Vlast nam drže u dobrom dijelu lopovi, neznalice, populisti, lažovi, licemjeri.
Prije sad več puno godina sam se javno, za govornicom, pobunio, bio protiv organizacije naše deponije smeća iznad tzv. trečeg vodonosnika. Razumio me tada i stao je uz mene samo nedavno preminuli prof.dr. Miroslav Ž. Trpio sam javno sramočenje skoro mjesec dana po novinama i na lokalnim radio stanicama, jer sam se usudio biti protiv. Samo smo dvojica glasali protiv odluke, koja je danas i več godinama največi uteg, problem i sramota našega kraja.
I tada sam jasno i glasno rekao, da se za naftu vode ratovi, a naftu se ne može piti. Voda je naše veliko bogatstvo, a mi nepromišljeno zagađujemo tlo iznad naših vodonosnika pitke vode. (Čuvam tu svoju raspravu i dan danas.)
Pokojni se profesor nije nikada libio na glas, u društvu, ukazati na žalosnu činjenicu, koliko smo tada nas dva bili u pravu. Več godinama i sada to svi znaju, ali prekasno.
Ako se ikada pristupi sanaciji tog terena, koštalo nas sve zajedno bude više nego izgradnja nove katedrale.