E vidiš, jednom su svećenicu u Bosni raspravljali o celibatu i održivosti istog, a jedan kaže:
-Postoje dvije vrste svećenika, oni koji 50% svoje energije troše na očuvanje celibata i oni koji 50% svoje energije na kršenje istoga. Ja sam bio podjednako neuspješan u oba slučaja
:
Upoznao sam jako puno svećenika iz Bosne, stanovao sam u njihovoj vili u Dubrovniku, objekt koji nije obnovljen od izgradnje '38. Ljudi s dušom i srcem, zafrkanti, realisti i intelektualci. Sušta suprotnost od ovih materijalista iz Hrvatske.
Krenem ja tako jedno večer van, a rođak, također svećenik i jedan malo stariji svećenik, sjede i kartaju belu. Javim se ja njima, a ovaj stariji viče: - Aaaa, što si se lijepo spremio, to se sigurno ideš naći s nekom Dubrovkinjom. -Ma nije, reko, nikako. A on opet: -Je, je, sigurno, vidim ja po tebi kud ćeš. I tako par puta, vidim ja, oni mene, onako, malo podhebavaju, smiju se, znaju ljudi. Dopizdilo meni, reko, nije iz Dubrovnika, nego je iz Čapljine. A oni se odvale smijat, govori ovaj: -Aaaaaaa, to bi ti htio bit bliže Međugorju
:
I tako svaki dan, samo neke zahebancije.