Dogodovštine iz naših života

[Plemeniti]

Bu tebe gospoja poblajhala:icon_fU::icon_fU::icon_fU:

Cim mi nije zahvalu na post stisnula znam kaj me ceka,,,
al znam ja i na kaj se ona pali pa jedne grehote (citaj griotte) u takvim delikatnim situacijama cine cuda,,,:tongue:

 

[johabica]

No, no, evo sam ti sad. stisnula.
To te košta dvije kutije griota - jednu za Piti, i jednu za Jo.
Čvrsto obečajem da će pojesti svaka svoju - ja Pitijinu ne bum niti pipnula, a njoj ne bum dala svoju.

E, sad, ak si ovo apsolviiral, to ti sad ispada da ti moraš kupiti zapravo četiri kutije griota jer smo nas dvije.:icon_razz:

 

[nimrennermin]

Tačno to Bobić,,,,
Ja samo obećo dvije teglice,, ti vraga,,, zahvale pljuštel, pljušte..
E sad obećano treba i ispoštovati,,,, bum se potrudil....think):

 

[Plemeniti]

A gdi sem ja to grehotu obecal??? :tongue:

cim je ona zahvalu stisnula sem gotovo siguren da se i zdobrovoljila,,,:tongue:

A tek da sem grehotu kupil pak bi me scmokala kaj bi zabil po kaj sem vu Gudovec dosel,,,:icon_rofl:

Donajposle jedan tu nas lokalni sumar (citaj lugar) veli "a kaj me kosta obecati"

 

[johabica]

Tačno to Bobić,,,,
Ja samo obećo dvije teglice,, ti vraga,,, zahvale pljuštel, pljušte..
E sad obećano treba i ispoštovati,,,, bum se potrudil....think):

Aha....ak ih ne budeš pojel ko i prošlogodišnje.:fiery:

A gdi sem ja to grehotu obecal??? :tongue:

cim je ona zahvalu stisnula sem gotovo siguren da se i zdobrovoljila,,,:tongue:

A tek da sem grehotu kupil pak bi me scmokala kaj bi zabil po kaj sem vu Gudovec dosel,,,:icon_rofl:

Donajposle jedan tu nas lokalni sumar (citaj lugar) veli "a kaj me kosta obecati"

Oš da i tebi zacopram ko i muhaču, kaj mjesec dana nebudeš rupice za kosu delal?
Samo ti kupi i pripremi, ja bum obula sandale na visoku petu i još se na prste istegnem i dobiš zahvalu. - kutija griota jedna cmoka, dvije kutije tri cmoke, a četiri - jedna.

 

[johabica]

