• Poštovani posjetitelju, za korištenje svih mogućnosti koje Poljoprivredni Forum omogućuje, predlažemo ti da se registriraš. Besplatno je i tvoja privatnost je potpuno zaštićena. Registracija ti omogućuje pristup svim kategorijama i temama, mogućnost pristupa privicima u postovima (slike, video, tutorijali, uputstva itd), pristup malom oglasniku, direktnu komunikaciju s članovima putem privatnih poruka, automatsko praćenje tema od interesa i još mnogo toga. Veselimo se tvojoj prijavi! ❤️

Trešnja

breskvar

Aktivni član
Tu od
25 Velj 2009
Poruka
1,150
Sto da se resavas bumbara on je dobar insekt i pomaze u oprasivanju, a ako si mislio na onu zelenu bubu debelu sa tvrdim krilima onda je to druga stvar :).
Te zelene bube ubijaju sa zamkama a ja sam ih rucno sa voca ostranjivao, kod mene svake godine mi buse mlade plodove jabuke i tad ja zdrmam drvo i kad padnu likvidiram ih.

Bubamare ne pomažu u oprašivanju. One, (a naročito njihove ličinke), su mesožderi i jako dobri saveznici u borbi protiv lisnih ušiju :)
 

breskvar

Aktivni član
Tu od
25 Velj 2009
Poruka
1,150
Opsss, krivo pročitao. A bumbari su super oprašivači, ne trebaš se njih rješavati :D
 

Hele

Dobro znana faca
Tu od
6 Sij 2013
Poruka
1,961
Bio danas na radionici zimske rezidbe kod Kljaković-Gašpića, pokazivao je prof. Čmelik. Odlično potrošeno vrijeme.
 

Prilozi

  • 1.jpg
    1.jpg
    61.3 KB · Pregleda: 121

dingo

Član
Tu od
14 Lis 2010
Poruka
734
Daj malo više fotki i reci što si naučio?:wink::confused::drink:
 
Posljednje uređivanje od moderatora:

Hele

Dobro znana faca
Tu od
6 Sij 2013
Poruka
1,961
Ma nisam ništa slikao, ovo sam bez veze okinuo.
Kako sam tek sad posadio nešto trešanja, naučio sam mnogo. Kako krenut da se ne zezne voćka u startu. Dakle, nakon prvog čepovanja ostavit jedan vegetativni pup na vrhu pa ih dalje skidat 2-1, nakon što provodnica poraste 60cm opet ista stvar. Koliko kitica tj. ploda ostavit da ne prerodi. Da za 1 trešnju treba 2 lista, u svakom generativnom pupu su 2-3 cvjeta a vegetativnom po 2 lista.
Bilo je dosta savjeta za korekciju tj. prof. je već dolazio u taj nasad da im pomogne kod korekcije vretena. Pokazane su pogreške i kako ih kasnije korigirat, koliko se stabla smije godišnje obnovit odnosno da se svaka grana mijenja svakih 5 godina...
 

Hele

Dobro znana faca
Tu od
6 Sij 2013
Poruka
1,961
Ljetna ide poslije berbe da se zaustavi rast, porežu vodopije, suhe grane, pusti sunca, radi se pinciranje, u biti ono najnužnije. Iznimno prije berbe se mogu korigirati neki propusti iz zimske rezidbe.
Kod zimske rezidbe se radi sve. Po potrebi zamjena grana, do 20%. Vrhovi se prikraćuju za 1/3 pa do 1/2, ovisno koliko ima kitica, vegetativnih pupova... Uvijek se mora ostavit dio grane sa vegetativnim pupovima da na godinu ne dobijemo gole grane.
Znači, kod ljetne rezidbe biljka doživljava šok i staje sa rastom. Prof. čak preporuča puštat mlade grane da rastu u dužinu, onda budu pune pupova i po zimi se skrate te vuku više sokova zbog svoje prethodne dužine.
Neke od grešaka u nasadu gdje smo bili. Dio je prebrzo puštan u zrak i nema dugih bočnih grana, treba sada jako skratit voćku te rovašit i trgat nepotrebne pupove.
Na jednom mjestu nema prošlogodišnjih grana, treba obavit jaču rezidbu da se potencira stvaranje vegetativnih pupova i razgranjivanje.
Po zimi potičemo rast, tamo gdje režemo potičemo rast pupova.
Ne treba štedit voćku kod rezidbe, da li ćete dobit 8 plodova po 10g ili 10 plodova po 8g je po težini isto, ali ćete prije nabrat ove krupnije a bome lakše i skuplje prodat.
Svašta mi se još po glavi mota, nije mi još sve sjelo. :icon_eyes:

Evo, recimo kod ove voćke nisu potrgani pupovi na gornjih 15 cm te dalje 2-1 i nije se dobila spirala. Sada je jako orezana da se pokrene stvaranje pupova tj. grana.
 

