Mikimatisic,
što se tiče isplativosti / neisplativosti, samo jedno pakovanje u Srbiji košta oko 20 evra, a dovoljan je da pokrije oko 1.5 hektara površine samo ako se želi tanjiranje i prskanje.
Evo kako se priprema rastvor (1 litar preparata i 100 litara nehlorisane vode tj. na 1 hektar je potrebno 2 litra preparata tj. drugim rečima oko 70% kupovnog pakovanja odn. oko 14 evra): u običnu traktorsku prskalicu, (dobro opranu od hemijskih sredstava) sipate 200 litara vode, voda ne sme biti hlorisana i mora biti bar +25 stepeni C, sipate 2 litra preparata i 2 litra melase (šećernog sirupa) sačekate najmanje 2 sata kako bi se mikroorganizmi razmnožili, ovim rastvorom poprskate njivu po
oblačnom vremenu, ili predveče (nikako na Suncu, jbg, jer UV zraci ubijaju te korisne mikroorganizme - isto važi i prilikom pripreme gore rastvora). Najkasnije 2 sata posle prskanja morate njivu potanjirati. Nikako zaoravati! Tanjirati do dubine 5 - 7 cm.
Isplativo ili neisplativo?!
Postoje ljudi koji već godinama koriste to pakovanje, jer im donosi velike uštede, ne oru, ne prekopavaju, ne kupuju veštačko đubrivo (umjetno gnojivo), ne kupuju razno razne hemikalije, prinos im se uvećava 2 - 5 puta (u zavisnosti od vrste proizvoda) u odnosu na tradicionalnu poljoprivredu.
Samo treba vreme da se navikne na nove postupke.
Na velikim površinama radi se, normalno, na drugačiji način, i da bi se zemlja normalizovala, oporavila, treba joj 3 - 5 godina. Jbg, kad smo koristili veštačkih (umjetnih) đubriva (gnojiva) i hemikalija (čak i u malim količinama koje su sasvim dovoljne da pobiju sve živo u zemlji), zato treba zemlji toliko vremena oporavka i vraćanja u prirodno stanje.
Za velike površine je najbolje praviti velike količine komposta oko 5 do 6 tona po hektaru, tj. zahteva poprilično fizičkog rada i vremena. Da bi izbegli muke oko komposta, radimo tako što žetvene ostatke poprskamo preparatom i odmah potanjiramo, 5 - 7 cm dubine,
nikako zaoravati. Ovaj način ne daje efekat kao kada bismo koristili kompost, ali je još uvek dobar. Bolji efekat je kada pokosimo nešto zeleno, pa to odmah poprskamo preparatom u roku od 20 minuta.
Da potpunije razjasnimo: u zemlji žive mikroorganizmi kojima je za život potreban vazduh (aerobni) i onima kojima vazduh nije potreban (anaerobni). Oranjem, mi zemlju prevrćemo i zakopavamo one aerobne mikroorganizme kojima je vazduh potreban, a one anaerobne mikroorganizme, kojima nije potreban vazduh, izbacimo ih na vazduh. Time smo zemlju "ubili".
A mikroorganizmi su potrebni za: stvaranje humusa, pomoć pri prehrani biljaka, u jednom hektaru zemlje živi oko 20 tona tih sićušnih stvorova.
Biljka uzima iz vazduha 95% hrane pomoću fotosinteze, i samo 5% iz zemlje, ali ako nema tih 5% (tj. nema i aerobnih i anaerobnih mikroorganizama) za biljku je pogubno tj. boleštine i znatno manji prinos. Informisan sam da su sve to dokazali naučnici i u svetu se koristi.
Treba shvatiti ovo: upotrebom pluga, veštačkog đubriva, pesticida, herbicida, ........... itd. smanjili smo snagu prirode, povećali rad i troškove što je i bio cilj proizvođača tih sredstava radi njihove dobre zarade. A takođe smo i sebi lično naneli zlo, jedući tu zatrovanu hranu, pa se onda lečimo kupujući gomile lekova i trošimo naš novac dajući ga znate već kome.