjere sigurnosti od nesretnog slučaja,eto dolazi i sezona gljiva ,ma tko zna što se ženskom biću mota po glavi:biggrin::biggrin::biggrin:

ajkula priko....nek mi se johabica ne uvrijedi....al znaš onu "pas koij laje ne grize":icon_scratch:

 

[johabica]

joooj u koje ti mene dubioze bacaš.......ma moja je radnik kakvih je malo....hm...al opet nikad nisam doživio komplimente kakvim ti svog obasipaš......a jbg ajmo pričekat šta vrijeme nosi:icon_twisted::Kiss:

Ok,kak vrijeme odredi,tak bude - al ti za svaki slučaj počni vježbati piti kapučino u krevetu i čohljanje po leđima,nogu prilagodi na 41 veličinu (znaš,zbog cipela),i još vježbaj malo manje raditi.Ja svome mužu nedam da previše radi - mene naučila baka da muža treba čuvati i brinuti o njemu.Jedino što moraš znati je zašiti si gumbe,staviti veš sušiti i dok se najedeš pospremiti tanjur.:icon_razz::

A za ono,pas koji laje - ne grize - si totalno i pravu - ja ne grizem - ja grickam - dok ne oglođem do kosti.:icon_fU: :icon_axe:

 

[labavi01]

ajmo redom:
kapučino i čohanje po leđima dosad -0 bodova(još bi se malo izležavala ostavi me)
jbg,nogu mogu motorkom skratit
radit što više ja to bolje za ostatak ekipe
gumbi na lovačkoj odječi su moj problem,vešmašina-telac(nemam poima),tanjuri i pranje suđa -nije problem(bok stvori perilicu,sam jbg neznam uključit tj nisam htio naučit)
a ovo zadnje da grickaš to se da naslutiti.....skidam kapu opet.....hi):

 

[johabica]

E moj đuro, onda ništa.Ak se ti nemožeš priviknuti da ti žena nosi kapučino u krevet od dogovora ništa..Ja sam naučena kuhati ujutro kapučino i nositi ga mužu u krevet i nemam nikakve namjere sada pod stare dane mijenjati navike.Ak se ne središ ii predomisliš - odoh ja tražiti dugog kandidata.:icon_eyes::icon_weed::icon_lol:

 

[labavi01]

traži,traži ja da sam bio pametan davno bi nešto promjenio u svom životu,ja sam bio taj koij je bio spreman nosit svašta u krevet al kontra strana baš i nije bila impresionirana,bojim se da je sad malo kasno mijenjat navike....a jedan od največih razloga možeš vidjeti u mom albumu pod"mi":frown:

 

[johabica]

Pogledala sam - sve što imam reći - i ja znam brati duhan.Dapače,i ja sam brala duhan.Virđiniju HD,ak se ne varam.Davno,davno......

Brati duhan nije razlog za ne popit kapučino @đuro strašni.

Ja nemam slike u albumu . nemrem niti meti jer nemam niti album - logično,ne,i nemam sada duhan,ali imam ovo -

[

i svejedno pijemo u krevetu kapučino.

A-ha,a šta sada veliš,a?

 

[labavi01]

vidim po danu ti nije dosadno ko ni meni,jbg i ja sam godinama grbavio kičmu i u paprici(suho ratarenje)dok je to išlo za KTC,naravno industrijsku,crvenu.
Što se tiče kreveta i kapučina,jednostavno neki ljudi su sretni,cijenim to:icon_anal:
Što se tiče slika nisam te htio impresionirati duhanom,nego onim malim anđelom koj maže picu,on je razlog zašto deda nešto i gutne u životu,no nije vrag baš ni totalno crn,ima i lijepih danaemo):

usput jesi probala uzgajat flance u bazenu ,na vodi,moja su iskustva jako pozitivnanod):

 

[johabica]

nisam probala,a neznam kako bi paprika reagirala - vjerojatno moraju biti zadovoljeni neki elementi u takvoj proizvodnji - temperatura vode se kontrolirati,i hranjiva otopina mora biti stabilana,predpostavljam - neznam ništa o tome osim informacija koje sam usput pokupila.A mogla bih baš i probati,sijala budem koji dan paprike za vani saditi - paprika nesmije ići ispod sedamnaeset stupnjeva u zoni korijena jer loše reagira.Ajd mi reci jesi li ti radio papriku i paradajz tako,ili samo duhan.