Prilozi

  • 2.jpg
    2.jpg
    61.3 KB · Pregleda: 139

dingo

Član
Tu od
14 Lis 2010
Poruka
734
Ok, sve je korektno i na tragu sa ranijim informacijama:icon_super: prof Čmelik držao je seminar lani i kod nas, a preklani je bila ekipa sa voćarskog instituta Osijek, moje je mišljenje da bi se što se tiče obnove grana slično moglo postupiti i sa šljivom, a i ostalim voćem- malo ću eksperimentirati.:drink:
 

Hele

Dobro znana faca
Tu od
6 Sij 2013
Poruka
1,961
Ta obnova se mislim radi kod svih voćaka u vitkom vretenu, treba si rasporedit krošnju i svake godine obnovit 20%.
Normalno grane ne smiju biti deblje od 50% provodnice, što se ide više čak moraju biti tanje...
 

Hele

Dobro znana faca
Tu od
6 Sij 2013
Poruka
1,961
Gledam danas onog lika iz Dalmacije u Plodovima zemlje i smijem se. Ima nekoliko stotina trešanja, dalje će se širit... nasad je u 4 godini i još nije imao nikakvu berbu. Ok, nisu rekli koja je podloga makar čisto sumnjam da su jako bujne podloge s obzirom na izgled voćaka. Na voćkama sve grane rastu okomito gore, sada je neke povezao sa kuta od npr. 10 stupnjeva na 35-40 stupnjeva. Možda sam i ja sa svojim neznanjem u krivu ali ovo što frajer ima ne liči na ništa. U biti bi u Dalmaciji bila najbolja vaza?
 

zaagy

Član
Tu od
9 Sij 2014
Poruka
55
Koliko sam ja shvatio to je magriva, odnosno rašeljka. Na toj podlozi u 4-5 godini dobije prvi plod, a puni rod negdje 10-12 godina.
 

Tomislav

Član
Tu od
9 Sij 2007
Poruka
609
Ako ima manje prskanja nego na kopnu ne znaći da treba manje prihranjivati ....a koliko vidim to su sve znakovi neodržavanja ,ipak nije ta zemlja toliko bogata da zapikneš u nju bilo što i to raste samo od sebe kao od Boga dano...
 

johabica

Iskusan lik
Tu od
8 Tra 2012
Poruka
4,529
Trebala bih tri - četiri trešnje na podlozi G -5.
Ne znam zašto na Gizeli petici i da li ima nešto boljega, ali jednu imam posađenu, i to je već u trećoj godini bilo trešanja za čuditi se. U prvoj pomalo, u drugoj onako, kolko je malo stablo moglo imati, ali poslije toga to svake godine (ak ju mraz ne spizdi) sve povinuto od trešanja.
Sada bih posadila još par, ali da su tamno crvene,krupne i čvrstog mesa, onako , baš hrskave. I da ne dođu sve u rod u isto vrijeme.Može biti i jedna najkasnija.
Inače imam jednu jako kasnu, krupnu, crnu, ali visoku, ta pet godina nije rodila, a prošle je iznenadila načisto. Bi li se mogla ta cijepiti na G-5, i bi li mi to tko mogao napraviti - da ima podlogu, a da se kod mene uzmu grančice za cijepiti. I bi li to bilo tako dobro - da se ta visoka trešnja cijepi na slabo bujnu podlogu, bi li to onda postala niska trešnja?

Evo, milijun pitanja i želja, može li mi netko reći šta da radim i šta da kupim, i naravno - gdje?
Ja sam međimurka, i ne bi mi bilo zgodno da po sadnice moram ići u recimo Osijek....
 

Tomislav

Član
Tu od
9 Sij 2007
Poruka
609
Bujnost stabla ti ovisi o podlozi.Tu podlogu mislim da nečeš nigdje drugdje naći nego u profesionalnom rasadniku koji se bavi cijepljenjem i prodajom sadnica na toj podlozi .Jesi cesto zaljevala tu trešnju na G5 pošto sam čitao da treba obavezno navodnjavanje i kakva je zemlja u koju je posađena?
 

Tomislav

Član
Tu od
9 Sij 2007
Poruka
609
Ja sam razmišljao o Gisela podlozi ali 6 a obzirom da je moja zemlja ilovača neznam kako bi u takvoj zemlji trešnje na toj podlozi rasle ali pokus budem napravio.Gledam filmiće na you tube o uzgoju trešanja u Srbiji oni ne prakticiraju baš te slabo bujne podloge i prelaze na magrivu .
 

Hele

Dobro znana faca
Tu od
6 Sij 2013
Poruka
1,961
Za sve voćke treba navodnjavanje, za G5 više nego za bujnije podloge a treba i armatura.
Srbi sada prelaze na slabije bujne podloge tj. intenzivne nasade, oni imaju stare nasade i bujne podloge. Makar neki nisu prezadovoljni sa G5, kratkog je vijeka... iako dođe u puni rod brzo.
@ johabica: za sadnice vidi kod Kljakovića Gašpića.
 

Tomislav

Član
Tu od
9 Sij 2007
Poruka
609
Trešnja na rašeljci bude rasla i plodonosila bez navodnjavanja a na G5 ne bude ni preživjela,o tim potrebama za navodnjavanjem govorim....nemaju svi u mogućnost navodnjavanja pa se prema tome bira i podloga...
 

Najnoviji postovi

Na vrh