Koji mi je danas dan bio -za nepovjerovati - ali,sve sam ja lijepo isplanirala još sinoć - i dok sam u krevet legla- jest da mi je ruka otišla preko ramena moga zlata i jest da sam se privila uz njega ko zmija oko plijena - ma to čist ono da se ugrijem čim prije(ajd,uvijek ima nekih prikritih primisli i tajnih planova ali to javno priznati neću da mi tupim škaricama nokte režeš) - je,i tako dok sam ja to njega zagrlila onak bračno,u mislima su mi se slagali detalji današnjeg dana,redalo se šta ću sve za danas napraviti,šta će on danas napraviti,naredala sam ja poslova za tri dana za odraditi sutra,to jest za danas,i tek dok je sve sjelo - sve isplanirano bilo očice su se zatvarat počele i u sanak utonule.I tako došlo jutro.U pol devet.A kaj,kad netko ide spavati u pol dva,normalno je da je jutro u pol devet.Ma nije ni to tako kasno za ovo zimsko vrijeme ,ali problem je u tome što na red najprije dolazi kuhanje kapučina.Hm.Nije ni to problem,to je tri minute posla.Problem je u srkanju i mjestu srkanja,e,to je problem koji za sobom povlači još pol sata ili sat vremena.Eh.Pa se onda danas nije ustalo u pol devet kada se ustalo nego u pol deset,a onda kada se konačno legalno ustalo - ja sam morala u uobičajenu inventuru u plastenik.To nije posao koji je bio u planu,to je uobičajena šablonska svakodnevna radnja i na računa se u isplanirane radne zadatke za danas.Tak da ja do pol jedanaest,kada smo konačno krenuli u ostvarivanje današnjeg radnog plana nisam napravila zaprav ništ.A niti moje zlat
nda smo krenuli - najprije u nabavu sjemenskog krumpira - riješili nismo ništa - nije bilo odgovorne osobe - kako to zvučno zvuči - odgovorna osoba - da je bem,već je treći puta tražili,a nje nema - kak nam samo uvijek za dlaku izmakne,hm.Pa smo odveli psa na čuvanje,a kod druge "odgovorne osobe" - ajd da samo kratko reknem - tog smo našli,sjedio u svom uredu,riješili nismo ništa ali smo se uru i pol nasmijali toliko da - kak sam ono tamo rekla - usne su mi sada ko u smajliča smiješa - od uha do uha.To kaj on nema kaj meni treba,ali me zapiso čovjek ipak,nema veze,odlupetali smo mi bedastoće uru i pol,pa krenuli dalje. Došlo je podne.Aliiii,točno u podne ostvarivanje pana za danas je počelo - ošli mi u nabavu substrata.I nabavili ga,i peljali ga kući.E,tu je iskrsnuo novi problem - bem ti probleme,kak oni mogu omesti brižno razrađeni plan jednoga radnoga dana,kak i one gro detalje,i one sitne detaljčiće premetiti mogu to je da nepovjeruješ-vozili se mi uz kuću jednih prijatelja,a kupila ja njoj nešto u Zg onomad,u ponedeljak kad sam u Zg bila,pa je ja nazvala i rekla - pripremi kapučino i par kobasa.Pripremila je.Stali mi,pojeli kobase,popili kapučino,drmnula sam ja pol čašice nešt od aronije - izrada kućna - bilo dobro,al ma - mater mu,nešt mi po kosi plazi,evo već treći puta sam se sva ispipala,al mi pobjeglo -šta sam ono htjela reći,ma je,dobro,al malo nakon toga neda od stola ustati,moraš pričekati pol sata,tako,na mene to tako djeluje,a i neke kolačiće medne smo gricnuli.Pa smo se i tu malo nasmijali.Ma nam je ona opet prepričala kako je ona jednog pjevca,kokotinu hrvatinu nabavila,negdje sam već nešt o tome rekla,ali ajd da to ispričam.Priča zaista ima pouku i vrijedi je shvatiti krajnje ozbiljno.
Ovak - ajmo mi krenuti sa poukom,iako pouka uvijek dolazi na kraju.
Pouka glasi - zašto neumjerenost nije dobra. ilitiga - sve što je previše nije dobro.
To je ovako - veli moja prijateljica,ima ona tridesetak kokoši.Ima.Eto sam ih vidjela danas,kakve su to kokoši,ima da im se diviš i da ih gledaš a da ih ne poželiš u loncu vidjeti.Ma šarene,pjegave,kukmaste,crvenkaste,pergane,ma da na bilo koju izložbu dođu - šampionke ljepote bi bile.Misice.I kak se onda ikoji pjeto ne bi zaljubio u njih.Ma svaki bi.Svaki osim njenih pet - ti su trockoši cjiele zime gledali kuruzu i kroz žicu,a da koji koju koku pogleda,ogleda se i kljucne ju,onak kak to kokoti rade,iskaže joj ljubavni kljuc - to ne.Samo kukuruzni kljuc.A niti od jaja ništ.Raspizdile se valjda koke,pa se odlučile na štrajk - nema kljuca - nema jaja.A beš ga,žensko je žensko,uvijek pažna treba,bilo ljudsko,bilo pernato - nema pažnje,nema jaja.Iz inata valjda.A raspizdila se i prijateljica.Pa život četvorice neradnika i neizvršavatelja obiteljskih obaveza privela kraju,otišla i kupila jednog kokota hrvatinu,pustila ga u kokošinjac.Dečko je odmah snimio situaciju,-bogami,ovo nebu dobro završilo,opet mi nešt u kosi plazi -idemo dalje - da,dečko je snimio situaciju,kljucnuo je najprije onog petog neradnika,pojurio ga sve do vrta,pa je ona lijepo i tog petog po nož i u lonac.A hrvatina se na poso dao.Svakoga dana,svaku koku počastio ljubavnim kljucom.Odradio frajer to prvoga dana,odradio on to i drugoga dana,odradio i trečega,da ne povieruješ prosto,zapeo on na radnm zadatku sve do sedmog dana usrdno,a onda,onda osmoga dana došla ona u kokošinjac i vidi - hrvatina se sčučurio u kutu,sav nekako snužden,ruža mu pocrnila,niti jede,niti pije,nit se miče.Samo nekako žmirka.Deveti dan dečko sklopio očice,istegnuo nožice.Mrtav bio.
Eto,sada odi opet tamo gore pa pročitaj pouku- šta piše? Tak da ona fora - od viška glava ne boli -ne stoji.Jel?Od viška se dakle može i glava izgubit.
I tako,prošao dan.Od velikih radnih planova ništa,ali smo se nasmijali za pol života.A i sada je mome mužu jasno zašto mu ja sve češće u krevetu okrenem leđa - pa ne želim da jadan istegne noge.
giggle):