Problem na IMT 533

[rudamaca]

Ma delal bu dinamo,da ne dela nebi ga ni stavljali.

Ali ak imaš priliku nabaviti alternator onda polako kad bude vremena :

Treba pripasati ili napraviti novi nosač za alternator,da remenica alternatora bude u centru sa ostalim remenicama.Pripazi da ima dovoljno hoda za napinjanje remena , i da alternator ne sjeda prenisko.Inače kod velikog nagiba prednjeg mosta slijedi havarija.

Treba pripasati remenicu alternatora po širini i promjeru-stavi najmanju moguću da ne pali lampicu na malim okretajima .

Kad imaš alternator na mjestu, probaš remen - pitanje jel paše dužina pa u potregu za odgovarajućim.

Treba staviti signalnu lampicu .Bez nje nema uzbude .Ponekad i tu treba eksperimentirati, ja sam stavil 5w ,počne puniti sa sto okretaja manje( na alternatoru kojeg sam ja pripasal) ,ali problem nači kučište za lampicu .Žmigavac za fiću je ok

Ak ti se čini komplikacija,kad posle sve spojiš i nakon paljenja ampermetar pokaže da je akumulator nakon par sekundi opet dopunjen , sve se isplati .


Kome je palo na pamet da regler stavi tam gde ga je stavil :axe::axe::axe::axe:

 

[mzilja18]

Ma delal bu dinamo,da ne dela nebi ga ni stavljali.

Ali ak imaš priliku nabaviti alternator onda polako kad bude vremena :

Treba pripasati ili napraviti novi nosač za alternator,da remenica alternatora bude u centru sa ostalim remenicama.Pripazi da ima dovoljno hoda za napinjanje remena , i da alternator ne sjeda prenisko.Inače kod velikog nagiba prednjeg mosta slijedi havarija.

Treba pripasati remenicu alternatora po širini i promjeru-stavi najmanju moguću da ne pali lampicu na malim okretajima .

Kad imaš alternator na mjestu, probaš remen - pitanje jel paše dužina pa u potregu za odgovarajućim.

Treba staviti signalnu lampicu .Bez nje nema uzbude .Ponekad i tu treba eksperimentirati, ja sam stavil 5w ,počne puniti sa sto okretaja manje( na alternatoru kojeg sam ja pripasal) ,ali problem nači kučište za lampicu .Žmigavac za fiću je ok

Ak ti se čini komplikacija,kad posle sve spojiš i nakon paljenja ampermetar pokaže da je akumulator nakon par sekundi opet dopunjen , sve se isplati .


Kome je palo na pamet da regler stavi tam gde ga je stavil :axe::axe::axe::axe:

Jel možeš ovo malo detaljnije objasnit (podebljano)

 

[VTZ]

Jel možeš ovo malo detaljnije objasnit (podebljano)

Alternatoru treba preko četkica i kliznih kolutova na rotor dovoditi struju pobude, da bi rotor u vrtnji stvarao magnetsko polje, koje na statoru proizvodi struju. Struja pobude - dok je alternator u mirovanju, struja pobude teče iz akumulatora, preko kontrolne lampice na pobudni namotaj rotora, i stvara se magnetsko polje.

Kad se alternator zavrti, i počne sam proizvoditi struju, onda on sam sebi stvara pobudu, napon na krajevima sijalice se izjednačava i ona se gasi. Dakle, najvažnije da je pobuda iz akumulatora vezana preko sijalice, a ne direktno, jer će inače izgorjeti namotaji rotora.

 

[VTZ]

I još da dodam - regler koji je nekada bio povezan s dinamom, sada je višak, sasvim nepotreban. Na izlazu iz kontakt bravice treba spojiti jednu kontrolnu sijalicu, i žicu iz te sijalice povući do alternatora, na oznaku D+.

To je na gornjoj shemi ovaj dio instalacije, iznad kojeg piše Warning Lamp. Druga (deblja) žica spoji se na klemu B+ alternatora, i na + klemu akumulatora. To su jedine dvije žice koje odlaze s alternatora.

