Paprika

[johabica]

E pa ljudi moji, nakon dvanaest godina plastenika i petnaest ili osamnaest, vrag će ga već znati, proizvodnej presadnica u kontejneru i ja sam se počela pitati.

Činjenica je da kada se korijen prekine, iz svakog sekundarnog se razvija novo korjenje., to je isto ko kada odrežeš grančicu - iz nje ne raste dalje jedna, nego se aktivira više pupova i raste cijeli bokor. Tako je i sa korjenjem. Sklona sam vjerovati da se iz čupanca razvije veća masa korijena bez obzira na sve stručnjake koji kao papagaju ponavljaju jedno te isto , ponajviše zbog straha da će biti ismijani ako se usprotive uhodanom i zabetoniranom mišljenju.
E, sad drugo je nešto na stvati tu, to svi znama - čupanac trevba vremena da prebrodi šok, da korijen dođe u funkciju i da se počne dalje razvijati. Porast zaostaje, i to je jedini problem kod njega.Dakle, vrijeme do berbe se produžuje, a to je naročito problematično kod rane proizvodnje.
Mogla bih još nešto reći o tome, ali me trenutno izdaje volja.:icon_weed:

 

[hunter15]

Da li je tko radio rogu RAFAELA danas sam dobio ponudu da ju sijem u plastenik.

 

[temptation]

2.Da li kategoricki tvrdis je dobar rasad uvek garant velikog i kvalitetnog nabira????

Kvalitetna presadnica je 50% uspjeha,proizveo sam ih i prodao na milijune i nemam (kao ti) ama baš nikakve koristi što ovo pišem na forumu,jer ja na taj način (za razliku od tebe) ne zarađujem niti prodajem išta preko ovog foruma,to radiš jedino ti...
No mene to ne smeta,smeta me što širiš dezinformacije o svom načinu uzgoja koje u praksi ne drže vodu...

Ja sam po struci Hemijski tehnolog tako da o transportu hraniva vode,djubrivima reakcijama izmedju hraniva mogu predavati.

Moraš ti još puno žgancov pojesti da bi mogao nekome nešto predavati,za sada možeš samo prodavati...

Sto se tice govedjeg stajnjaka kao grejaca vec sam objasnio ali ponovo cu.
U plasteniku 10*6m naprave se dva jastuka tako sto se udare kolci 10*2m i na zemlju se prostre slama na slamu se razbaci 1 kg urea ili mesavinu preko toga se baci govedji stajnjakoko 5cm debljine i preko njega se baci mesavina ili sta se ima dobro se ugazi.Preko stajnaka ide krupnija neprosejana zemlja oko 5 cm pa preko toga humus na koji ce doci seme koji se takodje dobro utaba.Seme se pokrije mesavinom humusa i supstrata zalije privikurom i vodom.Svako sledece zalivanje potpaljuje slamu i djubre i greje plastenik .Jastuk uvek ima temparaturu preko 15c bez obzira sto napolju u martu zna da bude veliki minus mi nikada ne grejemo.Kada se rasad pocupa ti jastuci se uzgrnu baci se par kg mesavine i pokvasi da se zavrsi ugorevanje posle se pomesa sa krecom zbog dezinfekcije i proseje. Zemlja od sitnog sejanog jastuka se koristi za pokrivanje semena sledece godine tako da ne mora da se kupje supstrat koji nije jeftin.A ono sto ostane krupnije se korist za pokrivanje stajnjaka za sledecu godinu ili se baca oko voca.

Ako sam dobro skužio,vi flance uzgajate na zemlji nagnojenoj goveđim stajnjakom i onda ih takve čupane sadite direktno na njivu i primitak vam je 99%...
Inače,svaka biljka bi morala biti prilikom sadnje dobro izbalansirana,što tvoja u svakom slučaju nije,jer je od prevelike količine dušika debelo otišla u vegetativnu fazu i takva biljka može davati samo puno lišća,na njoj se ne može nabrati niti 1kg plodova...
Još jednu stvar da kažem,koju vidim da ne razumiješ iz tvog pisanja,a radi se o blokadi hranjiva...
Ona se događa samo ako se koristi tvrda voda za navodnjavanje,u mekoj vodi (kišnici) svi makro i mikro elementi su dostupni biljkama...
Oni koji koriste vodu iz vodovoda za navodnjavanje povrća,moraju koristiti specijalna gnojiva za tvrdu vodu,koja su u pravilu puno skuplja od običnih...

