Re: SILIRANJE sezona 2013.-2014.
Prvo moje iskustvo sa siliranjem mi je bilo tragikomično. 2003. godina je bila sušna , kukuruzi su bili bogu za plakati, ali ajde da iskoristimo i tu mizeriju od kukuruza išli smo silirat posuđenim sipovim silokombajnom. Kardan je bio pripasan tako, za silu, ali išlo je nekako, nije bilo bajno, ali prikolica po prikolica i vrpa je bila sve veća. U transportu mi je bio i kumov otac, a njemu je bilo jako zanimljivo upravljati sa silokombajnom iako za to nije bilo nikakve potrebe, silirao sam sa traktorom bez kabine u 2. sporoj i stvarno ga nije trebalo na traktoru. Još k tome je stajao na polugama, a kardan se vrti i vrti. U jednom trenutku kumov otac je slučajno rukom malo podignuo hidraulik, i kardan se razdvojio i počeo je da lupa po polugama na kojima je stajao. Dan danas ne znam kako mu kardan nije smrskao obje noge, pa ajde ako hoćete i jaja. U momentu je problijedio, shvatio je koliku je sreću imao. Više nije ni pomišljao da upravlja silokombajnom. Drugom prilikom na bubnjastom Claasovom Maisprinzu kod siliranja za jedan obrok, pukao je šaraf što drži nož, nož je zaparao u lim i pukao i raskolio dasku na zadnjoj povišici stranice prikolice. Da je slučajno tko bio na prikolici, to bi mu bilo zadnja vožnja. Zato se ne isplati raditi gluposti kod siliranja, život je samo jedan.