 

[rudamaca]

VZT je objasnil sve.

Alternator bu počel puniti i bez lampice zbog samopobude i remanentnog magnetizma,ali okretaji na koje ga moraš zavrteti nisu baš za IMT.

Zbog toga sam ja i eksperimentiral sa lampicom,lampica veće snage potjera veću uzbudnu struju pa lakše kresne na malim okretajima.

 

[VTZ]

Zbog toga sam ja i eksperimentiral sa lampicom,lampica veće snage potjera veću uzbudnu struju pa lakše kresne na malim okretajima.

Točno, s jačom lampicom trebaju manji okretaji da bi alternator proradio. Ali u tom slučaju kod viših okretaja pati regulator napona, on "se bori" da smanji previsoki izlazni napon, i zbog toga traje znatno kraće. A kad jednom regler ode, onda brisači rade tako brzo, da metlice odlete sa stakla. :mrgreen:

 

[vlč.puknuti]

Točno, s jačom lampicom trebaju manji okretaji da bi alternator proradio. Ali u tom slučaju kod viših okretaja pati regulator napona, on "se bori" da smanji previsoki izlazni napon, i zbog toga traje znatno kraće. A kad jednom regler ode, onda brisači rade tako brzo, da metlice odlete sa stakla. :mrgreen:

Ajmo ponovno jednu rundu ispod pojasa :madmana:
Alternator nema regulator nego regler i on se ne" bori s "naponom nego smanjuje pobudu kako rastu okretaji .

Kad počinje prizvodnja u alternatoru lampica se ugasi jer se nađe na istom "potencijalu" , tada ju možeš izvaditi van ..više nema nikakve funkcije sve dok okretaji ne padnu ispod "optimalnih"-jel tak?...

 

[powershift]

A kad jednom regler ode, onda brisači rade tako brzo, da metlice odlete sa stakla.
A mozes mislit sta se tek desi sa ostalom finom elektronikom koju ima IMT 533,
ni dipl.ing.elektrotehnike ga ne bi vise satavio.

 

[rudamaca]

Moj je imal finu elektroniku, del sam automat za žmigavce elektronski .

Kad bi opral traktor roštal je i škljocal još dva dana :mrgreen:

 

[VTZ]

Alternator nema regulator nego regler

:roll: :rolfer:

i on se ne" bori s "naponom nego smanjuje pobudu kako rastu okretaji

Ti si napisao nešto što ja nisam ni rekao. Regulator napona mjeri napon na izlazu iz statora, i ako je taj napon previsok, uključuju se zener dioda, tranzistori, obične diode i otpornici, kako bi smanjili struju uzbude. Dakle, radi se o elektroničkim komponentama, koje više rade (ili se više "bore" - više trpe), čim je izlazni napon iznad zadane vrijednosti, koju određuje zener dioda.

U tome i je čitava poanta, prevelika struja uzbude uzrokuje kraće trajanje regulatora napona.

 

[vlč.puknuti]

:roll: :rolfer:



Ti si napisao nešto što ja nisam ni rekao. Regulator napona mjeri napon na izlazu iz statora, i ako je taj napon previsok, uključuju se zener dioda, tranzistori, obične diode i otpornici, kako bi smanjili struju uzbude. Dakle, radi se o elektroničkim komponentama, koje više rade (ili se više "bore" - više trpe), čim je izlazni napon iznad zadane vrijednosti, koju određuje zener dioda.

U tome i je čitava poanta, prevelika struja uzbude uzrokuje kraće trajanje regulatora napona.

