Koristili smo mi pileči iz Perfe davnih dana dok smo još sijali kuruzu. Vozili su nam kaminom, istovarili na hrpu i bježi. Onda traktor, kola i lopata. Ne znaš jel gore što smrdi ili što ti se ljepi za lopatu pa isti gnoj tovariš pet puta. I gnojili smo samo njive van sela. Da smo dovezli na njivu blizu kuća objesili bi nas na prvu banderu zbog smrada. Al je kuruza bila prekrasna, nije trebalo ništa dodavati, tamna, visoka, čvrsta i klasovi na dva metra visine. Bralo se ručno a ja visoka metar i šumska jagoda. Zato ti ja ne volim taj gnoj, ali nije stvar u volim ne volim, nego nema dozvole za upotrebu bilo kojeg stajskog gnoja. Pileći s farme navodno spada u opasni otpad ili nešto slično, vjerojatno fora da ga poslije možemo skupo plaćati kad je posušen i uvrećen. Kad smo ulazili u eko, došli iz eko stanice pogledati parcele i bila tamo ogromna hrpa gnoja. Kupili smo kamion zrelog stajnjaka, ma prezrelog već, izgledao ko klasmanov supstrat da poboljšamo strukturu zemlje. Onda su nas upozorili da obzirom da tek ulazimo u eko proizvodnju možemo potrošiti taj gnoj, ali da ga više ne nabavljamo ako nije s papirima eko farme. Možda zbog antibiotiak koji se korište na farmama, pojma nemam. Razmišljam o kalifornijskim glistama, ma razmišljam ja o svašta nešto, samo me povremeno pukne da sam 50+ i da je lagano dosta razmišljati. Inače kod mene ti je sistem da razmišljam i odmah to radim bez odgode, zato često radim dva puta istu stvar.