 

[labavi01]

ma ništa spektakularno,jedino neznam,tj nemam iskustva sa rasadom za plasteničku proizvodnju.
mi smo sijali u plitice(kontejnere) od duhana,to su ti rupe manjih dimenzija,ima ih 170 na plitici i nismo ništ presađivali.
hranjivu otopinu mi je napravio tehnolog za duhan i flanci paprike su bili super.
recepturu ti mogu nabaviti,jer to mora točno bit omjer pojedinih hranjiva(odma ide i zaštita) u odnosu na količinu vode u bazenu.
to rastopiš prije stavljanja kontejnera na vodu i nakon 3-4 tjedna opet ide prihrana po istom sistemu
e sad jbg o svem treba vodit brigu,treba to "luftati" ilitiga prozračivati da supstrat ne pozeleni jer je onda frka od truleži
mi nismo grijali plastenike,zavisno od vremena,stavljali smo nešto prije Josipova
i oko 5-10 svibnja bi oni bili za van.....naravno ima tu još kojekakvih poslića ali tu si pretpostavljam preiskusna..........eto.......ako te još što interesira a ja slučajno znam-pitaj!....pozhappy):

 

[johabica]

ma da se i odlučim,bilo bi to samo probno za par kontejnera - navikla sm ovako raditi i sigurnija sam u to.Da probam pa vdim da mogu to bez problma napraviti,nebi bio prblem.Kad malo razmislim,veli meni moj muž - kada dođem u mirovinu - a to bi trebalo biti za jedno četiri godine - više mi nebude dal ništa raditi -iako neznam šta budem onda ja ovako mlada besposlena - :icon_eyes::icon_rofl:-mođda i bolje da ništ ne mijenjam.
Ipak,ako uzmogneš,pitaj ti za papriku i za paradajz - baš me zanima kako to ide.

 

[labavi01]

a šta da pitam,pa gore sam ti napisal kak napraviš.
znači trebaš (za pokus) par fosni 200x4000x50mm(klasika,to valjda johabi zna)napraviš od njih na ravno prippremljenoj podlozi bazen,staviš u njega crnu(debelu )foliju i nakrkaš vodom.vode nebi smjelo bit do vrha,crna folija privlači svjetlo i voda se grije.
dalje sam ti napisal,prihrana i zaštita.....itd.
po meni ovo je daleko jednostavniji način uzgoja nego je stalno(papriku)zalijevati šlaufom........s tim da pričam o rasadu za van na otvoreno.....e da,i sa paradajzima je isti....onaj znaš,pozdrav:icon_idea:

 

[johabica]