I tako,ustala ja jutros u pola šest, sjela za komp, izlistala sve portale, petnaest do šest otišla u kupaonu (a gle, ono, kaj sam odmah dok sam išla iz kreveta pa u dnevni boravak najprije otišla u wc na pišanje ne bum ništ govorila jer nije damski otkrivati takve detalje, ali ti si pametan čovjek pa ćeš vjertojatno to sam skužiti bez da ja bilo kaj o tome reknem (vjerujem u tebe) ), - je, i onda sam znači tak neobučena tih petnaest minuta sve forume izlistala, a onda sam otišla u kupaonu i najprije zubiče oprala, a onda sam se umila.,Je, figu - najprije sam se obukla, pa onda kupaona.
Ah, da, i počešljala sam se. U šest sam upalila auto, i plac. Sedam minuta do tam, pa poslagivanje klupa - na dvije u subotu radim. A cijelo vrijeme sam pjevušila onu -eeeeeeej, danas sam okej, daj učini sve da tako ostaneeeee.......dok sam si složila klupe, već je bilo pol osam, pa nametala paprike u vreće - osam.
Onda sam si kupila kapučino i srkala, a prodaja je bila katastrofa. Do deset sati sam jedva skupila neku bijedu od kuna. A te mušterije, ja lijepo složim, dođe, oče tri paprike i spremeče tristotridesettri da nađe tri. Oče dva paradajza, spremeče trideset kila da nađe dva. Onda ja to opet svvvvveeeee sposlažem, i onda opet dođe mušterija.....a krastavci - a krastavci.......a lijepo sam im ja govorila u srijedu - uzmite si krastavce, friški su, jučer nabrani - misliš da jesu?' Brus. E, danas su ih uzimali. One nabrane u utorak popodne.. I kaj, sam im ja kriva? Ja sam im nudila friške četiri dana prije. Ali oni pametni, kaj bi oni u srijedu krastavce jeli, oni ih budu jeli u subotu. Vozi ti bedača i premeči po klupi i po autu i u srijedu i u četvrtak i u petak, i u subotu. A su me zajebali. Ali danas su ih kupili - pitaju - jesu friški - ma fini su, slatki i bez koštica - velim im ja. A ebo me blentavu, nekak mi to moje pošteno i etično u meni ne da da im odrežem lažurinu i reknem - je, friški su - kad nisu, ali nemrem sada i ja sabe zajebati pa reknut nisu, a onda oni neće to kupiti, pa će me opet zajebati, pa zato ja to onda onak izokola reknem nešt a zapravo ništ ne reknem, pa ja zajebem sada njih, pa oni kupe, i na kraju smo sretni svi, i oni i ja, a krastavci prodani. Malo je to zavrzlama, to, kak ja te krastavce prodajem, jel? - a jebga, tak ti to u životu ide - kak veli narod - dok jednome ne smrkne - drugome ne svane.
A došlo tako i pol jedanaest - a onda čudo - navalili oni na mene ko muha na drek, svi bi da bi odmah na redu bili, a ja si mislim - ma ebo vas da vas ebo - a di ste bili dok sam lovila zjake i dok sam tu sve četiri u zrak držala i ispripovijedala Belalovoj od a do ž kak sam skuhala ovaj zadnji pekmez od kruške sa vnilin šečerom i cijelom flašicom ruma (ma znaš kaj, ja tak fini pekmez u životu jela nisam, to je da popizdiš od užitka dok ga gutaš, ak očeš recept pitaj me pa ću ti reći), a ona meni kak se posvadila s mužem jer je on organiziral berbu krumpira u polju u prošlu subotu a ona je imala u planu otići baš tu subotu na domjenak liječenih od karcinoma pak su se posvađali na pasja kola, i cijelo to vrijeme - a potrajalo je to, majketiga dobre pol ure, jer smo obje u priču unjele dramatike za pol romana napisati - ona u vezi te svađe, a ja kak mi je skoro pekmez zagorel - ma u benavu mu mmaterinu, i je mi jedna rajngla malo zagorela, ali kaj -. to je koleteralna žrtva ko i u svakom boju koji vodiš tak da se pekmez na kuhačoj kuha, a ti za tastaturom lupaš po tipkama.....a je - a ja si mislim, a di ste bili cijelo doprijepodne od jutra - sada ima da si sami namečete, ja samo važem i mažnjavam vam lovu.
I kaj da velim - skupila sam ja neku svoticu učas, u tu uru i pol kak su se gospoda udostojavala prilaziti mi - klupama mojima, i premetati mi i preiskavati najbolje od najboljega - a iskreno rečeno, to kaj mi je sada najbolje - od paprika paradajza i krastavaca, to mi je do prije nekog tjedna bilo najgore. Po izgledu, mislim - da ne bude zabune pa pomisli netko po kvaliteti. A jebga - priznajjem - i po kvaliteti. Jebome ta moja iskrenost - zna to po nosu lupiti kad si iskren tamo di ne treba, pa eto, ta ja sada priznajem ovdje, ali tam na placu priznati neću taman da me - kak ja ono velim, za stolicu zavežeš i po tabanima škakljaš. Jok.

I tako....ma jesam, prodala sam, je da je nešt ostalo, ali to je na zapadu ništa novo. To bum ja opet kad me pitaju - jel friško? odgovorila, ma fino je i slatko..... je, a kaj bi oni? Ja sam im to mogla prodati i danas - onak friško kakvo oni oče, samo da su teli kupiti danas.
I onda im budem opet ja kriva kad krastavci budu mekani, paprika mekana, u paradajz budu upadali prsti....a sami si to smjeste....a drugi im onda krivi.
Koji je to narod....a? :icon_scratch:
.

