Joj čega sam se danas sjetila - moram reći, ali budem samo ukratko, još se mogu tome nasmijat iako je prošlo tridesetak godina.
Prodavali mi krumpire na Trešnjevki, imali smo onda jednog tamiča, onog malo dužeg,, produženog, ma se više i ne sjećam kolka mu je nosivost bila,ali znam da smo ga tovarili tri tone, a šta je onda bilo tri tone krumpira prodati u jednome danu - rješavalo se to do popodneva,a u danima zimnice i prijepodne još, pa se onda brzo, ako se ranije prodalo jurilo doma, tovarilo još jednu turu i predvečer, dok je opet počela dobra trgovina već bilo na mjestu i nastavilo sa poslom. Bio je petak,mi svi poredani ko i obično, trgovina bila odlična, svima nam je dobro išlo, ali susjedu ispred mene najbolje od svih.Već oko pol deset ujutro on je bio prazan i žurno je pozatvarao stranice, spustio i pokopčao ceradu, a onda otišao u tržnicu oprati se malo, pa će kući po drugu turu..A gledam ja u njegov kamion sa stražnje strane, gledam, i nešt mi sinulo. Ošla ja do drugog susjeda, jednog zagorca, i pitala ga ja - jel imaš ti dizalicu u kamionu. Imam, reko on, a šta će ti. Pa ,rekla ja njemu - šta veliš da dignemo ovome ispred mene zadnji kraj u zrak, pa da vidimo šta će se dogoditi. Skužio je odmah šta mi je na pameti bilo.Smijao se ko konjeto, ali, reko, nećemo njegovu - ovaj nije zaključao kabinu kada je otišao, budemo uzeli njemu. I uzeo mu on dizalicu iz kabine, i digli mi - e sad se ne sjećam više jel je smjestio pod diferencijal ili kako, ali učas su oba zadnja kotača bila u zraku - ne previše, tamam da se fino mogu slobodno vrtjeti.A onda smo čekali. Ne dugo. Začas se susjed vratio, išao je brzim korakom, nama mahnuo,uskočio u kamion, mi smo za njim vikali - sretno - a onda se pravili dalje nezainteresirano.Upalio je on motor,čulo se ono krc ko što se uvijek čuje kod tamiča dok ga gurneš u prvu,čulo se dodavanje gasa,ali se autič nije mako sa mjesta. Gas se pojačao, ali je kamion i dalje stajao na mjestu. Onda gas do daske - opet isto,kamion niti makac,a zadnji kotači se okerču ko ludi. Nakon nekolino pokušaja turiranja dečko je odustao. Mi smo se zainteresirano odmah skupili oko njega dok je on u kabini podizao poklopac i zagledavao na sve strane.A onda je uzašao van. Počeo je obilazak kamiona. Dizalicu je spazio dok je išao prema zadnjem kraju i usput pregledavao kardan. Kak smo se pravili nevini - mislim da je po tome skužio tko mu je smijestio jer se se svi drugi smijali osim nas. Više se ne sjećam kako je skinuo dizalicu,ali znam da ju je najprije odalamio nogom - mislim da ju je izbio, pojma nemam, ili je spustio, ali znam da je dizalica ostala tamo dok je on konačno otišao kući - nije skužio da je njegova.Vratili smo mu je preko posrednika. Nismo mu išli blizu par dana......