 

[laca022]

Kvalitetna presadnica je 50% uspjeha,proizveo sam ih i prodao na milijune i nemam (kao ti) ama baš nikakve koristi što ovo pišem na forumu,jer ja na taj način (za razliku od tebe) ne zarađujem niti prodajem išta preko ovog foruma,to radiš jedino ti...
No mene to ne smeta,smeta me što širiš dezinformacije o svom načinu uzgoja koje u praksi ne drže vodu...

Moraš ti još puno žgancov pojesti da bi mogao nekome nešto predavati,za sada možeš samo prodavati...

Ako sam dobro skužio,vi flance uzgajate na zemlji nagnojenoj goveđim stajnjakom i onda ih takve čupane sadite direktno na njivu i primitak vam je 99%...
Inače,svaka biljka bi morala biti prilikom sadnje dobro izbalansirana,što tvoja u svakom slučaju nije,jer je od prevelike količine dušika debelo otišla u vegetativnu fazu i takva biljka može davati samo puno lišća,na njoj se ne može nabrati niti 1kg plodova...
Još jednu stvar da kažem,koju vidim da ne razumiješ iz tvog pisanja,a radi se o blokadi hranjiva...
Ona se događa samo ako se koristi tvrda voda za navodnjavanje,u mekoj vodi (kišnici) svi makro i mikro elementi su dostupni biljkama...
Oni koji koriste vodu iz vodovoda za navodnjavanje povrća,moraju koristiti specijalna gnojiva za tvrdu vodu,koja su u pravilu puno skuplja od običnih...

1. I ja kažem da je dobar rasad uslov za dobar rod ali ako nesto drugo se ne odradi kako treba dobar rasad ne mora ništa da znači,ali jeste nešto najbitnije . Ja seme prodajem po preporuci i iz želje da što više ljudi ljudi proba.A ovo uopšte ne radim zbog zarade jer mi to nije potrebno. Mnogo više novca poklanjam onima kojima nemaju i kojima je to potrebno.
2.Ja samo dajem informacije kako ja i još 350 porodica uzgajamo papriku na preko 300 hektara.Ne znam zašto ti smeta način na koji mi radimo?

3.Kod nas se kaže moraš ti još puno pasulja pojesti ali mislim da si na to mislio.Ja sam čovek koji mnogo čita i volim da naučim nešto novo
.A posto sam hemijski tehnolog tačno znam kako biljke usvajaju elemente koji element blokira drugi itd Zašto biljka nešto ne usvaja razumem iz prakse koju sam imao u laboratoriji i po institutima.Čovek se uči dok je živ.

4.Nisi dobro skužio.Ne sadi se u zemlju nagnojenu stajnjakom.Vec se na stajnjak stavlja 5cm zemlje pa preko te zemlje sitno prosejan humus po kome se seje.Stajnjak služi samo da bi grejao zemlju iznad koren ne sme da dodje u dodir sa stajnjakom jer bi biljka stradala znači preko stajnjaka mora biti 7-10cm zemlje. A kada se rasad pocupa to se sve uzgrane baci se krec proseje i dobiješ extra kvalitetan humus za sledeću setvu bez da kupuješ supstrat.

5.odakle ti da mi imamo tvrdu Vodu.Gradska voda ide samo do kuće sve iza kuće ide iz zemlje stoka zalivanje plastenika.Na njivama su udarne cevi vode koliko hoćeš.Vec sam rekao da je selo na obali Save i bare Zasavice. Kada radimo na njivama pored bare zasavice zalivamo direktno iz bare potapajuce korpe i zaliva se sa toplom vodom oni koji imaju njive pored save zalivaju direktno iz save ostali zalivaju sa cevi.