 

[johabica]

O željkič, vidim da si mi zahvalu stisnul.
Hm, a kaj veliš da ti kojega krastavca prodam, a?
Fini i slatki, u utorak nabrani. :icon_weed:

 

[jlukaci7]

Možete mislit ni Željkić tak nagli:icon_thumright:

 

[zeljko kz]

Ma nema veze kad su ubrani kaj nije po onoj " što stariji to bolji" :icon_thumright:

 

[johabica]

Možete mislit ni Željkić tak nagli:icon_thumright:

I to kaj veliš.....ti ga ipak poznaješ bolje.
Ali veli muhač da je on baš jako fletni, to mu je, veli, profesionalna deformacija - juri kak vlak.

Ma nema veze kad su ubrani kaj nije po onoj " što stariji to bolji" :icon_thumright:[/QUOTE

Joj željkič, ne krastavci.

U tu kategoriju spadam ja.

 

[nimrennermin]

Eto da me ko priupita,, kakvo je vrijeme bilo prošle sedmice???
Iskreno nebih mu znao odgovoriti,,think):

Al sigurno znam, da je na današnji dan,, prije četvrt vijekla (bila subota),,
bio sunčan, lijep i prelijep,, dan,,,, a bogami i noćgiggle):giggle):giggle):

 

[johabica]

Ajd za širu javnost da se zna - bosanče oče reći da je pred četvrt vijeka nešt lijepoga po danu radil, a po noći si je to i naplatil.

Kaje, nimren, bili su snuboki, izabranica tvoga srca je rekla - da, a ti si udaril pečat na ugovor, zabil tricu ili po naški jednostavno rečeno - seksnuli ste se? nerd): giggle):giggle):giggle):

 

[nimrennermin]

Ma jok,, ,, slušali smo gramofonske ploče!!1:icon_butt:

 

[johabica]

Ajmo malo aktivirati temu, evo sam se vratila ja iz daleke zemlje - meni daleke, no ta daljina je relativna, sve je to danas tu oko nas, za nekoliko sati, pola dana si na pola svijeta, u nekoj drugoj civilizaciji, u nekom sasvim drugačijem kontekstu, okolini na koju si navikao.

Hm, ajmo prvo reći da je ovo bilo moje prvo putovanje avionom - kaj da velim, u ovim mojim godinama i nije to baš za pohvaliti, ali imam opravdanje -.puno posla, još više inertnosti, a i ingliš beknuti ne znam, pa sam sputana nekamo tako dalje se otpraviti.
No, tečaj egliš upisujem dok si reko keks jer sam se već predbilježila za slijedeću jesen za putovanje onkraj svijeta. Opet.

