Kak da delam djecu, to je iz moje perspektive suludo. Je, najvece bogatstvo, sve stoji, sve i ja tak mislim. Ali ja zelim svojoj supruzi i djeci priustit sve, cak i svoje vrijeme, sebe. To je na zalost nemoguce. Mogu ili radit vani pa da oni imaju, bar dok nije dost staro za jaslice i dok supruga opet ne krene radit, za donekle normalan zivot, da nis materijalno ne zafali, ili mogu delat tu, kak i sad, pa da se moramo pokrivat ovak, onak... To kod mene nebu igralo i drago mi je da ipak ima jos dosta mladih poput mene koji slicno razmisljaju i ne radaju sirotinju. Osim, naravno, onih koji ne razmisljaju i brazilaca. To je druga tema. Sto se tice manjeg broja ljudi, uskoro ce se to stabilizirat i broj ce rast. Nepalci i ostali ce doc jer realno, ovo je raj na zemlji. Klima je fenomenalna. Priroda je nevjerojatna, nema opasnih zivotinja. Strsljeni, nesto zmija, nesto vukova, ali nista specijalno. Samo neka tako i ostane za mene sto se djece tice, trenutno je najbitnije da je meni dobro i da ja uzivam.