Mi kao selo u zadnjih par godina smo kupili preko 100.000 kontejnera i svi su odustali od takve sadnje. Ja cu ove godine probati još 50-100 kontejnera ako ne vidim razliku vraćam se skroz na cupani rasad.
Uskoro će spremanje za setvu sve cu slikati i snimiti
Kada budeš radio barem hektar paprike napolju onda mi piši ja nikome ne dajem savete za plastenicku proizvodnju jer se time ne bavim pa nemam iskustva.

 

[gogo]

E pa ljudi moji, nakon dvanaest godina plastenika i petnaest ili osamnaest, vrag će ga već znati, proizvodnej presadnica u kontejneru i ja sam se počela pitati.

Činjenica je da kada se korijen prekine, iz svakog sekundarnog se razvija novo korjenje., to je isto ko kada odrežeš grančicu - iz nje ne raste dalje jedna, nego se aktivira više pupova i raste cijeli bokor. Tako je i sa korjenjem. Sklona sam vjerovati da se iz čupanca razvije veća masa korijena bez obzira na sve stručnjake koji kao papagaju ponavljaju jedno te isto , ponajviše zbog straha da će biti ismijani ako se usprotive uhodanom i zabetoniranom mišljenju.
E, sad drugo je nešto na stvati tu, to svi znama - čupanac trevba vremena da prebrodi šok, da korijen dođe u funkciju i da se počne dalje razvijati. Porast zaostaje, i to je jedini problem kod njega.Dakle, vrijeme do berbe se produžuje, a to je naročito problematično kod rane proizvodnje.
Mogla bih još nešto reći o tome, ali me trenutno izdaje volja.:icon_weed:

A iz kojeg se razloga flanac iz kontejnera neda iščupati rukom? Jer pusti korijenje u stiropor,pogotovo ako je kontrejner već rabljen,i čupanjem iz njega se korijenje kida,isto kao i da ga čupaš iz zemlje...

 

[laca022]

E pa ljudi moji, nakon dvanaest godina plastenika i petnaest ili osamnaest, vrag će ga već znati, proizvodnej presadnica u kontejneru i ja sam se počela pitati.

Činjenica je da kada se korijen prekine, iz svakog sekundarnog se razvija novo korjenje., to je isto ko kada odrežeš grančicu - iz nje ne raste dalje jedna, nego se aktivira više pupova i raste cijeli bokor. Tako je i sa korjenjem. Sklona sam vjerovati da se iz čupanca razvije veća masa korijena bez obzira na sve stručnjake koji kao papagaju ponavljaju jedno te isto , ponajviše zbog straha da će biti ismijani ako se usprotive uhodanom i zabetoniranom mišljenju.
E, sad drugo je nešto na stvati tu, to svi znama - čupanac trevba vremena da prebrodi šok, da korijen dođe u funkciju i da se počne dalje razvijati. Porast zaostaje, i to je jedini problem kod njega.Dakle, vrijeme do berbe se produžuje, a to je naročito problematično kod rane proizvodnje.
Mogla bih još nešto reći o tome, ali me trenutno izdaje volja.:icon_weed:

Ja zadnjih par godina radim jedan deo kontejnerskog rasada,cupani kada rasadim on boluje a ovaj kontejnerski stoji extra ali kasnije
Cupani ga obidje pogotovo po prinosu. Kao da ovaj cupani od tog bolovanja postane jači
stariji ljudi obavezno dobro okidaju koren kako oni kažu do zdravog i kažu da one dlačice na korenu samo smetaju.
Evo jedan primer iz prošle godine tasta od mog najmlađeg brata imala je oko 600kontejnera rasada dan pre rasadjivanje pocupala je rasad iz kontejnera otresla zemlju sa korena ocupala koren potopila u Privikur i sutra sadila. Imala je fantasticnu papriku.Znači ona je imala kontejnersko - cupani rasad.
Ovo sto pišemo odnosi se samo za sadnju napolju.

