Dogodovštine iz naših života

[DARIJUS]

to je slično onom kad ja prodajem na placu...
dođu gospođe koje uživaju penziju barem već desetljeće, a ja im kažem:
"cure, kaj trebate?"
devil):

sve trebaju...:icon_wink:

 

[johabica]

Evo,vidi se-tko zna,zna.No,i jel ti se jezik polomi?A kako im se okice zasvjetlucaju,jel?I odmah ništa nije skupo.Kupe dok si reko keks.
No,a i ja sam žensko.Blizu penzije....:icon_lol::icon_lol::icon_lol::icon_lol::icon_lol:

 

[vlč.puknuti]

Navihanke , još uvjek čekam da mi se dogode navihanke

 

[johabica]

E moj @puknuti,da si pravo muško ti bi se dogodio njima.Ili bar kojoj od njih.:icon_kidra::icon_lol::icon_lol::icon_lol:

 

[vlč.puknuti]

ništ od jedne , pa da zvučim ko raštimani orkestar .
Ak se več sramotim nek bude otmjeno .....

 

[johabica]

Nikada ne poželi zagristi više nego možeš progutati.:icon_wink:

 

[vlč.puknuti]

hahaha , tko mi to govori

 

[johabica]

Za ovo trebam malo šire obrazloženje,na bilo kom mjestu.hi):

 

[vlč.puknuti]

pogledaj u kuglu

 

[johabica]

Ovo je niska lopta.:icon_axe::icon_axe::icon_axe::icon_rofl::icon_rofl::icon_rofl:

 

[johabica]