Ja nisam ništa napisal kaj si ti rekel , ja sam citiral tvoj post .
Regler ne mjeri na izlazu iz statora nego na stezaljkama akumulatora odnosno iza ispravljačkih dioda
I ne pokušavaj me uvjeriti da bude televizor kraće trajal ako bude više pojačan.:rolfer:
Da ti probam objasniti ,
regler je uređaj koji upravlja pobudom na generatorima
regulatro je uređaj koji se (kako ti stručno kažeš ) "bori " s prevelikim naponom

 

[ZJ]

:roll: :rolfer:



Ti si napisao nešto što ja nisam ni rekao. Regulator napona mjeri napon na izlazu iz statora, i ako je taj napon previsok, uključuju se zener dioda, tranzistori, obične diode i otpornici, kako bi smanjili struju uzbude. Dakle, radi se o elektroničkim komponentama, koje više rade (ili se više "bore" - više trpe), čim je izlazni napon iznad zadane vrijednosti, koju određuje zener dioda.

U tome i je čitava poanta, prevelika struja uzbude uzrokuje kraće trajanje regulatora napona.

A kakve veze ima struja uzbude alternatora sa žaruljicom?
Kolega, znaš li kak regulator napona uopće radi, sudeći po nekim stvarima koje si napisal, a nemaju smisla?
Čak i da je uzbuda uključena trajno, tj. bez modulacije, neće biti veća od 3A.

 

[powershift]

ja isto mislim da se pobuda moze ostvarit sa kratkim spojem, to se ustvari i desava preko sijalice, naravno uz otpor koji je nebitan, a svrha sijalice je oznacavanje kad puni ili ne puni.

 

[MUHA]

A kaj ste se vi svi skupa uopče uzbudili oko te pobude.
Još bu nakraju stikanu trebal pogon alternatora lancom, da nebi remen klizil ili bu makina preslaba da to uopče pokrene :rolfer:

 

[ZJ]

Alternatoru treba preko četkica i kliznih kolutova na rotor dovoditi struju pobude, da bi rotor u vrtnji stvarao magnetsko polje, koje na statoru proizvodi struju. Struja pobude - dok je alternator u mirovanju, struja pobude teče iz akumulatora, preko kontrolne lampice na pobudni namotaj rotora, i stvara se magnetsko polje.

Kad se alternator zavrti, i počne sam proizvoditi struju, onda on sam sebi stvara pobudu, napon na krajevima sijalice se izjednačava i ona se gasi. Dakle, najvažnije da je pobuda iz akumulatora vezana preko sijalice, a ne direktno, jer će inače izgorjeti namotaji rotora.

Ovo ti nije točno. Razlog zakaj je žaruljica između je veliko pražnjenje akumulatora, ako motor stoji a uključen je kontakt.

I još nekaj: nije pobuda nego uzbuda.

 

[powershift]

jel bi mogal svijetliti npr. sijalica od 35w ako bi se skopcala na to mjesto.

 

[ZJ]

jel bi mogal svijetliti npr. sijalica od 35w ako bi se skopcala na to mjesto.

Bi, sa pola snage, jer ti je otpor hladnog rotoa oko 4 Ohma.

 

[powershift]

I=U/R

I= 12V/4

I= 3A

P=UxI
P=12V x 3A
P=36W

malo racunice da vidim kako me sluzi skola, znaci li to ako je otpor 4 oma, da bi snag bila 36W
malo je off, ali da se svi podsjetimo

 

[ZJ]

I=U/R

I= 12V/4

I= 3A

P=UxI
P=12V x 3A
P=36W

malo racunice da vidim kako me sluzi skola, znaci li to ako je otpor 4 oma, da bi snag bila 36W
malo je off, ali da se svi podsjetimo

Mislil sam da hoćeš postaviti žarulju od 35W u seriju s rotorom

 

[powershift]

ma nisam nista mislil, nego oko te famozne pobude je bila tema, pa je neko pisao da bi kratak spoj povlacio veliku struju, pa sam ja onda pitao koja je to struja, primjera radi dali bi svjetlila sijalica skopcana na mjesto pobude.
Ispricavm se svim sto vodim ovu temu u krivom smjeru, ali me onako zanima.