Organska Poljoprivreda

[iwanho]

To ti ne znam reci, ja ne radim sa glistama (mada rade koje znam), mrzi me da se bakcem, imam laksu tehniku.

Daj pojasni i opiši malo. Dobro dođe svaka :idea:

 

[kemicar]

Ovo mi izgleda zanimljivo, imaš još komdinacija biljaka koje ubacuješ u povrtnjak? Imaš i pokojo biljni štos za voćnjak (ja se borim protiv uši štrigama i bubamarama)? Imaš koji recept za borbu protiv gljivičnih bolesti u vrtu (ali recept)?

 

[chickenlover]

Ovo mi izgleda zanimljivo, imaš još komdinacija biljaka koje ubacuješ u povrtnjak? Imaš i pokojo biljni štos za voćnjak (ja se borim protiv uši štrigama i bubamarama)? Imaš koji recept za borbu protiv gljivičnih bolesti u vrtu (ali recept)?

Evo par recepata kako koristiti biljke kao pesticide:

Kao prvo cuvena i uvek efikasna Kopriva - Jedan kg. sveze koprive (ili 200-300g. susene) grubo narezati i potopiti na 24h u 10 litara vode. Al NE na duze, jer gubi moc. Procediti i rasprsivacem naneti na biljke. Najbolje je ako se primenjuje jednom nedeljno. U tekucinu se moze razmutiti 2-3 zlice tecnog antibakterijskog sapuna radi boljeg prijanjanja. NE prskati tokom vetrovitih dana da se ne bi unistili i korisni insekti. Ujedno sluzi i kao prihrana za biljke. Ako se zeli dodatno naglasiti fungicidno dejstvo, napraviti sa maslackom pola/pola.

Vratic (tanacetum vulgare)- protiv raznih grinja, lisnog moljca, biljne hrdje i plesni. 500g. celih biljki (list, stabljika, cvet!) ili 30g. osusenih potopiti na 10 lit.vode i ostaviti 12 sati. Sutra izvaditi bilje i u manjem delu vode u kome se namakalo skuvamo tako da tiho vri 20 minuta. Ostaviti da se ohladi, zatim pomesati sa ostalom vodom od namakanja. Procediti, pa prskati. Ovim se biljke prskaju ZIMI, a leti samo zemlja. PAZNJA: ova tecnost je u svezem stanju otrovna za ljude. Ako se ovim prska preventivno, nije potrebno kuvanje, a bilje ostaviti da se namace 24, umesto 12h.

Rastavic (preslica)- sadrzi silicijumove kiseline koje deluju protiv plesni, hrdje, grinja, crvenog pauka. Jedan kg. preslice (ili 150g. osusene) potopiti na 10 litara vode. Odstoji 12 sati. Sutra se izvadi bilje i prokuva u nesto vode u kojoj se namakalo 30 min. na tihoj vatri. Kad se ohladi, ponovo se pomesa sa ostatkom tecnosti. JEDAN litar ovoga razrediti u 5 litara vode, procediti, prskati.

Pelin- protiv lisnih usi, hrdje, grinja, mrava, gusenica. 300g. svezih listova i cvetova (ili 30g. osusenih) natapati u 10 lit. vode 3 dana. Procediti i NE razredjeno prskati.

Crni i beli luk - protiv plesni i raznih grinja. 500g. narezanog belog i crnog luka (pola/pola) potopiti u 10 litara vode. Ostaviti prekriveno gazom, povremeno mesajuci, dok ne prestane da peni (vise dana). Kad se smirilo, razrediti puta (x) 10 i protiv plesni time prskati zemlju. Od kuvanih ljuski crnog luka dobija se i sredstvo protiv letecih nametnika.

Za posebno agresivne stetocine koristi se rastvor jabukovog sirceta (mora biti prirodno) ili duvana, belog luka i koprive (tako je ubitacan da se ne sme koristiti vise od 6 puta zaredom)

Protiv stetocina je dobro i sledece: Nasecenim svezim koprivama i gavezom (u kombinaciji ili zasebno) zastrti tlo oko biljaka, ali ne sasvim uz, da ne dodje do truljenja korena (usled nakupljanja vlage), nego 5-10cm udaljeno. Tu se samo ostavi i tako deluje protiv stetocina, hrani biljku i ujedno malcuje protiv korova. Odlicno je i za vocke. Kad se sparusi, samo se doda preko nova tura.