 

[dane001]

Mislim da se vas dvojica gubite u prijevodu haha. Dakle priča je krenula od načina sadnje,odnosno gustoće sklopa. O prinosu po stabljici nije nitko pričao,ili sam ja fulao,laca ide na to da drži biljku zdravom i u što gušćem sklopu da bi izbjegao to da mora kopati ili prskati protiv trave i da ušpara na foliji i zaštiti plodove od ožegotina, a manjak prinosa po biljci kompenzira sa većom količinom po metru kvadratnom. a temptation priča o tome kako kvalitetna presadnica može dati puno veći prinos od nekog drugog načina. ako sam ja u pravu onda bi idealno bilo napraviti presadnice kako to radi recimo temptation i posaditi ih na foliju ali u malo manje gustom sklopu nego kako to radi laca i tako bi možda dobili veći prinos po biljci uz to da imamo manji broj biljaka po m2 s čime bi možda izbjegli bolesti zbog gustoće itd. dakle neka sredina te dvije vrste uzgoja. mislim da sve ima svoje zašto i zato,i praksa je jedno a sasvim drugo je to u stvarnosti. i ako recimo laci to uspjeva sigurno ima razloga zašto je to tako,i u čemu je stvar,možda bi neki pravi tehnolog znao objasniti takve stvari,pogotovo što tako rade svi kod njih i svima uspjeva. a s druge strane zašto to onda ne rade recimo u Italiji ili nekoj drugoj zemlji koja je daleko ispred svih nas,oni opet imaju drugačije metode. mislim da bi u današnje vrijeme tehnologije poljoprivrede već trebali znati sve o tome kako najbolje nešto proizvesti,pa nije to nuklearna fizika. baš me zanima šta bi recimo odgovorili neki od tehnologa na nekom njihovom skupu kad bi se pojavio laca i prezentirao svoj način uzgoja. dakle,nemojte kupovati sjeme,supstrat,foliju,samo deri po starinski,i još da kaže da rastapa obična gnojiva i s time prihranjuje i da ne kupuje skupa vodotopiva,pa oni bi se istog trena objesili od muke i nauke.

Ja zadnjih par godina radim jedan deo kontejnerskog rasada,cupani kada rasadim on boluje a ovaj kontejnerski stoji extra ali kasnije
Cupani ga obidje pogotovo po prinosu. Kao da ovaj cupani od tog bolovanja postane jači
stariji ljudi obavezno dobro okidaju koren kako oni kažu do zdravog i kažu da one dlačice na korenu samo smetaju.
Evo jedan primer iz prošle godine tasta od mog najmlađeg brata imala je oko 600kontejnera rasada dan pre rasadjivanje pocupala je rasad iz kontejnera otresla zemlju sa korena ocupala koren potopila u Privikur i sutra sadila. Imala je fantasticnu papriku.Znači ona je imala kontejnersko - cupani rasad.
Ovo sto pišemo odnosi se samo za sadnju napolju.

Pa to onda treba napraviti drugačije. Posijati sjeme u kontejnere i onda te kontejnere staviti na 5cm debeli sloj te iste kupovne zemlje i kad flanac naraste on će pustiti korijenje u taj supstrat ispod kontejnera i kad se čupa za sadnju taj dio se odreže,dakle nema urastanja korijenja u stiropor i nema suše,jer koliko nam se puta desilo da nismo na vrijeme zalili pa da se biljka muči jer nema dosta zemlje u stiroporu koja bi držala vlagu,ovako taj korijen ide u taj supstrat ispod i nema uvenuća. Evo upravo sam smislio dobar patent :icon_kidra:

 

[jandric200]

Vama je izgleda dosadno pa se raspisali o paprici.:icon_kidra:

 

[Stjepanovic1988]

