Evo se vratili moj suprug i ja sa sajma,vidjelo se dosta toga,kupilo nije-hvala bogu da sam pred kraj radnog vijeka pa me ništa više ne vuče,iako bi trebao jedan podrivač,ali za tu cijenu moramo još malo razmisliti-dvadesetak tisuća za pet radnih tijela nekako puno zvuči,da je sedam,možda se i ne bi premišljalo toliko.
Moj je dom bogatiji za jednu knjigu i za nešto na šta će moja snaha zinuti kada vidi,otom-potom.
Evo sam upoznala moja dva prijatelja-puknutog i muhaničara, divni ljudi,sjeli smo malo,popričali,popili piče-ne kavu muhaničar,jel,a sam te prešla,govorim ja da sam zločka,popilo se i sa ajkulom,ma se popilo i sa farmervg,baš mi je drago što smo se opet sreli,popričali malo.
Bila ja i na Priminom štandu,upoznala neke nove ljude,neke stare pozdravila opet,i tako...prošao dan.
Jedino što nisam-nisam pojela onoga šarana na rašljama,a zarekla sam se da hoću,a kada sam se sjetila,više nam se nije dalo vraćati.Evo ću samo zbog toga na proljeće opet na sajam.
Pozdrav svima koje sam danas srela.