Bila ja jučer malo u Italiji.A šta da pričam - bio sajam cvijeća,a gdje je sajam cvijeća - tamo sam i ja.Bila ja tako već posvuda - u Beču,u Budimpešti,U Bratisalavi,ovo sada bio Pordenone po drugi puta,ma idem ja tako kamo autobus vozi - i u Amstredamu sam čak bila,u Bolonji,San Marinu,U Veroni,Pisi, Riminiju,ma nema smisla nabrajati,obišla sam ja sve i svašta,i posvuda se našto lijepo događalo,sjećanja tako ostala,ali ovo,ovo sada kaj mi se u Pordenonu dogodilo pamtiti ću dugo dugo.Ali nisam ja bila kriva - matere mi.Nisam.Ma zapravo,već od samog početka sve je bilo protiv mene - najprije su sve moje kolegice iz bande - one koje se skupimo kada tako malo obilazimo naokolo, odustale od puta - jedne nisu imale vremena,a druge nisu imale "vremena."Kunskog.Pa sam ja na put morala sama.Iako to "sama " je uvjetno rečeno,jer svi se mi već dobro znamo - u autobusu uvijek dobra atmosfera,nađe se tu obavezno domaćih kolača,domačeg orehovca,a i Vigorovke od crvene naranđe,jučer bio i domaći višnjevac,i kaj da velim - tako je to krenulo odmah ujutro,tam negdje od pol pet na putu kroz Sloveniju - ma nebismo mi - ali morale smo se malo oporaviti od šoka kaj je šofer zaboravio grijanje uključiti pa su nam se guze smrzavale sve dok meni nije dopizdilo pa sam nježno ljutim glasom priopčila - uključi grijanje - ljudi se smrzavaju - uključio je.E,onda su male od višnjevca orehovca i vigorke krenule busom,jedna nam je podjelila pastične čaše,druga ih je punila po svom kriteriju a našem odabiru.Ah - kaj je to tri flaše na pedeset čaša - tek tolko da nam se krv ugrije.A meni se ugrije u punom smislu riječi - ja sam od onih kojima alkohol uđe u krv prije nego stigne u želudac - sjuri se to ko tsunami na sve strane moga bičenca - a prvo stigne do nogu i ruku - bogami istoga trena i do jezika stigne - čak prije nego do pameti.Ili nekako u isto vrijeme. Ma nedrži to dugo mene - nekih pola sata i nešto - ako znam na vrijeme stati i ne ići dalje od jedne čaše.A ja sam ujutro na toj jednoj stala.I,pošto sam u to vrijeme sjedila,a i nisam baš nešt pričljiva bila,nuspojave jedne vigorovke od crvene naranđe se i nisu nešto previše iskazale.Ali,onaj tamo crveni kabaret - onaj na sajmu - onaj me je dotukao.
Ma bilo je to ovako - ušla ja u autobus - sjela - gdje - pa uz prozor naravno - zna se - ja stara putnica jako dobro znam gdje se u autobusu sjedi - uz prozor,dalje od vratiju da ti ee puše,naravno - a kraj mene sjela jedna mala - ma nije ona mala - tridesetak i neka - mlada,neudata,živahna - a prvi joj puta.Šta se puta tiče.Pa se ona priljubila uzme i tamo po odmorištima i tamo na sajmu.I tako nas dvije krenule u razgledavanje sajma malo - pomalo,gledale,gledale - i - ugledale - štand sa čokoladama - sa izloženim tanjuričima za degustaciju.Opa braco - a su ti talijana baš ljubazni - zovu te,nude te,ma sile te da uzmeš,kušaš,gricneš - pa kako onda iznevjeriti očekivanaja pobogu - dok ruku pružiš,i staviš u usta a njima na licu blaženi osmijeh ko da su na lotu dobili -pokušale smo mi sve šta se pokušati dalo - pohvalile uz ljubazan topli smiješak i blaženstvo u želucu i kranule dalje - ma nismo prešle par koraka - naiše na štand sa masliama - masline na čokoladu???? zašt da ne - pogotvo kada se se tri mlade dame istovremeno trudile iz čijeg čemo zagrabljača prije uzeti i gricnuti.Pa smo mi najprije kušale zalenu,pa onda crnu.Koje su to masline - Bože,veće neg najveća jagoda.a ukiseljene.Mmmmmm,nisam ljubitelj maslina,ali sam se iz pristojnosti žrtvovala i kušala obje.I dopalo mi se Toliko da smo napravie još jedan krug pa degustirale još jednom po zelenu i crnu.E,onda nas je jedan cakani crni,talijančić naravno zaustavio u pol koraka i nagovorio da probamo nekakav kruščić sa nakakvim namazom.Odradile smo mi i to.I ono nešt sa okusom na picu.I sir sviježi i ovčji sušeni i ovčji dimljeni,i nekakve koji baš i nisu bili nešto - dva takva koja ruku na srce nisu bili dostojni našeg profinjenog nepca - a onda su nam uvalili mortadelu.Pa mi gricnule i tno nešto primamljivo mirisno slično kulenu nam nisu nudli - tu smo iskazale