Neso sto narocito preporucujem je namakanje semena u razne biljne otopine pre setve. Evo jednog jednostavnog primera: Kamilica- pospesuje klijanje, sprecava razvoj bakterija i gljivica, jaca otpornost, ubrzava rast. Vrhom punu supacu (za supu) zlicu suvih cvetova preliti sa 1lit. kljucale vode. Pokriti dok se ne ohladi (2-3) sata. Procediti i u plitkom sudu namociti seme. Sve sto ispliva su mrtve ili ostecene semenke i jih povaditi i baciti. Povaditi seme na novinu ili slican upijajuci papir. Moze se saditi vec nekoliko sadi nakon namakanja, ali je najbolje sacekati 2-3 dana. Ako neko seme proklija za to vreme, ne smeta nista, samo pri sadnji paziti da se klica ne osteti.

U vrtu ili gdegod se sadi povrce, uvek je korisno istovremeno gajiti i sledece zacinske biljke koje teraju stetocine: Kapar, Bosiljak, Ruzmarin, Beli luk, Origano, Lovor, Menta, Kamilica, Celer, Persun. Gradacija ide po mirisu: sto je jaci miris neke biljke, to je efektivnija. U mom iskustvu, kapar i bosiljak rade cuda.

Jos jedna zanimljivost: NE teba cupati (uklanjati) sve korove. Biljke koje po izgledu IMITIRAJU izvesne kulture (i obavezno rastu u blizini njih), zapravo su im prirodni zastitnici. Nazalost, ne znam njihova imena, mi ih naprosto zovemo lazna mrkvica, lazni paradajz, lazni kapar...ali prepoznaju se po izgledu jer izuzetno lice na pravu biljku.

Nadam se da ovo koristi. Ima toga jos,hehe. Recept za brzi kompost drugi put, nece komp da mi "vari" ovako duge postove.

 

[Bobo]

Svaka cast na ovome... veselim se citanju tvoje teme

 

[kemicar]

ovo je super ko enciklopedija. Samo nažalos moram čekati sljedeću godinu da probam

 

[BAGERISTA]

Sve stalo,,niko ništa ne piše više u ovoj temi,,,,jeste svi u školu otišli,,,,ili:scratch:scratch

 

[chickenlover]

Sve stalo,,niko ništa ne piše više u ovoj temi,,,,jeste svi u školu otišli,,,,ili:scratch:scratch

Malo strpljenja, neki zavrsni radovi su u toku.

 

[pele]

@bagerista sad experimentiramo s pravljenjem komposta, recimo ja pripremam zemlju za zimski san, neje površine zasijavam ječmom i pšenicim, eto zato smo malo zastali u ovoj temi. Ova iskustva iznešena u temi sad pretvaramo u praktičnu nastavu :lol::lol:

 

[BAGERISTA]

@bagerista sad experimentiramo s pravljenjem komposta, recimo ja pripremam zemlju za zimski san, neje površine zasijavam ječmom i pšenicim, eto zato smo malo zastali u ovoj temi. Ova iskustva iznešena u temi sad pretvaramo u praktičnu nastavu :lol::lol:

Evo mene malo kiša zeznula,,ali namijeravam i ja lagano nnagnjojit i uredit vinograd i njive,,nači nagnjojit i preorat,,,ali dok fergija ne složim ništa,,,a i drugi mi je u boksu...pa svakako se čujemo..........

 

[mtd001]

i ja imam neki experiment od komposta,pravim ga za sadnju šparoga,ali ništa do proljeća

 

[Kontam]

Jel ima što o bagremu i njegovom djelovanju na biljke? Hvala

 

[chickenlover]

Jel ima što o bagremu i njegovom djelovanju na biljke? Hvala

Bagrem poznajem samo u kontekstu primene na ljudsko zdravlje. Doduse, kora mu je otrovna, nije iskljuceno da bi delovalo na neke kukce, ali mi ni jedan recept na tu temu nije poznat. Probaj ti da sprcnes kakvu bubu, pa nam ispricaj jel valja. :lol: Mala sala. Nadam se bas da ce se javiti neko ko mozda zna.

 

[nasafarma]

kao prvo pohvala na temu. chickenlover spominjala si neki recept za brzu izradu komposta,kak to ide?

 

[telnett]

Kao pasionirani zagovornik no-chemije zanimljiva mi je tema . Pozdrav , Chickenlover kompost pravis na licu mesta ? :rolleyess:

 

[iwanho]

kao prvo pohvala na temu. chickenlover spominjala si neki recept za brzu izradu komposta,kak to ide?

