Bijela beštija, uh što mi jučer posla zada. Vrhunac svega nije bi kapučino ili kuhano vina nego me krivudanje po snijegu zbacilo u pšenicu, a joj a tamo mekano. Kopao mučio se, podbacivao daske, ma kakvi. Smrzo se kao zec. Užas, mokar od glave do pete i ništa. Došao frend koji mi sulužno ore i izvukao do ceste, nema šanse da bi ja izašao. Vozim sporednom cestom i zapadnjem na njoj jer d tih zapuha snježnih nisam mogao imati točkove na cesti. Otvorim vrata snijeg do vrata, ajd i ovo nanovo uzmem lopatu a kakvi i opet dođe frend odvuće me do zabilaznce
Dođem 100 m od zgrade i zapadnem, kad sam ja izletio iz auta i počeo psovati
DOđu susjedi smirite se, sad ćemo vas gurniti, ma ja lopatu i opet otkopavaj, još mi pomogli susjedi i dodjem kod zgrade, mislite da sam dobio kapučino? Kaže mi predstavnik stanara da bi trebali očisititi snijeg ostali su na poslu ili klanju i to mi kaže u 15h poslije čiščenja 600 m tunela i 100 m2 plastenika. Plus što su mi gosti počeli dolaziti u 16 h na rođendaj maloj. Ali to nije sve, još loko vožnje po tortu po slate ma užas, promrzao, zaleđen, mokre noge i duge gaće joj... E onda sam se uhvatio jagermaistera i plako je sve padalo u zaborav