samoinicijativu i uzele same. I komadiče rolanog praseta.Kruh namočen u maslinovo ulje su nam također na silu uvalili - dva - sa dvije vrste maslinovg.O Gospode Bože - sve su nam planove poremetili - odlučile mi da umjesto da odemo nešto pojesti - podne je već odavno prošlo ali mi bile site i više nego to dolikuje jednim damama - odemo nešto popiti - trebalo je to što se u želucu sleglo malo zaliti nekim sokičem da propliva.A sada,imala sam ja čvrstu namjeru naručiti si tamo u uglu jedan sokič od borovnice i čašu vode,ali kao što to obično u životu biva - čovijek snuje,sudba određuje,a moja se sudba ukazala u obliku jednog talijančića u kasnim pedesetim sa crnim brkovima i prekrasnim smiješkom na licu iza štanda sa buteljkama i litarkama nakakvog vinskog asortimana.Ne bih, hvala, rekla sam ja na kroatiš,a uzmi,uzmi,probaj reko je on na talijanštini - ja se nečkala,mala ludbrežanka rakla - ma očemo - ja sam žedna.Pa mislia ja - zašto da ne,i ja sam žedna - pa ću i ja-sad ćamo mi to izdegustirati -ja - stručnjak za vina koja sam u svih svjojih pedeset i dvije popila litru i pol frtalja sveukupno - ajde da gucnem tu čašu i iznasem svoj stručni sud.I ja uzela - talijan se blažen smješkao - otpijem gutljaj - i- iznenadim se - bilo to sasvim pitko - slatkasto,malo,malo,sasvim malo kiselkasto - ma nešto poput pjenušca aroma bila,zato sam se valjda i sjetila tog trena one negdašnje Bakarske koja je jedno vrijeme bila aktuelna u jednom našem društvu dalekih tamo ranih osamdesetih kada smo ženili jednog našeg prijatelja - baš je lijepo to leglo,ta čaša na one čokolade,masline,sireve,kruščiće i ostalo,i ja to polako uz rezgovor otpila - ma koji je to razgovor bio - to da pijemo muškat nismo saznale iz razgovora nago sa etikete,ali smo pričali cijelo vrijeme - on i neki mali slatkič - ma što su ti talijani svi nekako slatkiči -i stari i mladi,za nepvjerovati -su nam stalno nešto objašnjavali,pa se raspitivali odakle smo - i stajale mi tako tamo jedno pet minuta i više,hvalile naravno to vino,a onda ja odlučila da idemo dalje,ispila do kraja tu čašu koja se već polako ali sigurno razmještala po mojim nogama, rukama i ostalim organima moga na alkohol neotpornog organizma,pružila mu čašu sa namjerom da je on uzme i baci u smeće,jer sa moje strane kante za iskorištene čaše nije bilo,ali on je moju čašu uzeo,uzeo je i jednu fašu crnoga vina na kojoj je na etiketi pisalo velikim crnim slovima Cabarnet,i napunio je i pružio mi je .I šta sad.Osnove pristojnosti nalažu pruženo prihvatiti,a kada prihvatiš,onda to moraš i popiti.Popila sam.Teškom mukom prvu polvicu čaše,druga polovica je išla vrlo lako,jedino su mi i ruke i noge nekako nanaglo postale teške, ali smiješak na licu mi je već bio u punom sjaju,I hvala Bogu što ljudi kroatiš nisu razumjeli,a niti ja talijaniš,jer nakon te druge čaše ja sam malo toga pametnoga rekla. Čudo je to jedno kako dvije čaše djeluju na mene i prije nego se slegnu u želucu.I drži to mene onda bar pola sata i nešto,jel,i sva je sreća što sam bila tamo gdje me ne razumiju,a to što mi je bilo sve smiješno nije važno - kakva su vremena,ljudi su već navikli na svakakve čudake pa se više i ne obaziru na takve ko što sam bila ja prije nego sam se unormalila.Više od ovoga neću reći.Nema šanse.

 

[johabica]

Eeeeee,danas naš prijatelj proslavio rođendan - dobili smo divnu večericu - juhicu,racu pečenu i prsa pileča pečena,grašak,salata i - baklava - ja maznula tri komada - muž me grdo gledao poslije drugog,a kada sam uzela treći omaknuo mu se komentar o mojoj liniji koja je sve prije nego vitka.Ma ne padam ja više na te fore - imam ja svoj moto i optimističko opravdanje za koju kilu viška - po medicinskoj procjeni dvadesetak - po mojoj stručnoj - pet - šest - jer kakvo bi to žensko čeljade bilo da mora kamenje u đepove stavljati da je vjetar ne otpuše.A i mi deblji ćemo u slučaju neke teške bolesti ili nedajbože velke gladi duže živjet od mršavih.

Evo,kupila ja jutros prijatelju poklon - ma nemoram reći šta - oštro oko će sigurno odmah skužiti o čem se radi.

[/URL][/IMG]

[/URL][/IMG]