Trgovina,trgovina,trgovina....nije trgovati tako loše,je da je naporno,ali logičan je to slijed posla kojim se bavim,proizvođač sam ja ,proizvođač povrća,proizvođač krumpira,ma da,nije meni sada jasno koju su to klasifikaciju napravile pametne glave kad su krumpire isklasificirale tako da ne ulazi u povrće nego u zasebnu skupinu,a jesu pametnjakoviči,bem im pamet blentavu,dašta je nego povrće,i to ono pravo-kada ja napravim pire od krumpira-sada bude netko reko,pa od čega bi pa se pire i radio nego od krumpira-e pa pametnjakovići,pa od kafiola,pa od brokule,pa od korabe,od svačega se može napraviti,samo treba znati,ali od krumpira,od krumpira je ono pravo,kada ja napravim od krumpira,pa ga najprije skuham,pa ga zmiksam,malo,pa mu uvalim bar dva deci kiseloga,a ak imam i više,vrhnja,naravno,pa miksam još malo,e a onda,onda uzmem flašu mlijeka i pljas-ulijem ja tako jedno dva deci i miksam dalje,pa ulijem još pa miksam,pa još,sve tako dok ne ulijem jedno pol litre,pa kada se to sve skupa izmiksa,napravi se onako pjenasto,a to pjenasto,to ti je da prste oližeš,a kamoli ne bi mikser.Ili onu drobilicu,s kim već radim.Kak mi se kada da.Tako da mi se ne svrstava više krumpire bilo kuda,krumpiri su zakon,i još da reknem-pire je zakon.Fučkaš meso.Bljak.E, te i takve krumpire,naravno ne krumpire u pireu neko krumpire normalne sam ja prodavala na tržnici kada smo ono imali onu Zastavu pettonku.Bio to uhodan sistem,dođeš rano izjutra,nađeš mjesto za stati,istovariš dolje ispred kamiona jedno dvadesetak vreća,i čekaš kupce.A kupci ko kupci-nikada ti tu ne možeš znati koji su ti krumpiri dobri-jedni vole samo jako debele,sitni su im šit,jedni vole sitne,krupni su im nahranjeni svim i svačim što će ugroziti njihovo zdravlje pa su opet šit pa bježe od njih ko vrag od tamjana,a ti sada znaj šta ćeš kome uvaliti i kako.Pa sam se ja snašla.Slagala ja tako vreće da jedne izgledaju ukrupno,druge da izgledaju usitno,kako?,misliš da se ne može?,može,može,treba znati,i sve se može,hi,hi.Pa ja kupaca imala kolko oćeš,a ako bilo vremena kada ih baš nije bilo,imaš sistem-malo hodaš oko hrpe,malo nešto poslaguješ,namještaš,premještaš,jer stara je istina,ljudi se lijepe tamo gdje se nešto događa,gdje ima neke aktivnosti,pa makar to bila i čista folirancija.
E,tako je bilo i toga dana.Radila ja,prodavala,išlo mi,išlo.Nije bilo još ni podne prošlo,a ja već bila debelo pri kraju, ostala neka tona i nešto,sitnica za ono vrijeme za prodati.A malo dalje od mene prodavao onaj crni Miko,onaj što mi cice proglasio žljundrastima ko i njegove žene,pa ga ja tužila njoj,a ona mene htjela premlatiti ko vola.Ali to je već ispričana priča tamo negdje naprijed,pa sada nećemo o tome,uostalom,nisam tako blesava da se sada hvalim kako me je jedna žena prebiti htjela,jel,kriti se to mora ko zmija noge,a ne iznositi u javnost.Di smo sada,a je,prodavao crni Miko-rekli smo zašto "crni"-tamo u priči naprijed-ma je imao crnu kovrčavu kosu,svjetlucavu ko da se srebreni,ma takvu kosu ne možeš vidjeti kad ti se poželi,to se mora imati sreće pa vidjeti-prodavao on,ali cijelo jutro do podneva nije prodao ništa.Ama baš niti jednu vreću.A bio samo dva mjesta od mene.Sjedio on tako na stolici namrgođen,pa ustao,došao do mene i veli-Ti boga-ma to,ti boga,to je njegovo uobičajeno,ja se ne sjećam da je on ikaka ijedan razgovor započeo bez toga ti... ,veli on,kako ti stalno prodaješ,a ja ne mogu.Ma radije bi-veli-prodao vreću krumpira nego se cijelu noć sa ženom valjao u krevetu.Hm-on je to rekao malo drugačije,ali zna se da sam ja jedna kulturna i fina seljača pa ne mogu reći.Kako.A jesam se nasmijala,šta ćeš,u trgovini ti je tako-išo posao-ne išo,vrijeme se nečim mora ubiti,a najlakše se ubije kada malo popričaš,neku glupost izvališ,ne mora to biti ne znam šta,tek toliko da se imaš čemu smijati.I smijali se mi,njemu se i raspoloženje diglo,a u međuvremenu meni opet došli neki kupci.I naravno-kupili.Na šta njemu opet pao mrak na oči.Stao je ispred mojih krumpira i gledao, mrmljao,veli,pa nije njegov krumpir ništa lošiji,sada je njemu toga dosta.I otišao do svoga,uzeo jednu vreću i donio je na moju hrpu.Veli,sada želi vidjeti kada dođe kupac koju će vreću kupiti-moju ili njegovu.Kupac došao ubrzo.Trebao jednu vreću-gledao,pregledavao,preokretao.I izabrao.Njegovu.Uzeo,platio i otišao.A crni Miko skočio sa stolice ko da su ga ose pobole u guzu.Veli ,viče,-vidiš-nije krumpir kriv,ti si kriva,ti stalno tu mašeš guzom,hodaš okolo,ti si ko neka coparnica,više nikada ne budem blizu tebe prodavao.Evo sada ću se odmah premjestiti čim dalje od tebe.Ja sam mislila da se zeza.Brus.Potovario je sve na kamion i otišao na drugu stranu tržnice.Uh.I ne samo on.Kada sam slijedeći puta došla,bilo još rano,pa sam malo u kabini legla odspavati sat-dva do početka posla,čula ja,došao neki kamion i stao uz mene.Čovjek izašao,bio još netko s njim,pričali oni,veli jedan-vidi,jel to S...?to je njen kamion.Neću ja prodavati uz nju,idemo dalje.I upalili kamion i otišli niže.Bem ti loši glas.Daleko se čuje.Proglasili me nepogodnom susjedom.A kaj sam mogla-ništa.Zna se da sam ja jedna mila i draga osoba nikako coparnica,jel.I da mi se može vjerovati na riječ.To kaj tvrdim.

 

[zeljko kz]

Tko da ti ne vjeruje '? A tek kad pišeš ni pokojna Agata ti ni je ravna %%%%%%%

 

[johabica]

Rekla sam već negdje,ne sjećam se gdje-ne me hvaliti-iovako sam uobražena.A usto sam i zgodna.Pa ću ispasti nezgodna.
Evo,danas se osjećam ovako-

[YT]http://www.youtube.com/watch?v=J80u0Ftd_pE[/YT]

 

[zeljko kz]

Da li si zgodna ili nezgodna neznam ali da ti ide pisanje vidim bez ljutnje rođena političarka *********

 

[johabica]

Ljutnja?Koja ljutnja.Tako miloga i miroljubivoga stvorenjca ko što sam ja naširoko nema.Sve volim i svi me vole.Osim onih koji me ne vole.I koje ja ne volim.
Ma znaš kaj,jedva čekam četvrtak.Imamo proščenje.Nikoga nisam zvala.Bez gostiju!!!!!!!!Sami,otišli bumo ujutro na štante,kupila bum si svakakve drangulije,pila budem gverca,a onda,onda,onda se budem išla peljati na ringlišpilju.Več se četiri -jok,šest godina nisam.A sad budem.Sto posto.Hi,hi.Sve godine kuham ko budala,služim,skačem oko gostiju,a, braco-ove ništa.U vražju m.Zaboravili smo odojka naručiti.K vragu ,i ak se ko seti još kakve psovke,slobodno izgovori.Moram odmah ujutro.