Eh taj avion, nije ti to za mene bilo nikakvo uzbuđenje baš, prestara sam ja već za to, da je to bilo još samo pred desetak godina bila bih uzbuđena ko šiparica prvi put ko od majke rođena sa dečkom, ali ovako, sve to pod normalno meni bilo, I sjela ja u avion ko i svi drugi - ajme sreće, dobila sam mjesto uz prozor pa sam viirila cijelo vrijeme od Zagreba do Istanbula prema dolje, gledala gradove i sela ispod nas, a kako je noć gutala danje svijetlo, i blistava svijetla ko iz bajke. Spazila sam ja i tri aviona nama sa lijeve strane koji su letjeli tamo podalje od nas, a onda sam primjetila da nam jedan ima namjeru presječi put. Ma znam ja da su to koordinate usklađene i da netko budno pazi i usmjerava avione unaprijed određenim zračnim cestama, prilagođava ih prema nastalim situacijama, zato se i nisam uzbuđivala kada je onaj najbliži preletio iznad nas toliko blizu da sam čula zvuk njegovih motora, a bome sam ga i vidjela. I to mi je isto bilo normalno, no, ono što mi nije bilo normalno je da sam primjetila da se sa našim avionom nakon toga nešto počelo događati.. U tom je trenutku, netom je onaj nas preletio, naš počeo nekako gubiti snagu. Ih, to moje izvježbano uho, to uho koje se toliko naslušalo zvuka motora traktora, kombija, kamiona, koje zna prepoznati zvuk dodanog, smanjenog gasa, koje zna prepoznati zvuk motora kada se guši od napora, zvuk motora kada mu nedostaje goriva pa bekče, pa se stišava, pa radi sve sporije, to je uho primjetilo da motori našeg aviona rade sve tiše, sve sporije, i da mi isto tako letimo sve sporije, i gledam ti ja kroz prozor prema zemlji i vidim da mi sve sporije prelječemo te gradiče i sela dolje,i čini se ko da stojimo na mjestu a ne letimo, a taj zvuk je sada već sasvim tih, skoro pa se motori i ne čuju........kaj da velim....prvo sam samo pretrnula. Glas razuma je govorio da je sve ok, ali glas uzbune me nagnao da se ogledam oko sebe - i kaj vidim? Lice moje kćeri mirno - a ona je svijetski prekaljeni avionski putnik, al mi malo čudno - gleda ona ravno prema naprijed, uporno, tamo prema kraju aviona u vrata iza kojih je kabina pilota, pogledam muža, izgleda on isto mirno, ali gleda u istom smjeru - e taj, isti smjer je meni bio znak za uzbunu, a kada se kod mene u ovakvom slučaju aktivira znak za uzbunu u okolnostima u kojima sam bila - na jedanaeset tisuća metara iznad zemlje bez paobrana na leđima je meni postao znak za paniku koja je ozbiljno prijetila da izbije ko vulkan na površinu.
I velim ja sebi - ajmo, racionalisto, paničariti ćeš tek druga po redu, prva nikako, i tek kad čuješ prvi nečiji vrisak možeš vrisnuti i ti, pa nećeš si valjda dozvoliti da ispadneš seljanče teže no što si teška, da ti se ljudi smiju, ali imaš odobrenje od sebe same na prvi nečiji vrisak vriusnuti da te čuju do Raja i otvore ti Rajska vrata - naj se smijati, pa Rajska, ne Paklena, di bih ja ovak milo i drago stvorenjce u nekavo vruće podzemlje išla, Raj mene sigurrno čeka ak se već nekamo bude moralo ići. I tak ti se ja opet okrenem oko sebe, gledam ja i dalje lica putnika i slušam i dalje zvuk motora, sada već skoro pa neprimjetno tih, a onda i pogled padne na ekran ispred mene - visina se smanjila, sada smo na sedam tisuća, nismo više na jedanaesst - ajme Bože, pa mi stvarno padamo - sklizne meni misao brzinom svietlosti, ali u avionu su i dalje svi mirni - i putnici i stjuardese i stjuardi....a onda, a onda se začuje glas pilota - nije da sam razumjela šta govori, ali na spomen Istanbula i trideset minuta (toliko ingliš znam,) skužila sam da smo trideset minuta do slijetanja i da se pripremamo za slijetanje, i da je to smanjenje brzine i visine bilo u toj funkciji.
Ajme glupače....koji sam idiot - hvala mome horoskopskom znaku, djevici u meni, racionalisti sa nogama čvrsto na zemlji koji će sve mogućnosti posložiti prije neg napravi bedaka od sebe - paniku iskazala nisam, strah sam dostojanstveno premostila i mirno dočekala slijetanje u Istanbulu.
Ona dva sata čekanja na aviom za Šri Lanku na istanbulskom aerodromu sam iskoristila za zbijanje redova i sređivanje dojmova.
I Za Mali na Maldivima, di smo opet sletjeli prije nego smo konačno stigli na Šri Lanku sam bila spremna - čula sam ja opet pol ure prije slijetanja da motori rade sve tiše i vidjela da letimo sve sporije, ali me više nije diralo. Sad sam i ja prekaljeni putnik, znam znanje, nema zime. :biggrin:

 

[zeljko kz]

Hej Jo jel avion maše sa krilima ??:icon_idea:

 

[johabica]

Sam se smij, zločestočo.
Ma smijem se i ja sama sebi, kaj da ti velim.:icon_lol:

 

[zeljko kz]

Ne smijem se več me ulovio strah jer obično shvatiš svaki problem a ono nije ga bilo na sreču .clap):

 

[nimrennermin]

Još da nisu sipali pola rezervara goriva na tu stranu gdje je teta sjedila,,,

ufff, prizemljio bi taj avion negdje već u Bosni,,,,:icon_e_biggrin::icon_e_biggrin:

 

[johabica]

Teta se smanjila u Šri Lanki za nekoliko kila, sam da znaš. nerd)::biggrin:

 

[johabica]