@dane001
Bas tako dane. Temtation nema racunicu da sadi papriku vani, jer ne moze postici 2 kg prinosa crvene paprike na otvorenom, posto radi dosta veci raspon biljka nego sto je slucaj kod Lace. Ne moze ni laca to postici, ali ima 2 do 3 puta vise biljaka po jedinici povrsine.
Zasto vjerujem u Lacine price?
1. Vidio sam fotografije koje je Laca postavio
2. Cuo sam od ljudi iz drugih sela da je Ravnje, selo u Mitrovici jako poznato po uzgoju paprike
3. Ljudi u Mitrovici, kao i u drugim Vojvodjanskim selima se iskuljucivo bave poljoprivredom i dosta njih je ostalo na tradicionalnim principima uzgoja, jer danasnja poljoprivreda trazi prevelika ulaganja.
4. Mislim da je korisnik sanja posvjedocio Lacin metod, jer je ubrao 700 kg sa 800 biljaka, sto je odlican rezultat. U tom slucaju, da je zasadio hektar, nabrao bi oko 100 tona paprike.
Ja cu svakako da zasadim papriku ove godine, ali manju povrsinu i pokricu je zelenom mrezom zbog eventualnog leda i velikih vrucina.

 

[laca022]

Pa to onda treba napraviti drugačije. Posijati sjeme u kontejnere i onda te kontejnere staviti na 5cm debeli sloj te iste kupovne zemlje i kad flanac naraste on će pustiti korijenje u taj supstrat ispod kontejnera i kad se čupa za sadnju taj dio se odreže,dakle nema urastanja korijenja u stiropor i nema suše,jer koliko nam se puta desilo da nismo na vrijeme zalili pa da se biljka muči jer nema dosta zemlje u stiroporu koja bi držala vlagu,ovako taj korijen ide u taj supstrat ispod i nema uvenuća. Evo upravo sam smislio dobar patent :icon_kidra:

Mislim da se vas dvojica gubite u prijevodu haha. Dakle priča je krenula od načina sadnje,odnosno gustoće sklopa. O prinosu po stabljici nije nitko pričao,ili sam ja fulao,laca ide na to da drži biljku zdravom i u što gušćem sklopu da bi izbjegao to da mora kopati ili prskati protiv trave i da ušpara na foliji i zaštiti plodove od ožegotina, a manjak prinosa po biljci kompenzira sa većom količinom po metru kvadratnom. a temptation priča o tome kako kvalitetna presadnica može dati puno veći prinos od nekog drugog načina. ako sam ja u pravu onda bi idealno bilo napraviti presadnice kako to radi recimo temptation i posaditi ih na foliju ali u malo manje gustom sklopu nego kako to radi laca i tako bi možda dobili veći prinos po biljci uz to da imamo manji broj biljaka po m2 s čime bi možda izbjegli bolesti zbog gustoće itd. dakle neka sredina te dvije vrste uzgoja. mislim da sve ima svoje zašto i zato,i praksa je jedno a sasvim drugo je to u stvarnosti. i ako recimo laci to uspjeva sigurno ima razloga zašto je to tako,i u čemu je stvar,možda bi neki pravi tehnolog znao objasniti takve stvari,pogotovo što tako rade svi kod njih i svima uspjeva. a s druge strane zašto to onda ne rade recimo u Italiji ili nekoj drugoj zemlji koja je daleko ispred svih nas,oni opet imaju drugačije metode. mislim da bi u današnje vrijeme tehnologije poljoprivrede već trebali znati sve o tome kako najbolje nešto proizvesti,pa nije to nuklearna fizika. baš me zanima šta bi recimo odgovorili neki od tehnologa na nekom njihovom skupu kad bi se pojavio laca i prezentirao svoj način uzgoja. dakle,nemojte kupovati sjeme,supstrat,foliju,samo deri po starinski,i još da kaže da rastapa obična gnojiva i s time prihranjuje i da ne kupuje skupa vodotopiva,pa oni bi se istog trena objesili od muke i nauke.