Rekla sam---ZGODNA!!!! (naravno,ne mislim na izgled,tak bedasta nisam da se sama hvalim)

 

[zeljko kz]

Sad ti zavidim ja moram u Četvrtak raditi a u farnoj crkvi (donja Glogovnica ) proštenje turnir itd .em ti takav horoskop ?????

 

[johabica]

E to mi nikada nije bilo jasno,kak se za proštenje može odigravati nogometna utakmica,pa to je dan za goste,za opustiti,crkvu posjetiti,licitarima omogučiti zaradu,a ne tavoriti na igralištu.još se nekada išlo navečer na vatrogasnu zabavu gosti su obavezno ostajali i na užini i na večeri,a onda oko pol devet na ples,do jutra se ostajalo.A ovo danas,sve nekako zamrlo,bome,evo,ja i muž nemamo kamo navečer izači,sve nekakva balavurdija,kam se god okreneš,klinci,malci,pijano sve,drogirano,ima par mjesta,dobri restorani,jedan predobar,otišli mi jednom u jedan novi,ekskluziva kao,na nedjeljni ručak,ja i muž,platili tristo pedeset kuna,i ajd,znali smo da je tu skuplje,ali nisam ja znala da kada ću doći kući da ću si ispeći dva na oko.Da popunim rupe.A ovih par drugih,dođeš navečer subotom,lokal velik,a prazan,par ljudi unutra.Pa sada već par godina niti vatrogasnih nema,sve neka melankollija obuzela ljude,šta ti ga ja znam.
Sada bi mi još samo trebalo da niti ringlišpila nema.Veli mi muž da ga prošle godine nije bilo.Ja nisam bila jer što-jer sam morala kuhati.A sada ću što-brus budem kuhala-pola odojčeta budem kupila pečenog,i ja ,muž,pseto i dvije mačke ćemo se najesti ko deve,i to je to.

 

[zeljko kz]

Hm pa to ide ovak najprije misa pa prošecija ako pop ne bude previše pijan onda turnir i posle vatrogasna zabava za moje stare kosti dovoljno .

 

[johabica]

 

[johabica]

Prošlo proščenje,u dvaestiosam godina kako nisam snaha,ja na proščenju bila jedno pet-šest puta.Uvijek kuhaj za goste,skakuči oko njih,dvori,služi,e pa meni sada prekipjelo,nikoga zvala nisam,napravila ja strateški plan-nešto sitno za ručak priredila,otišli mi gore-to gore znači do crkve gdje su štandi,malo razgledali,malo tu i tamo sjeli,nešto se popilo...imala ja u planu i na ringlišpilju se voziti,ali brus.Nije ga bilo.Valjda ljudi čuli da se ja spremam peljati pa odustali doći,jer kada sam se zadnji puta vozila,pred jedno pet-šest godina-stavio gazda klince na jednu stranu-a mene na drugu.Valjda da se ne bismo prevrnuli,ili da ne odletim na crkveni toranj.Uh.Baš mi žao bilo,ali ima još nade.Budem ja u Ludbreg išla,a tamo ima toga da ti pamet stane...E,a sam popila gverca,ko bi reko da taj vrag može čovjeku škoditi,ništa mi nije bilo dok sam pila,ali dok je trebalo od table ustati,e,onda su problemi nastali.Bilo je dobro dok sam uz tablu išla,uhvatiš se malo za rame jednog,drugog,trećeg,ali dok dođeš do kraja,brisani prostor do auta,hvala Bogu,ja udata,pa sam muža zgrabila ispod ruke,a noge moraju ići ,sad,je da su malo zaostajale za prvim dijelom tijela ali tih sto metara sam prešla u veselom tonu.Smiješak na licu i kikot na usnama,ma kvragu, šta pola litre gverca od žene napravi,ma to je za nepovjerovat.Hm.Kupila sam si licitarsko srce,veli meni moj muž da sam njegovo već sve satrla,i da je već sve zgužvano i zdrobljeno i polomljeno,a ja volim srce u vlasništvu imati,pa ajd,rekoh,kad je već prilika,uzeti ću jedno cijelo samo za sebe,a i za slučaj da mužu palo na pamet neki dijelič svoga kome dati,preventiva je majka sigurnosti.Tak.Idem sad u polje,već me se čeka,zelje nas čeka,malo ćemo čupnuti korov,bem mu i korov,ništa bez ruku,kako ću ja ikada dama biti ako moram ruke stalno prljati,a bila bih ja dama,mogla bih biti,da mogu ikako prljave nokte skriti.Al ne mogu.Evo,čujem netko viče-maaaaala,kaj netko,muž me zove,motike spremne,ajd seljačo,diži guzu,gasi komp,ajmo,od nečega se živjeti mora.....