Jednom prilikom,dok sam vozio autobus,na nekoj liniji koju inače malo kad odrađujem,ulazi mi jeda stariji dida i neka baka, i tako napuni se 11;00sati i ja krećem sa vožnjom a oni sa razgovorm,I naravno žensko ko žensko počinje prvo i veli ovako;"moja dica ne rade zemlju,nije im potrebno, imaju dobru plaću, svi zarađuju,I neće oni to raditi",a dida na to odgovara:"ni mojim nije za potribu,imaju oni novaca,ali ja san in reka vako,dok sam ja živ radite ,I pomozite da se kuća i imanje održe jer to vas je dovelo do ovog di ste danas, održite imanje, jer nikad ne znate kakva vas muka može natirati da se morate vratiti,zato vodite računa da imate di".
Vozimo se dalje,opet ona progovara :"zvala sam neki dan tvoju sestru Peku,da se čujen snjom,veli mi da je dobro, i fali mi se da su joj sinovi uspili u njemačkoj, da su bogati",a ovaj joj opet na to odgovara :"neznan ja kako su to moji netijaci bogati ljudi kad u svojoj kući i u svom krevetu ne spavaju ,neg u podstanarin, I može ih uzet za ruku i izbaciti ko kad oće,nije to menin bašniko bogatstvo".
Trudio sam se napisati čistom dijalektu ,nadam se da ste razumjeli.