Chicken možeš li nešto konkretnije napisati o brzoj proizvodnji komposta? Već sam jedanput zamolil, pa sada kada vidim da i @nasafarma traži isto, ponavljam molbu.
Valjda ne bude :madmana::madmana::madmana:

 

[chickenlover]

Ja se svima izvinjavam sto ovaj post debelo kasni, ali ovih dana sam jedva uopste dolazila na forum usled gomile obaveza, a vreme bilo tako lepo, pa da iskoristim...ble, bla, sad smo tu.

Evo ovako: ima nekoliko nacina da se spravi takozvani brzi kompost. Svi su zapravo toliko jednostavni da je bruka. Kao prvo, "brzi" podrazumeva od 21 dan do 6 nedelja. Ono sto vam treba da zapocnete proceduru je sledece: 5-6 metara zicane "ograde" (sorry ne znam kako vi to zovete), sirine 1 do 1.20 metara max, nesto malo zice za vezivanje, parce cirade i lopata.

Od ovoga napravite uspravan cilindar precnika bar 1 metar, i slobodan kraj privezite zicom za "telo" cilindra. Postavite to gde zelite, po mogucstvu pod neku strehu ili bar drvo, kako bi se zastitilo od kise. Istini za volju, iako je bolje da ne trpi padavine, nista se strasno ne menja ako po njemu i pada stogod, samo kompost kasnije bude nesto slabiji.

Ovde je poenta da se napravi sto prozracniji "kontejner" za materijal koji ce se upotrebiti za pravljenje komposta. U tom smislu je zica savrsena, jer se ovaj kompost spravlja dejstvom AEROBNIH bakterija, odnosno onih kojima je neophodan kiseonik da postignu zeljeni efekat. Da bi se proces kompostiranja adekvatno odvijao, kontejner mora imati zapreminu od bar 1 kubnog metra. To je i najlaksi volumen za rukovanje, tako da je za vece kolicine komposta prakticnije praviti vise kontejnera, nego jedan ogroman.

Onda se u to stavlja sloj materijala za kompostiranje, pa se malo poprska vodom (da bude vlazno, ne mokro!), pa opet sloj materjala, prskanje...tako do vrha. NE SABIJATI SADRZAJ. Vec do sutra to ce da splasne, pa na isti nacin dodati jos opet do vrha, pa i iznad. Tako raditi par dana. Ovo onda zastrti ciradom odozgo, BEZ ususkavanja. Ostaviti 7 dana. Nakon toga, na svakih 3-5 dana, izruciti sadrzaj iz zicanog okvira, bilo odvezivanjem i odmotavanjem, ili podizanjem kaveza. Kad je to ucinjeno, ponoviti proces slaganja, sa sve prskanjem izmedju svakog sloja. Ovo ponavljati do isteka 6 nedelja, kad bi kompost trebalo da je gotov.

-Da li ce biti 3 ili 5 dana zavisi od klimatskih uslova. Kad je veoma toplo vreme, kompost brze "radi" pa mora cesceda se pretura, kad je vrlo hladno "spava".

-Ako je sve uradjeno kako valja, primetice se sledece: kompost je poceo sa "radom" nakon 48 casova. Ovo ce se prepoznati po tome sto se u sredistu pusi.

-Ovaj kompost NE zaudara. Ako je poceo da smrdi, treba ga pretumbati kako je gore opisano, jer znaci da su posao preuzele ANAEROBNE bakterije umesto aerobnih i dobice se sasvim drugacija smesa na kraju.

-Kada je gotov, ovaj kompost ima konzistenciju zemlje ili treseta, a slicno i mirise. Boja mu je smedjkasto-crnkasta, zavisno od koriscenog materijala.

U ovaj kompost se ne stavlja NISTA zivotinjskog porekla, takodje nikakva ulja masti, iverica, piljevina od iverice ili komadici drveta koji su na bilo koji nacin tretirani (lakovima, farbama, bajcom, lepkom...)

-Odnos "zelenog" i "braon" optimalno treba da bude 30:1 u korist braon, ali nije nuzno postici toliku preciznost. Sadrzaj NE mora biti raslojen po ovim kategorijama. Napomena: imati na umu da ove kategorije nisu nuzno definisane po boji. Na primer, stajnjak (ja koristim pileci i odlican je) je braonkast, ali se vodi pod "zeleno". Generalno, sve sto je totalno mrtvo vazi kao braon, a sto ima zivota u sebi, makar to bio samo zivot plesni, slovi kao zeleno.

