Re: maline
Umoran sam od malina!Zima je bila baš duga i treba to vreme nadoknaditi, mnogo posla.
Stubovi od bagrema ili hrasta 90mm x 90mm(ili malo tanje kako ispadne na struganju) x 2300mm, oko 400mm-500mm u zemlju.Ali ne svaki bagrem, već bagrem sa okolnih brda, koji raste u kamenjarima lošoj zemlji sporo.
Stubovi od tog bagrema nadžive malinjak bez ikakve impregnacije.Bagrem iz ravnice i rečnih dolina nije tako tvrd i trajan,
vrlo brzo istrune.Sa hrastom nemam iskustva.Mene jedan stub košta 2.5 eura (kupim trupce dužine 2300mm i platim struganje.Takav bagrem mora postojati i kod vas.
Obrada kultivator Labin mali benzinac (zemlište je mekani rečni nanos),možeš prići do samih biljaka ostane vrlo malo
neobrađene površine i ne sabija zemljište. Prskanje traktorska prskalica + crevo + dobra mlaznica.Izbegavam traktor u malinama (trba nabaviti mali i lagan traktor).Herbicidi što manje, prve tri godine nikako.
Miker ( Meeker)
Miker je stvoren u SAD (Ruyallup, Vašington).Roditelji su vilamet i katbert. U proizvodnji je od 1967 godine. Miker je potisnuo vilamet u najvažnijim proizvodnim područjima maline u Severnoj Americi, koja leže u blizini tihookeanske obale u SAD i Kanadi. Brzo se širi u Čileu. U Srbiju je unet 1994 godine i od tada počinje da se širi.
Sazreva srednje kasno. Počinje da zri u trećoj dekadi juna, oko nedelju dana posle vilameta.
Biljka je vrlo bujna ali je broj izdanaka manji nego kod vilameta. Rodne grančice su umereno duge, snažno i pravilno raspoređene na dvogodišnjim izdancima. Samooplodna je i rodna sorta. Plodovi se lako zapažaju na rodnim grančicama. Miker je osetljiv prema virusu žbunaste kržljavosti maline.
Miker kasno kreće u proleće i kasno gubi list u jesen.Osetljiv je prema ranim jesenjim i jakim zimskim mrazevima.
Plod je krupan zarubljenokupast, čvrst, gladak, jarkocrvene boje, sladak do slatko nakiseo. Aromatičan i kvalitetan. Sadrži više suve rastvorljive materije nego vilamet. Lako se bere ručno i mehanizovano. Plod je pogodan za stonu upotrebu, smrzavanje i izradu džema. Mali je gubitak soka mikera pri odmrzavanju.
Odgovara mu blaga umerenokontinentalna klima.
Miker delimično potiskuje vilamet u proizvodnji maline u Srbiji.
SISTEM GAJENJA MALINE U OBLIKU ŠPALIRA
Ovaj sistem gajinja maline ima niz prednosti nad ostalim sistemima, pa se u savremenim komercijalnim zasadima najčešće primenjuje. Prikladan je za primenu mehanizacije, a olakšane su i sve agro i pomotehničke mere u zasadu, dobra je osvetljenost, manji je napad prouzrokovača bolesti i štetočina, olakšana je berba, postižu se visoki prinosi kvalitetnih plodova. Osnovne osobenosti ovog načina gajenja su:
1. Malina se sadi na rastojanju između redova od 2 do 3m a u redu na 25 do 30cm.
2. Nasloni u malinjaku su od bagremovih stubova (direka) dugih oko 2.3m, čiji je prečnik pri vrhu najmanje 8cm. Donja deblja strana se pobija u zemlju oko 0.5m, a razmak između stubova u redu 5 do 8m u zavisnosti od kvaliteta stubova i zemljišta.
3. Na stubove se postavljaju dva reda jednostruke pocinkovane žice koja se dobro zategne. Prvi (donji) red je na 80 do 90cm, a drugi (gornji) red je na 160 do 170cm.
4. Kada prođe opasnost od poznih mrazeva, izdanci maline se vezuju za žice špalira neprekidnim plastičnim kanapom (od stuba do stuba), tako da je rastojanje između izdanaka u redu manje-više postojano (15 do 20cm). Vezuje se 5 do 6 zdravih, umereno bujmih i pravilno raspoređenih izdanaka po dužnom metru. Svaki privezani izdanak treba da nosi najmanje po 20 neoštećenih pupoljaka odnosno rodnih grančica. Ako je broj zdravih pupoljaka po izdanku manji od 20, što se često dešava posle temparaturnih kolebanja u februaru i martu, treba ostaviti više izdanaka (7 do 8) po dužnom metru.
5. Po završenom vezivanju, vezani izdanci maline se orezuju tako da iznad gornje žice špalira ostaju 2 do 3 pupoljka. Nevezani izdanci maline orezuju se do zemlje iznose iz malinjaka i spaljuju.
6. Mlade izdanke maline treba uklanjati, u više navrata, ne dozvoljavejući da prerastu preko 15cm od proleća do 15 dana pre početka berbe (približno do kraja maja). U malinogorjima sa manje padavina izdanke ne treba uklanjati u toku maja, jer izdanci koji se pojave u junu često ne mogu zbog suše da dostignu potrebnu visinu do završetka vegetacije.
Najveći prinosi sorte maline vilamet, koja je gajena u špaliru po opisanom načinu, bili su u okolini Arilja nekih godina veći od 30 t/ha.
Način gajenja maline u špaliru treba prilagoditi sorti i prirodnim uslovima u svakom malinogorju.
P.S: Stavite slike ko ih ume čitati govore više od teksta.
Pozdrav!