Ja pričam o načinu na koji mi radimo napolju a on tvrdi da je to nemoguće a ni ne radi papriku napolju.
Mi se trudimo da što manje kupujemo a više da radimo.
Travu čupamo,supstrat sami pravimo, grejemo sa stajnjakom,seme ne kupujemo,plastenici su jeftini tako da mi u startu stedimo nekoliko hiljada eura po hektaru. Kupimo i mi poneku bala supstrata ali samo da pomešano sa našom zemljom.

Biljka se mora čuvati od bolesti od početka seme se pere u kausticnoj sodi rasad se tretira zemlja se tretira i svi preparati idu preventivno.

Sve velike kuće dolaze u naše selo Timac agro,Yara itd i nude nam svoja đubriva i preparate ali mnogi neće da menjaju ono što je dobro. Mi mladji sve probamo. Znaju oni kako mi radimo i cupaju kosu

 

[JuRa2]

Pitanje za lacu?
Koliko vremena treba biljci da usvoji osnovno djubrivo (16 16 16) ?
Vodotopivo se usvoji skoro odmah, a za osnovno ne bih rekao.

 

[zarkovac]

@dane001

...Ja cu svakako da zasadim papriku ove godine, ali manju povrsinu i pokricu je zelenom mrezom zbog eventualnog leda i velikih vrucina.

Kažu da je za papriku napolju bela mreža.

 

[laca022]

Pitanje za lacu?
Koliko vremena treba biljci da usvoji osnovno djubrivo (16 16 16) ?
Vodotopivo se usvoji skoro odmah, a za osnovno ne bih rekao.

Mnogo sporije se usvaja osnovno od vodotopivog. Ja sam samo napisao unos hraniva za cifru od 200eura.
Ja lično više volim razbacim stajnjak da bacim đubrivo u jesen u proleće i da sipam direktno po trakama tako da nemam potrebu za preteranim dodavanjem kroz sistem. Vec sam rekao da od vodotopivih koristim 10:40:10 za ukorenjavanje i Kalcinit ako neki deo zaostaje u razvoju pustim AN ili SAN. Ako nađem slikacu analizu zemljišta za 1,6 hektara gde mi je preporučena da na tu površinu bacim samo 150kg KAN -a

 

[JuRa2]

Kod mene se mora postavljati folija preko trake inace vrane je svu izbuse.

 

[laca022]

Kod nas niko ne koristi foliju.
Ostaviš nekoliko posuda sa vodom za vrane. Ili kupiš par balona sa helijumom.Ili ih pojis ili ih plašiš ������

 

[friki]

a meni poljski miševi (voluharice) unište navodnjavanje, ne znam kako ih rješit:icon_scratch:

 

[daniels]

Uzmi kantu crvene pšenice onu za trovanje i pomalo nasipavaj u rupe.
nije neko spektakularno rješenje ali radi.

 

[Hele]

Svaka čast, otrov bacat po zemlji i onda to jest.

Uzmi flašu od Coca Cole, odreži vrh pod kutem od 45 stupnjeva ( rezanjem samo proširit vrh da miš ili voluharica može unutra, ne smije biti prevelika rupa da ptice i druge životinje mogu doseć unutra) da kiša ne može padat unutra i nasipaj unutra to rozo žito.
Zaboravio sam napomenut da ih treba potrovat do jeseni, onda se nakote i poslije ih se teže riješit.

 

[laca022]

Mi smo imali problema sa miševima 2014 kada su poplave bile.Sava i bara se izlile i svi miševi iz šuma prešli na njive..To otrovno žito je rešenje uzmeš par kg i iseces flaše od kokakole sipas malo tog žita i polozis ih na zemlju da ne pokisne a i zečevi tako ne mogu da se otruju .A ako imaš vremena ideš polako i ubacujes par semenki u misje rupe kada ubaciš žito rupu zatrpas.Svi pocrkaju.

 

[cabage]

Ja trujem onim crvenim "žvakama". Pojedu sve u jednoj noći, ako treba ponoviti ponovim, ako to ne pojedu, pokupim i amen.