-Pojava plesni ili budji u sadrzaju komposta nije znak da nesto ne valja.
-Sto su sitniji komadici onoga sto se kompostira, to ce proces biti brzi, a konacan rezultat ujednacenije teksture i laksi za rukovanje.
-Ovako spravljen kompost je veoma mocan i od njega ja najcesce pravim tecni kompost, odnosno razblazenu verziju. No, o tom potom.

Evo, ja sam sad napisala sve sto je najbitnije, pa ako sta jos fali pitajte. Ziveli. artyman:

 

[mtd001]

uh,ovo je fino objašnjeno u detalje,svaka čast,dobro te imat pri ruci...naravno za savjet....

 

[iwanho]

Chicken najljepše zahvaljujem.
Malo me zbunilo "-Odnos "zelenog" i "braon" optimalno treba da bude 30:1 u korist braon,". Ja sam smatrao da je obrnuto.
I sam pravim neki kvazi kompost. Upotrebljavam uglavnom zeleno (pokošena trava i djetelina) uz mali dodatak smeđeg (sasječkana loza nakon orezivanja i piljevina) - ako se to može svstati u smeđe.
Nemam kontejnera nego slobodnu hrpu. Povremeno zalijevam ovisno o vremenu, a preslažem svakih cca 40 do 50 dana.
Evo slike moje kompostne hrpe.

 

[chickenlover]

Chicken najljepše zahvaljujem.
Malo me zbunilo "-Odnos "zelenog" i "braon" optimalno treba da bude 30:1 u korist braon,". Ja sam smatrao da je obrnuto.
I sam pravim neki kvazi kompost. Upotrebljavam uglavnom zeleno (pokošena trava i djetelina) uz mali dodatak smeđeg (sasječkana loza nakon orezivanja i piljevina) - ako se to može svstati u smeđe.
Nemam kontejnera nego slobodnu hrpu. Povremeno zalijevam ovisno o vremenu, a preslažem svakih cca 40 do 50 dana.

Naravno, djubre ce se eventualno pretvoriti u kompost makar kako se odlagalo, eto napr. kao kod tebe na hrpi. Medjutim, formiranje ovakvog kaveza od zice, kako sam navela, i to u "velicini" kubika omogucava ti da bolje KONTROLISES proces i da ga znatno ubrzas. Samim tim znatno povecavas kolicinu raspolozivog gnojiva. Osim toga, ovakav kompost je znatno koncentrovaniji (jaci), ne zaudara na nekoj gomili godinu ipo dana, ne nakuplja pacove i muhe, a i sve je mnogo urednije i lepse za pogled, hehe.

Sto se tice odnosa braon/zeleno, zaista zvuci bizarno kad se stavi ovako na "papir", no to je oficijelno pravilo i kad pedantnije analiziras stvari, vidis da i nije tako ludo. Napr. u stajnjaku - bar u normalnom da tako kazem - imas ipak vecu zastupljenost slame, sena ili drvene suske, nego sto zapravo imas, da izvines, govana. Stoga je u tome izvesna relacija vec postignuta, iako se stajnjak kao celina podvodi pod "zeleno". Kad tome jos dodas one uobicajene elemente koji najcesce idu u kompost, zapazices da se manje vise taj odnos postize i bez da nesto mnogo razmisljas o tome. Medjutim, to i nije od presudne vaznosti. Najbitnije je da ti djubre bude slozeno u kubik, da mu se redovno obezbedjuje dovoljna vlaga i provazdusenost, te da se vredno preslagava u navedenim intervalima. Uspeh zagarantovan.

Piljevinu treba koristiti obazrivo jer ima tendenciju da se "pakuje" ili zgrudvava. Ona se vodi pod vrlo, vrlo, extra "braon". Najbolje ju je posipati u vrlo tankim slojevima.

@mtd001, hvala, hvala...uvek na usluzi.

 

[mtd001]

imam pitanjce,radim kompost za proljeće(ima trave,jabuka,zelja,kelja,piljevine od gljiva),da li je poželjno da ga preturam i zalijevam povremeno ili samo da ga ostavim?
gledao sam u jednoj emisiji da nije poželjno stavljati u kompost lišće oraha i kestena jer ih rado napadaju bolesti.