Ajme kako mi je bilo vruće kada smo u petak izašli iz aviona u Šri Lanci na onaj topli zrak, obučeni istinabog lagano, no ipak pretoplo za njihovih plus trideset i pet. Srećom pa je pirio lagani vjetrič. Ajme što sam se zabezeknula na carinskoj kontroli....da reknem da službenici rade brzinom puža preuveličala bih njihovu brzinu tristo osmdeset sedam posto, sto posto. Nema ti tu žurbe, sile, od ponedeljka do srijede službenik otvori putovnicu - prije toga moraš nekakav ispuniti obrazac - onda je lista, pa onda je izlista opet, a onda poooolaaako dohvati pečat i udari žig. To je to - možeš po kofer.
Dolare smo promjenili nešt tamo na aerodromu, sto za prvu silu da se nađu na putu do prvoga hotela, a sila se je ukazala već na utovaru kofera u naš kombi koji nas je čekao da nas pokupi i otpelja tamo. Gledam ja, sjurio se jedan taj njihov, crn, nekako uznevjeren, i zgrabio tik pred kombijem mome mužu kofer iz ruku - sad, nije ga uspio zgrabiti odmah jer se sjurio na njega u stilu orla obrušenog na miša sa dvijesto metara visine, a moj muž na to nije bio spreman pa je ručku kovčega držao čvrsto, no namjera nosača nije bia da odustane pa su se oni tako natezali neku dobru minutu u hodu, a onda je glas razuma, ili nemoći, tko će ti ga znati što je mome mužu tim trenucima projurilo kroz misli, prisililo moga muža da popusti, i tik pred samim vratima kombija on je ručku pustio, a nosač kofer zgrabio i utrpao u kombi. Onda je revno to isto napravio sa još nekoliko - za to smo vrijeme mi već bili sjeli na svoje mjesto u kombiju - i onda došao na vrata i pružio ruku. Pogledam ja svoju kćer koja je ove prostore već bila obišla i znala je šta i kako to ide - koliko? Pedeset veli ona, ali vidim ja, pokazuje ovaj dva prsta. Dvadeset? Ok, mislim ja, dvadeset rupija, to je kuna. Je da je malo, no, zemlja je to u kojoj prosvjetni radnik ima plaću četiri tisuće rupija ilitiga dvije tisuće kuna, pa ako od nas dvanaest on tu sada za dvije minute posla koliko mu je trebalo da podigne i utovari dvanaest kofera dobije dvanaest kuna - a kombi za kombijem su dolazili po putnike, i oni su te kufere utovarivali ko na pokretnoj traci - nije to ni mali navac koji on skupi kroz cijeli dan - sigurno troduplo više od dobro plačenog radnika. Je, ali brus - ne pokazuje on dvadeset rupija, on traži dvijesto - oče on deset kuna. Opa braco.....sad meni na pamet pala informacija da se ovdje za sve treba cijenkati i skužila sam odmah da je sada pravo vrijeme za to - pa smo počeli - no tu hundert, fifti. No, no, vikao je crni, tu hundert, tu, no fifti. A jeboga, e ne bu išlo braco - prvo te nitko nije tražio da kufer pipneš a kamoli da ga podižeš, a drugo, za deset kuna budem ja tu cijeli dan stajala i ubacivala u kombije, ma kaj deset, budem ja to i za pet. Ne bu išlo, ili fifti ili ništa govorim mu ja, a on se naravno nagorušio - sad, kaj mi je sve nakalemio na onom njegovom tandala-mandala jeziku pojma nemam ali sam sto posto sigurna da me je nakitio ko zadnjeg idiota svime što mu je trenutno bilo palo na pamet. Ajde, odmah nakon završene liturgije ljutito je zgrabio fifti a naš je šofer dao gas i ošli mi put hotela.
Ajme, pa jea se ne mogu sjetiti u koji smo grad prvo otišli....jel to bio Nogombo? Baš sam bedak, ali bio je na oceanu. Budem se valjda sjetila kasnije, sada mi se sve pomješalo, znam da su Gale i Matara bili pred kraj, prije Colomba. Nema veze, uglavnom, smjestili smo se u hotelu tek pred večer, taman da se istuširamo i krenemo na večeru - ribu, koju sam imala u planu jesti cijelo vrijeme boravka tamo.
I bih da slijedeće jutro nismo otišli na gradsku tržnicu ribe.......