Prije sad več jako puno godina, ne znam više da li je 25 ili čak 30, je jedan "jako važan član lokalnog HDZ-a dao meni, na moj napis, ovakav odgovor, u našem lokalnom tjedniku, novinama:
" dragi moji seljaki,
Nisam si mislil,
Ma kaki,
da ste takvi bedaki"...
Ne budem ga citirao dalje. Bilo je to vrijeme dok su čuvari državnih pečata i Tuđman otkrili da smo mi za "njih" samo stoka sitnog zuba i sve dalje redom. Mi smo slani u prve redove "domovinskog rata" a oni su za to vrijeme "pretvarali i privatizirali" društvenu / narodnu imovinu u svoju privatnu, maksimalno po 1 kunu za tvornicu ili brodogradilište.
Kako danas mi seljaki bedaki živimo i dočekujemo nama drage goste, za one pametne - koji zapravo nemaju ni za kavu, više kasnije, u temi kuhinja.
(Za meni jako drage osobe, ja sam i kuhar dok supruga radi, još par mjeseci, jer tako ona želi...)
Nije si mislil, ma kaki, da smo takvi bedaki, zato si je dragi Bog njega več zel k sebi, a kaj budu gore z menom, niti sam za raj jer sam ves prokleti, a niti sam za pekel, neznam kuriti (eventualno pod kuriti 🙃🤓😏😂🥂🏃♂️🏃♂️🏃♂️)